Flower, класа корвета

Корвете класе Flower (означaвју се и као класа Gladiolus, по првом броду из класе), класа је која броји 267 бродова. Коришћени су током Другог светског рата, посебно у пратњи конвоја, као противподморничка заштита. Како су Британци бродовима ове класе давали имена по цвећу, тако је и цела класа добила име Flower.

Поред британске, нашли су се и у саставу америчке обласке страже, канадске, француске, холандске, норвешке, индијске, грчке, новозеландске, југословенске и јужноафричке морнарице.

По завршетку Другог светског рата, када је престала потреба за оволиким бројем противподморничких бродова, нашли су употребу и као цивилни бродови. Данас је свега један брод опстао, у статусу брода музеја (HMCS Sackville).

Почетком 1939, по нарастању ризика од рата са нацистичком Немачком, британско јкраљевској морнарици је било јасно да ће јој за борбу против немачких подморница требати више ескортних бродова. Једна од највећих забринутости изражена је у погледу заштите бродовља уз источну британску обалу. Оно што им је требало су бродови, нешто већи и бржи од тролереа, али још увек довољно јефтини да се могу градити у већем броју, и то у цивилним, мањим бродоградилиштима, пошто су велика бродоградилишта већ била заузета.

У складу са захтевима, компанија Smiths Dock из Мидлсбороа, већ позната по градњи рибарских бродова, нуди развој китоловца депласмана 700 тона, брзине од 16 чворова, који би био коришћен у пратњи конвоја и доступан у великом броју, уз малу цену коштања. Упркос намерама планерима у морнарици  да ове бродове употребе у обалским конвојима, њихова велика даљина пловљења условила је њихову употребу и за пратњу осталих конвоја.

Корвете класе Flower ће постати одлично средство за заштиту конвоја у северном Атлантику, у  време док се ескортни разарачи нису могли произвести у довољним количинама. Једноставна конструкција и употреба делова и технологије доступне у градњи трговачких бродова, значиле су брзу градњу великог броја бродова у малим комерцијалним бродоградилиштима у Великој Британији и Канади, где се нису могли градити већи ратни бродови.

Ови бродови су били спори за један ратни брод, с обзиром да им је максимална брзина пловљења износила 16 чворова. Били су и лако наоружани пошто су били намењени искључиво за противподморничку борбу; један број бродова је добио и миноловке, док су скоро сви модификовани бродови добили и противавионско наоружање.

Корвете су имале изглед карактеристичан за британске ратне бродове: подигнут прамац, спуштени средњи део палубе, потом мост и наставак палубе ка крми. Просторије за смештај посаде биле су у прамцу, док су простoрије за спремање и поделу хране биле на крми – што и није било најпрактичније решење.

Касније, модификоване корвете су имале продужени повишени део прамца све до иза димњака, те ће по тој карактеристици бити називани и пројектом са продуженим прамцем. На страну што је на овај начин добијено доста корисног простора, додатна маса је повећала и стабилност брода, те је та модификација касније примењена и на осталим бродовима у класи.

Такође, првобитно изграђене корвете су имали јарбол одмах испред командног моста, што је био изузетак од бродограђевне праксе. Модификацијом корвета, јарбол је постављен „тамо где припада“ – одмах иза командног моста; ипак, ова модификација није извршена на свим корветама класе Flower.

Прве корвете класе Flower биле су наоружане топом калибра 102 мм на прамцу, клизачима дубинских бомби (40 дубинских бомби) на крми и топом 40 мм на постољу изнад машинског простора. Услед недовољног брја топова 40 мм на располагању, дешавало се да се уместо топа 40 мм угради пар Луисових митраљеза, чиме је брод постајао веома осетљив на нападе из ваздушног простора, а што се дешавало често током обезбеђења конвоја у водама Северног мора. Велика аутономија брода, заједно са почетним недостатком већих ескортних бродова, условио је да се ове корвете ангажују и на пратњи трансатлантских конвоја где је опасност од дејства немачких ловаца била знатно мања. Бродови који су били ангажовани у Средоземљу имали су значајно унапређено противавионско наоружање.

Корвета класе Flower, уочљив је распоред бродског наоружања

За откривање подморница, корвете су добиле фиксни подводни електрични локатор, који је настао модификацијом увлачивог типа. Касније су добиле и уређај Huff-Duff (високофреквентни радио локатор), упоредо са различитим моделима радара, који су се показали као посебно корисни у ситуацијама ниске видљивости на северном Атлантику.

Ове модификације и не чуде, уколико се узме у обзир да су бродови намењени за противподморничку борбу у обалским водама и лукама били употребљавани на другим задацима. Сходно томе, морала им је бити уграђена другачија опрема чиме би били доведени на ниво који извршење те врсте задатака и захтева. Модификације на овим бродовима нису биле компликоване, с обзиром да су  били једноставне конструкције, тако да их је могло извршити било које бродоградилиште. Самим тим, дешавало се да се у тим бродоградилишта врше и модификације захтеване од посаде, што значи да дефинитивно нема „стандардне“ корвете класе Flower.

