Сухој Су-2

Стаљин је 1936. захтевао вишенаменски борбени авион, способан да извршава задатке извиђања али да има и довољно ватрене моћи да изврши и напад. Развој ове врсте ваздухоплова је додељен, уз вођење од стране Андреја Тупољева, Павелу Сухоју. Развој авиона се одвијао под кодним именом Иванов.

Прототип овог авиона је полетео већ наредне године, под ознаком АНТ-51 и ББ-1, да би 1940, након поручивања авиона, ознака била промењена у Су-2. Лаки бомбардер Су-2 је био израђен од мешовите конструкције, са дрвеним трупом и металним крилима. Серијска произодња је започета 1940. Совјетски Савез је, у тренутку немачког напада, располагао са 100 авиона овог типа. Врло брзо су се показали као недорасли немачким авионима и врло осетљиви на дејство противавионских топова, тако да је велики број њихи био оборен у првих пар недеља рата.Совјети су покушали да модернизују авион. Као резултат добијен је Су-4, авион који је извршавао задатке блиске ватрене подршке јединицама на земљи. Неки од њих су извршавали и ловачке задатке, пошто су ловци били преко потребни. Ипак, овај модел авиона је убрзо замењен  модернијим моделом авиона, тако да је производња Су-4 прекинута средином 1942, након 800 произведених апарата.

 

ТТ карактеристике
Посада 2 члана
Дужина 10,46 м
Распон крила 14,30 м
Висина 3,75 м
Површина крила 29 м2
Маса празног авиона 3 220 кг
Погон радијални мотор Шветсов, снаге 1400 КС
Максимална брзина 485 км/ч
Долет 1 100 км
Плафон лета 8 400 м
Наоружање 6 х 7,62 мм ШКАС
400 кг бомби или 10 х ракете РС-82 или РС-132