Абазовски, Константин Антонович

Константин Антонович Абазовски, поручник совјетског Ратног ваздухопловства и Херој Совјетског Савеза.

Константин Абазовски (рус. Константин Антонович Абазовский), рођен је 1. октобра 1919. године у селу Обухово, губернији Витебск, у земљорадничкој породици. У Витебску је завршио Педагошки институт, након чега се запошљава као професор историје у средњој школи у Плиси.

Абазовски у Црвену армију ступа 1940. године, где завршава пилотску школу. На фронт је послат 1943. године; лети у саставу 190. јуришног авијацијског пука, прво у зони Севернокавакаског, а потом у зони Кримског фронта. Августа исте године одликован је Орденом Црвене звезде; два месеца касније, 25 октобра бива одликован Орденом Отаџбинског рата; Орденом Црвене заставе бива одликован 29. априла 1944.

Одељење којим је командовао Абазовски, 6. маја 1944. године код Севастопоља обара пет немачких ловачких авиона, уништава осам авиона на земљи, као и два складишта муниције. За ову акцију је 19. маја 1944. одликован Орденом Црвене звезде.

У августу 1944, Абазовски иза себе има 106 борбених летова, са 11 уништених тенкова, три авиона уништених на земљи, као и много возила и других средстава ратне технике.

Указом Президијума Врховног совјета СССР од 26. октобра 1944, за испуњење борбених задатака у уништавању непријатељске живе силе и технике и показано јунаштво и хероизам, Константин Антонович Абазовски је добио звање Хероја Совјетског Савеза и уручени су му Орден Лењина и медаља „Златна звезда“. Истог тог дана, Абазовски гине на  борбеном лету.

Школа у Плиси, у којој је Абазовски предавао историју, носи његово име.

Андреј Антонович Гречко

Андреј Антонович Гречко (рус. Андре́й Анто́нович Гре́чко; 17. октобра 1903. – 26. априла 1976.), маршал Совјетског Савеза и министар одбране.

Рођен у малом месту поред Ростова, као син украјинских земљорадника, придружује се Црвеној Армији 1919. као припадник Буђонијеве коњице. Након Руског грађанског рата, Гречко је упућен у 6. коњичку школу у Таганрогу, коју завршава 1926. Комунистичкој партији приступа 1928, а 1936. завршава Војну академију Фрунзе. Након тога, похађа Генералштабну академију, коју завршава 1941, пар недеља пре почетка операције Барбароса.

Током Другог светског рата, прво командује 34. коњичком дивизијом, потом 5. коњичким корпусом. Од априла 1942. до октобра 1943. командује 12. армијом, 47. армијом, 18. армијом и на крају 56. армијом. Све ове јединице су биле део Севернокавкаског фронта.

Октобра 1943, Гречко бива постављен на место заменика команданта 1. украјинског фронта. Потом, 14. децембра исте године постаје командант 1. гардијске армије и на тој позицији остаје до краја рата. Прва гардијска армија је била део 4. украјинског фронта, који је био под командом генерала пуковника Петрова. Гречко је предводио 1. гардијску армију у многим нападним операцијама, већином на територији Мађарске и Аустрије.

Након рата, Гречко је на челу Кијевског војног округа, све до 1953. Од 1953. до 1957, Гречко командује совјетским снагама у Источној Немачкој. Маршал Совјетског Савеза постаје 12. априла 1955, заједно са још дванаест совјетских официра. Од 1955. до 1960. командује копненој војсци совјетских оружаних снага, а од 1960. до 1967. је командант снага Варшавског пакта. Априла 1967. постаје министар одбране. На овој дужности је остао до своје смрти 1976. Током седамдесетих година, Гречко је председавао уредничком комисијом која је стварала званичну совјетску историју Другог светског рата.