Корвете класе Flower су дале свој пуни допринос пловећи под британском и канадском заставом током битке за Атлантик.

Службовање на овим бродовима у северном Атлантику описивано је  као обично хладно, влажно, монотоно и неудобно. Свако зарањање прамца у талас за последицу је имао водене каскаде на средишњем делу палубе. Послужиоци на борбеним станицама су често заливани водом, а од водене прашине су ретко шта могли јасно да виде. Унутрашњост брода била је константно влажна, а тоалети нису били баш прикладни за употребу за време пловидбе по тешком мору, пошто је поливање корисника повратном морском водом било обавезна појава.

Током службовања, ови бродови су зарадили надимак „Пекинезери океана“. Имали су репутацију да имају слабе маритимне способности, да се посрћу и ваљају изван људских граница; велики број чланова новопридошлих чланова посаде био је неупотребљив до завршетка прилагођавања на ову врсту брода. Ипак, нема ни једног случаја пада човека у море (ван борбених дејстава) са палубе ове класе бродова.

Типичан напад на немачку подморницу у површинском стању, приликом напада на конвој, састојао се у маневру корвете ка подморници, у циљу њеног гажења и потапања. У случају да подморница избегне гажење тако што би заронила, корвета би је нападала дубинским бомбама, тако да подморница није имала времена да се бави коонвојом, већ искључиво својим преживљавањем – све док конвој не би безбедно прошао ту зону. Максимална брзина пловљења корвете од 16 чворова није дозвољавала да корвета гони немачке подморнице у површинској вожњи, које су пловиле брзином од 17 чворова; сопствена брзина им је отежавала и да се након одбијеног напада врате у састав конвоја.

Примена ове тактике отежана је након што су немачки подморничари кренули да нападају у чопорима, чиме су желели да својим бројем надмаше бројност бродова из прате конвоја, чиме би део подморница био ослобођен пратње и могао бити ангажован на уништавању конвоја. Модернизације сензора и оружних система на корветама класе Flower значиле су да ови мали бродови могу да се употребе у спречавању оваквих напада али је тактичка предност увек лежала на страни нападача.

Успех ових корвета се више може мерити тонама обезбеђеног и спроведеног терета, него бројем потопљених подморница. Током рата је потопљено 36 корвета, већином дејством непријатеља, али и удесима са савезничким ратним и теретним бродовима. Од корвета потопљених дејством непријатеља, 22 је потопљено дејством немачких подморница, пет дејством мина и четири дејством авијације. Са друге стране, корвете класе Flower су учествовале у потапању 47 немачких и четири италијанске подморнице.

Корвете класе Flower су у бродоградилиштима наследиле новоградње класе River и Castle. Ипак, класа Flower је током Другог светског рата представљала половину савезничких ескортних бродова на Атлантику.

Једна од корвета класе Flower пловила је и под југословенском заставом. Наиме, корвета HMS Mallow je 11. јануара 1944. предата КЈРМ, где добија име Нада. Током свог пловљења под заставом Краљевине Југославије, корвета Нада учествује у 17 пратњи конвоја на рути између Гибралтара и Порт Саида. Током последњег задатка 1944. године, излази из састава конвоја KMS66, пошто јој посада није сматрана „политички поузданом“. Током фебруара 1945. прати још један конвој, а по завршетку рата бива предата ЈРМ где добија име Партизанка. Међутим, корвета је 1949. враћена Британцима, који је 28. октобра исте године предају Египћанима, који је уводе у састав своје РМ под називом El Sudan.

Крштење корвете „Нада“

ТТ карактеристике
првобитна
модификована
Тип и класа
корвета класе Flower
Депласман 940 т 1031 т
Дужина 62,5 м 63,4 м
Ширина 10,1 м 10,1 м
Газ 3,51 м 3,35 м
Погон 2750 КС 2750 КС
Брзина 16 чв 16 чв
Даљина пловљења 3500 М 3500 М
Посада 85 чланова 90 чланова
Сензори радар SW1C или 2C
ПЕЛ Type 123A или Type 127DV
радар Type 271 SW2C
ПЕЛ Type 144
Наоружање 1 × 102 мм BL Mk.IX
2 × II/Vickers .50
2 × II/.303 Lewis
2 бацача дубинских бомби
2 клизача дубинских бомби
1 × 102 мм BL Mk.IX
1 × 40 мм
2 × 20 мм Oerlikon
1 × БДБ Јеж
4 бацача дубинских бомби
2 клизача дубинских бомби