Giuseppe Miraglia, носач хидроавиона

Италијанска морнарица је током Првог светског рата користила мале хидроавионе и летеће чамце у различитим улогама, које су обухватале и извршавање задатака извиђања, заштите конвоја, противподморничке патроле… Међутим, све ове летелице су полетале са обалских база, иако је у саставу морнарице било тендера за хидроавионе. Након рата, италијанска морнарица је увидела вредност авиона који су се употребљавали са бродова, посебно посматрајући и проучавајући британска искуства.

Сходно томе, италијанска морнарица је проценила да јој је најповољније да изврши конверзију постојећег теретног брода. Избор је пао на трајект Citta di Messina, депласмана 4880 тона, који се налазио у бродоградилишту, у фази изградње. Кобилица овог брода је положена 1921, да би га морнарица откупила две године касније. Радови на конверзији у носач хидроавиона започети су одмах, да би се 1925, на прагу завршетка радова, брод током једне од олуја преврнуо. Спасавање брода вршено је под руководством Умберта Пуљезеа, да би брод након две године, у новембру 1927. био завршен и предат на употребу италијанској морнарици.

Giuseppe Miraglia је имао јединствен профил. За разлику од уобичајених носача хидроавиона, који су за потребе полетања хидроавиона морали да их спусте на воду, Miraglia је имао два фиксна катапулта са којих су хидроавиони полетали на задатак. Један катапулт се налазио на прамцу, док се други налазио на крми, оба изнад великих хангара за смештај хидроавиона. Брод је могао да укрца до двадесет хидроавиона (модела Macchi M.5 и M.7, касније М.18); за прихват хидроавиона на брод користио се немачки систем „Hein mat“.

Хидроавион Macchi M.18

Током тридесетих година, носач хидроавиона је интензивно коришћен у процесу тестирања, како хидроавиона тако и катапулта (постојећих и нових типова). Сваки хидроавион који је пројектован и произведен у Италији, морао је пре усвајања у наоружање иалијанске морнарице да прође тестирања на носачу хидроавиона.

Носач хидроавиона Giuseppe Miraglia је употребљен у Другом италијанско-абисинском рату, као и у Шпанском грађанском рату. Током Другог светског рата, након што је преживео напад Британаца на Таранто, брод је коришћен у Средоземном мору. Након италијанске капитулације, брод са већином остатака италијанске флоте, плови за Малту ради предаје.

На Малти се не завршава прича о овом броду; наиме, британски матични брод за торпедне чамце HMS Vienna је био оштећен током немачког напада на Бари 2. децембра 1943, те је његову улогу привремено преузео Giuseppe Miraglia. Након рата, брод је коришћен за репатријацију, односно повратак италијанских војника у Италију. Након завршетка процеса репатријације, брод служи као пловило за смештај људства и радионице, све до 1950, када је изрезан у старо гвожђе.

ТТ карактеристике
Депласман 5 400 т стандардни, 5 913 т пуни
Дужина преко свега 121,22 м
Ширина 14,99 м
Газ 5,82 м
Погонска група 2 турбине Parsons, 8 котлова Yarrow
Брзина пловљења 21 чв
Посада 296 чланова
Наоружање 4 х 102 мм
12 х 13,2 мм
Оклопна заштита појас 70 мм
палуба 80 мм
Авио компонента 20 хидроавиона

 

Змај, носач хидроавиона

Носач ахидроавиона Змај

Југославија је након Првог светског рата била у изузетно тешкој финансијској ситуацији, што је отежавало модернизацију војске, самим тим и морнарице. Није било могуће набавити нове бродове. Уз морнарицу је 1921. формирано Поморско ваздухопловство, у почетку наоружано трофејним аустроугарским хидроавионима. Ипак, по формирању се наручује пет италијанских хидроавиона, потом немачке, чехословачке… Након што су организоване базе на обали Јадрана, указала се потреба за бродом – тендером за хидроавионе, који ће бити способан да крца хидроавионе, транспортује их од базе до базе, као и да врши спасавање хидроавиона и пилота након удеса.

