1047, класa бојних крсташа

Холандска влада је током 1938, на основу анализе стања својих оружаних снага, одлучила да их ојача. У случају морнарице, примарно је разматрано ојачавање флоте у Источној Индији.

Холанђани су закључили да би било која већа операција јапанских снага на Пацифику захтевала употребу великих поморских снага, нарочито против америчке Пацифичке флоте и британске Далекоисточне флоте. Холандска морнарица је веровала  да гок год су Британци и Американци присутни на Далеком Истоку, Јапанци неће употребити капиталне ратне бродове против Холандске Источне Индије. Као резултат ових процена, договорено је да се Источноиндијска флоте ојача бродовима прикладним за борбу против деташмана јапанске флоте, који су чиниле тешке крстарице.

Холанђани су се убрзо одлучили за пројектовање екстремно брзог бојног крсташа, са оклопом довољним да га заштити од пројектила калибра 203 мм, наоружаног топовима калибра 283 мм. Посматрајући ограничена средства којима су Холанђани располагалаи, овакав пројекат је био најреалистичнији. Средином фебруара 1939. је и званично одобрен развој новог бојног крсташа.

Како Холанђани нису имали искуства у пројектовању капиталних ратних бродова, обратили су се Немцима за помоћ. Немци су већ били упознати са плановима холандске владе, пошто су холандска бродоградилишта у оквиру припрема за градњу брода набављале додатну опрему и машине од немачких компанија. Немци су били заинтересовани за пројекат бојног крсташа и били су вољни да испоруче потребан материјал за градњу, међу коима су се налазиле оклопне плоче и бродско наоружање. Иако су Немци били кооперативни, нису показали интересовање за дељењем информација о својим новим бродовима Scharnhorst и Gneisenau.

Прелиминарни пројекат је био готов 11. јула 1939. и он је био основа за даљи развој пројекта. У овом стадијуму пројекта, подводна заштита брода је била слаба тачка, хоризонтална заштита није ни постојала, а сви котлови су били постављени у суседним просторијама, што се такође сматрало проблематичним.

Холандска морнарица је ценила да ће изградња једног брода трајати четири године, те да ће цена коштања износити 28 400 000 америчких долара (по броду). Влада је желелда да први из класе од најмаање три брода буде готов до 1944. године. Холанђани су веровали да је овај план изводљив, све док Немци буду испоручивали материјал и сколопове на време.

Холандске оружане снаге су мобилисане крајем августа 1939. Односи са Немачком су постали све сложенији како су тензије расле. Ускоро су Немци најавили проблеме у испоруци оклопних плоча, али су се Холанђани надали да ће се ти проблеми превазићи.

Немци су 31. августа 1939. преко немачког поморског аташеа у Хагу доставили Холанђанима нацрт плана који је припремила Канцеларија за поморске конструкције. Овај груби нацрт бојног крсташа је и први доказ да су Немци омагали Холанђанима у пројектовању брода. Као резултат немачких савета, прелиминарни пројекат брода је веменом еволуирао у пројекат већег брода, што није ни мало чудно. Холандски инжињери и поморски официри су посетили неколико италијанских бродоградилишта, како би покупили нека искуства италијанских бродоградитеља. Дозвољена им је посета бојног брода Vittorio Veneto, који је био при крају опремања. Међутим, Холанђанима није дозвољена посета незавршеног бојног брода Roma, највероватније због тога што су хтели да сачувају тајну концепта бочне оклопне заштите брода. Након анализе онога што су видели у италијанским бродоградилиштима, Холанђани су одлучили да изврше модификацију пројекта како би довели будући брод на стандард модерних ратних бродова. Обавестили су Немце да су вољни да наставе сарадњу са њима, али само уколико та сарадња буде отворенија него до тада. Немци ће марта 1940. предложити свој пројекат бојног крсташа који ће представљати основу за даље консултације. Последња верзија пројекта, завршена пред напад немачких снага, завршен је 19. априла 1940.

Сам бојни крсташ никада неће бити изграђен. Остао је само пројекат, ознаке „дефинитиван“ са тактичко-техничким карактеристикама датим у следећој табели:

ТТ карактеристике
Депласман 28 064 т стандардни
30 968 т пуни
Дужина 237,1 м
Ширина 30 м
Газ 7,8 м
Погонска група
Брзина пловљења 34 чв
Даљина пловљења 4 500 М
Посада
Наоружање 9 х 283 мм
12 х 120 мм
14 х 40 мм
16 х 13 мм
Оклопна заштита 30 – 250 мм
Авио компонента 3 авиона, 1 катапулт