Ordnance SBML, лаки минобацач

Британска војска је средином тридесетих година у наоружање својих пешадијских јединица увела минобацач калибра 2-инча, односно 50 мм, модела Ordnance SBML. Радило се о британској варијанти лиценцно произвођеног шпанског минобацача калибра 50 мм, који је пројектовала компанија Esperanza y Cia. За потребе опитовања новембра 1937. је произведена серија од десет минобацача, заједно са по 1600 разорних и димних мина. Испитивања спроведена током фебруара 1938. показала су се као успешна, што је за последицу имало покретање серијске производње.

Комплет минобацача Ordnance SBML

Уобичајену послугу минобацача чинила су два послужиоца, од којих је један држао и усмеравао цев минобацача, док је други члан послуге био задужен за пуњење цеви минобацача мином.

Британци су у време избијања Другог светског рата располагали са око 500 минобацача овог типа. Прва верзија овог минобацача била је означена са MkII упркос томе што се радило о првој верзији; ознака MkI је искоришћена за означавање минобацача сличног калибра али из доба Првог светског рата. Највећа предност овог оруђа лежала је у његовој једноставности (на цеви су биле офарбане беле линије за усмеравање оруђа, није било нишанских справа) и малој маси (није било лафета и тешке подлоге).

Послуга минобацача на положају

Произведено је неколико верзија минобацача, међу којима су биле и верзија са кратком цеви (намењена за наоружавање падобранских јединица) и верзија за уградњу у возила. Поред тога што су у комплету имали стандардне минобацачке мине (разорна, осветљавајућа и димна), минобацач је располагао и мином-мрежом са експлозивним пуњењем намењеном за прављење пролаза у минској препреци.

Минобацач Ordnance SBML уграђен на возило Bren

Минобацач је масовно коришћен у оружаним снагама Велике Британије и земаља Комонвелта, а доста њих је коришћено и у Кореји. У британским оружаним снагама се задржао до осамдесетих година.

Tактичко-техничке карактеристике минобацача

Порекло Велика Британија
Калибар 50,8 мм
Маса 4,8 кг
Дужина 53 мм
Послуга два члана
Маса мине разорна 960 г
димна 910 г
осветљавајућа 600 г
Елевација 45 до 90°
Брзина гађања 8 мина у минути
Ефикаасни домет 460 м

 

Минобацач-лопата

Совјетски минобацач калибра 37 мм, познат је и под именом „минобацач-лопата“ (рус. Миномёт-лопата). То је било средство двоструке намене, тако да је поред тога што се користио као минобацач – користио и као лопата.

Овај тип минобацача је настао крајем 1939. године. У маршевском положају, минобацач је служио као лопата и тада су се с њим могли копати ровови. У борбеном положају, лопата је добијала улогу минобацачке подлоге. Подлога је била израђена од челика, и као таква је била непробојна за пројектиле калибра 7,62 мм.

Минобацач није имао никаквих нишанских справа, те се гађало „од ока“. За овај минобацач је развијена распрскавајућа мина масе 500 грама. Мине, њих 15, су се носиле у нарочитом опасачу са фишеклијама, сличним опасачу за патроне ловачке миниције.

Опасач са фишеклијама за мине

Минобацач је употребљен у Зимском рату, 1940. године. Приликом ове употребе Совјети су увидели да је ефикасност мина 37 мм мала, нарочито приликом употребе на снегом покривеном земљишту. Домет мине је такође био мали, и он се кретао од 60 до 250 м. Могло се гађати и на даљинама мањим од 60 м, што није било препоручљиво јер је могло доћи до самоповређивања од фрагмената сопствене мине.

Пешадија није била нарочито задовољна овим оруђем, пошто је прецизност била мала, а мине слабе. Статус овог оруђа се поправио приликом борбених дејстава код Вјазме јануара-фебруара 1942, од стране војника 4. ваздушнодесантног корпуса.

Немци су овом минобацачу доделили своју ознаку, 3.7 cm Spatengranatwerfer 161(r), иако је совјетска ознака била далеко простија: „37-мм Миномет“. Иако је производња минобацача 37 мм прекинута крајем 1941, током 1942. је издато упутство за његову употребу.

ТТ карактеристике
Маса 1,5 кг
Калибар 37 мм
Максимални домет 250 м
Маса пројектила 500 г