1. пешадијска дивизија, Немачка

Шема организацијско-формацијске структуре 1. пд, 1939. године

Састав дивизије:

1939. године: 1944. године:
1. пешадијски пук
22. пешадијски пук
43. пешадијски пук
1. артиљеријски пук
1./37. артиљеријски пук
31. митраљески батаљон
1. извиђачки батаљон
1. противоклопни батаљон
1. инжињеријски батаљон
1. батаљон везе
1. санитетски батаљон
1. гренадирски пук
22. стрељачки пук
43. гренадирски пук
1. артиљеријски пук
1./37. артиљеријски пук
1. извиђачки батаљон
1. противоклопни батаљон
1. инжињеријски батаљон
1. батаљон везе
1. санитетски батаљон

Ова дивизија, попуњена готово искључиво од Пруса из Источне Пруске – формирана је у Кeнигсбергу преформирањем бившег 1. пешадијског пука, 1935, убрзо након што је Хитлер увео регрутну обавезу.

Ознака 1. пд, преузета са грба Хоенцолерна

Дивизија је 1939. ангажована у нападу на Пољску (у саставу Групе армија Север), где се добро показала, али је већ следеће године учествовала у мањим борбама у Француској.

Јуна 1941, 1. пешадијска дивизија је у оквиру Групе армија Север прешла границу са Совјетским Савезом, где током напредовања ка Лењинграду учествује у тешким борбама против јединица Црвене армије. Октобра 1941, дивизија пада на 2/3 своје јачине; ипак, наставља да се бори на северном сектору фронта, примарно као део 18. армије. У тој улози ће провести више од две године. Током тог времена, учествује у бици на језеру Пеипус, Ладошком језеру, и бици за немачки коридор (источно од Лењинграда), као и у самој опсади Лењинграда. Октобра 1943, 1. пешадијска дивизија је препотчињена Групи армија Југ и учествује у бици код Кривог рога у јужној Русији. Након тога, учествује у борбама на територији Украјине и марта 1944. бива опкољена, заједно са 1. оклопном армијом, између река Буг  и Дњестр. У пробоју из обруча чини заштитницу XLVI оклопног корпуса и трпи тешке губитке. Након периода одмора и попуне, бива послата у централни сектор, где је једна од пар дивизија које су успеле да избегну удар Совјета на Групу армија Центар, јуна и јула 1944. Октобра 1944, преостали делови 1. пешадијске дивизије су се још увек налазили у саставу Групе армије Центар, завршивши ратна дејства на територији Источне Прусије, борећи се против надирућих јединица Црвене армије.

 

Команданти 1. пешадијске дивизије:
генерал мајор Georg von Küchler 01. октобра 1934. – 01. априла 1935.
генерал потпуковник Walther Schroth 01. априла 1935. –  01. јануара 1938.
генерал потпуковник Joachim von Kortzfleisch 01. јануара 1938. – 14. априла 1940.
генерал потпуковник Philipp Kleffel 15. априла 1940. –  12. јула 1941.
генерал мајор Dr. Friedrich Altrichter 12. јула 1941. – 04. септембра 1941.
генерал потпуковник Philipp Kleffel 04. септембра 1941. – 16. јануара 1942.
генерал потпуковник Martin Grase 16. јануара 1942. – 30. јуна 1943.
генерал потпуковник Ernst-Anton von Krosigk 1. јула 1943. – 10. маја 1944.
пуковник Hans-Joachim Baurmeister 10. маја 1944. – 08. јуна 1944.
генерал потпуковник Ernst-Anton von Krosigk 08. јуна 1944. – 30. септембра 1944.
генерал потпуковник Hans Schittnig 01. октобра 1944. – 28. фебруара 1945.
генерал потпуковник Henning von Thadden 28. фебруара 1945. – 26. априла 1945.

1. алпска дивизија „Taurinense“

1. алпска дивизија „Taurinense“ (1ª Divisione alpina „Taurinense“), лака пешадијска дивизија италијанских оружаних снага, коришћена у Другом светском рату на територији Етиопије, Француске и Југославије.

Формирана је 10. септембра 1935. реорганизацијом постојеће 1. алпске команде. Команда дивизије се налазила у Торину, а већина војника је регрутована из околних подручја.

Дивизија је у свом саставу имала два алпска пука (3. и 4.), 1. алпски артиљеријски пук, 1. инжињеријски батаљон, 305. санитетски батаљон, 130. транспортни батаљон и 60. логистички батаљон.

3. и 4. алпски пук су се састојали од по три батаљона. У 3. алпском пуку су се налазили батаљони Pinerolo, Fenestrelle и Exilles, а у 4. алпском пуку батаљони Ivrea, Aosta и Intra. Алпски батаљони су се начелно састојали из командне чете и по три чете алпских стрелаца.

Артиљеријски пук је имао две артиљеријске групе: Susa и Aosta.

Када је Италија одлучила да нападне Етиопију 1935. године, из састава 1. алпске дивизије су узети по један алпски батаљон (батаљони Exilles и Intra) и две артиљеријске батерије и придодати су 5. алпској дивизији Pusteria. Ове јединице су се вратиле у састав 1. алпске дивизије након повратка 5. алпске дивизије из Етиопије 1937.

Од 10. до 24. јуна 1940. дивизија је ангажована у нападу на Француску, Након престанка борбених дејстава, дивизија је била смештена у Бур Сен Морицу. У Француској остаје до јануара 1942, када одлази у Мостар ради спровођења противпартизанских борбених дејстава.

Након доласка у Мостар, дивизија је стављена под команду италијанског XIV корпуса и учествовала у трећој немачкој офанзиви. Дивизија је заузела Трново, и блокирала Калиновик, где је дошла у додир са 22. пешадијском дивизијом Cacciatori delle Alpi.

Августа 1942. дивизија је послата на територију Црне Горе, Годину дана касније учествује у петој по реду офанзиви против партизанског покрета, без постизања задатих циљева. Након потписивања примирја између Савезника и Италије, 3. септембра 1943. и немачке инвазије на Италију 8. септембра, дивизија дислоцирана у Которском заливу се предаје Немцима и бива расформирана. Међутим, неки њени делови (батаљон Ivrea и артиљеријска група Aosta) одбијају предају и са осталим италијанским јединицама стационираним на Балкану формирају италијанску партизанску дивизију Гарибалди (Divisione italiana partigiana „Garibaldi“). Новоформирана дивизија се бори под командом Другог ударног корпуса НОВЈ.

Команданти дивизије (1935. – 1943)

  • генерал Carlo Vecchiarelli
  • генерал Luigi Nuvoloni
  • генерал Paolo Micheletti
  • генерал Paolo Puntoni
  • генерал Giovanni Maccario
  • генерал Lorenzo Vivalda

Начелно бројно стање НВО алпске дивизије (1940. године):
13 000 људи
5 400 коња/мазги
162 лаких митраљеза
66 тешких митраљеза
54 минобацача калибра 45 мм
24 минобацача калибра 81 мм
24 брдских хаубица калибра 75 мм
50 моторних возила
22 моторцикала
53 бицикала