Short Stirling

Short Stirling је био први четворомоторни британски тешки бомбардер у Другом светском рату.  Конструисан је и произвођен у компанији Short Brothers, према спецификацији Министарства ваздухопловства из 1936. У наоружање је уведен 1941. Ови авиони су имали релативно кратку каријеру као бомбардери, јер су од 1943. избачени из прве линије и добили задатке транспорта и вуче једрилица. Место су препустили бомбардерима Handley Page Halifax и Avro Lancaster.

Британско ваздухопловство се током тридесетих година интересовало претежно за двомоторне бомбардере. Тиме су постављени одређени захтеви у погледу производње и одржавања мотора.  Мотори су морали имати велику снагу (2 000 КС) како би одговорили захтевима конструктора. Крајем тридесетих година, мотори у овој класи још увек нису били спремни за производњу. За разлику од Британаца, Американци и Совјети су производили бомбардере погоњене са по четири мања мотора, који су авионима пружали одличан долет и повољну носивост, тако да је и РАФ 1936. био приморан да размисли о увођењу четворомоторних бомбардера у наоружање.

Министарство ваздухопловства је у спецификацији B.12/36 захтевало бомбардер носивости 6 350 кг бомби, долета 3 218 км, са три туреле са наоружањем ради самоодбране. Авион је такође морао да буде способан да транспортује 24 војника, као и да буде способан да користи катапулт при полетању. Један од захтева се односио и на то да га је могуће расклопити и у таквом стању транспортовати железницом.

Компанија Short Brothers је већ имала сличну конструкцију авиона у рукама и могла је да учествује на конкурсу. Поред пројекта, располагали су и стручним људством, као и капацитетима за производњу авиона. Убрзо је понуђен прототип ознаке S.29, који је конструкцијски доста личио на изворни S.25 Sunderland.

Октобра 1936, S.29 се налазио ниско на ужој листи разматраних конструкција, тако да је јануара 1937. наручен прототип бомбардера ознаке Type 317, компаније Supermarine. Ипак, одлучено је да као резерву, компанија Short произведе прототип свог авиона. Прва конструкција је наишла на јаке критике, тако да је министарство ваздухопловства фебруара 1937. сугерисало одређене модификације на авиону. Сугерисана је уградња мотора Bristol Hercules уместо Napier Daggerа, потом повећање плафона лета и смањење распона крила. Сугестије су прихваћене, а сам пројекат је добио још више на значају након смрти једног од конструктора из тима компаније Supermarine.  Јуна месеца прототип S.29 бива прихваћен, а формална наруџбина леже у октобру.

Производни погон бомбардера

Први S.29, сада већ са именом Stirling, полеће 14. маја 1939, погоњен са четири мотора Bristol Hercules II. Приликом слетања, услед блокирања једне од кочница, авион слеће са писте, при чему долази до лома стајног трапа. Следећи проблем, овог пута са мотором, догодио се приликом полетања два месеца касније. Након тога, све је кренуло узлазном путањом. Серијска производња авиона покренута је августа 1940. у Рочестеру. Ово подручје, на коме су се налазиле бројне фабрике авиона, тешко је бомбардовано у првим данима битке за Британију. Једно од познатијих бомбардовања било је оно изведено групом авиона Dornier Do 17, изведено са мале висине. На земљи су уништени већ произведени бомбардери, а сама фабрика је претрпела озбиљна оштећења. Након тога, долази до селидбе дела производње у друге фабрике. Фабрика у Белфасту тада нагло добија на значају, с обзиром да се налазила изван домета немачких бомбардера.

У бомбардовањима 1940. оштећена је фабрика компаније Supermarine у Вулстону, као и недовршени прототип бомбардера. Тако је новембра 1940. отказан Тип 316, чиме је Stirling остао једина конструкција по спецификацији B.12/36.

Прва јединица која је достигла оперативни статус са новим авионима била је 7. ескадрила РАФ-а. Првих три бомбардера су извели бомбардовање у ноћи 10/11. фебруара 1941, бомбардујући складиште горива у близини Ротердама. Од пролећа 1942. се користе у већим формацијама. Почевши од маја 1943, у ваздушним нападима на Немачку учествују формације са преко 100 бомбардера Stirling.

Након што је РАФ прешао на употребу бомби масе 1815 кг и веће, бомбардери Stirling постају мање корисни. Бомбардери Handley-Page Halifax и посебно Avro Lancaster су имали много боље перформансе, тако да су Британци, чим су им ова два бомбардера псотали доступни у потребним количинама, одлучили да повуку бомбардере Stirling на друге задатке.

Падобранци 3. вода 21. самосталне падобранске чете, на аеродрому RAF Fairford, чекају укрцавање у авионе Short Stirling Mark IV из састава 620. ескадриле РАФ

Поступак повлачења авиона из јединица прве линије завршен је до децембра 1943. Део њих је употребљен за постављање минских запрека испред немачких лука, као и за операције десантирања обавештајаца иза непријатељских линија у ноћним условима итд. У исто време је нарасла потреба за снажним авионом који би вукао тешке транспортне једрилице. Бомбардери Stirling су дошли као поручени за тај задатак. Крајем 1943, 143 авиона Stirling Mk.III је преуређено у модел Mk.IV, који се од претходника разликовао по томе што су му уклоњене две туреле са наоружањем, а уместо тога добио опрему за вучу једрилица и десантирање падобранаца. Укупно је произведено 461 авиона  у овој верзији. Коришћени су у бици за Нормандију, као и у операцији Market Garden. Употребљени су и у операцији Glimmer, када су избацили мамце који су требали да дају радарски одраз лажне инвазионе флоте. С краја 1944. је произведено 160 специјалних транспортних авиона, верзије  Mk V, код којих је репна турела уклоњена и додат нови нос. Већи део ових авиона је завршен након завршетка рата.

Током службе у Бомбардерској команди, авиони Stirling су обавили 14 500 летова у којима су одбацили 27 000 тона бомби. У борби је изгубљено 582 авиона, док је још 119 авиона отписано.

ТТ карактеристике (Short Stirling Mk.I)
Посада 7 чланова
Дужина 26,6 м
Распон крила 30,2 м
Висина 6,9 м
Површина крила 135,6 м²
Маса празног авиона 21 274 кг
Максимална полетна маса 31 752 кг
Погон 4 × Bristol Hercules II снаге по 1 375 КС
Максимална брзина 454 км/ч
Долет 3 750 км
Плафон лета 5 030 м
Брзина пењања 4 м/с
Наоружање 8 x 7,7 мм Browning
до 6 350 кг бомби