Услед недостатка новчаних средстава, у немачком бродоградилишту Deutsche Werft је наручен најмањи могући брод, а који би својим капацитетима ипак одговарао потребама Поморског ваздухопловства. Кобилица брода је положена 1928, да би већ наредне био поринут. Како је на снази био Версајски уговор, Змај је морао бити наоружан ван Немачке, где је класификован као „ненаоружани помоћни брод“. Септембра 1929. Змај испловљава за Југославију. У водама Холандије трпи хаварију, када долази до пожара на главном мотору. Овај квар је условио повратак у Хамбург, где ће поправке потрајати до следеће године. Крајем августа 1930. Змај упловљава у Боку Которску, у чијем Арсеналу се завршава опремање и наоружавање брода. У флотну листу улази 1931.

Током употребе, брод је углавном коришћен за превоз резервних делова између хидропланских станица. За спасавање је коришћен једном, и то 1936. у Боки Которској, након превртања хидроавиона типа Dornier Wal (ев. бр. 256). Како Змај није био искоришћен брод, ако се узме у обзир његова намена, команда морнарице је одлучила да га реконструише у минополагач. Реконструкција је обављена 1937, када заједно са разарачем Дубровник и подморницама Храбри и Смели иде на крстарење. Командни брод флоте постаје 1939.

Под немачком заставом, Drache

Пред избијање Другог светског рата, Змај одлази на полагање минских препрека у Кварнеру и пред Шибеником. Након капитулације Краљевине Југославије, Змај прелази у италијанске, а недуго затим у немачке руке. Немци га у састав своје морнарице уврштавају као брод за спасавање летелица (Flugzeugbergungsshiff), када и добија ново име – Drache. Немци су ојачали ПВО брода уградњом митраљеза Breda M38 калибра 15 мм и два топа Flak 30 калибра 20 мм. Брод добија и клизаче дубинских бомби. Пред 1943. брод је рекласификован у транпортни брод и послат у Егеј. Април 1942. га затиче у Трсту, где се налази на ремонту.  Ремонт, током којег је преграђен у минополагач способан да укрца и положи 240 мина, трајао је до августа  1942. Самарица носивости 6,5 тона, која је раније коришћена за подизање хидроавиона на брод, сада је замењена са две мање, док је сам стуб самарице обложен лимом и тиме добио изглед димњака. Када је реч о наоружању, уграђена су два топа калибра 105 мм, пет топова калибра 37 мм и шест топова калибра 20 мм. Августа месеца, након ремонта, Змај креће у полагање минских препрека у Егејском мору. Након капитулације Италије, Змај учествује у операцији Eisbär, када превози припаднике пука Бранденбург на острво Кос.

Најуспешнија операција у којој учествује Змај је свакако било полагање минских препрека код острва Псеримос и Калимнос у Додеканезу, на које наилазе разарачи HMS Hurworth, Adrias (грчке морнарице) и HMS Eclipse.

Током 1944. долази до поновног пренаоружавања брода, када се уместо топова калибра 105 мм уграђују топови калибра 88 мм, а сама ПВО брода се ојачава уградњом два четвороцевна топа калибра 20 мм.

Крајем септембра 1944, Змај је нападнут од стране британских авиона. Брод се налазио на сидришту код острва Самос, када су га напали авиони типа Bristol Beaufighter. Зрна са авиона успевају да изазову пожар на броду, који изазива експлозију и потонуће брода (у  1725). Олупина је остала на том месту до 1967, када је коначно изрезана у старо гвожђе.

Носач хидроавиона Змај (горе) и минополагач Drache (доле)

 

ТТ карактеристике
Депласман 1870 т
Дужина преко свега 83 м
Ширина 13 м
Газ 4 м
Погонска група 2 х дизел мотор МАН, укупне снаге 3260 КС
Брзина пловљења 15 чв
Даљина пловљења 4 000 М
Посада 145 чланова
Наоружање 2 х 83,5 мм Škoda vz.22
2 х 40/II мм 31/2 Škoda
Авио компонента хидроавион de Havilland DH.60 Moth