Александар Новиков

Александар Александрович Новиков (рус. Алекса́ндр Алекса́ндрович Но́виков, 19. новембра 1900. – 3. децембра 1976.), маршал авијације совјетског ратног ваздухопловства током Другог светског рата. Два пута је одликован орденом Хероја Совјетског Савеза. Носилац је великог броја високих совјетских одликовања.

Новиков је своју војничку каријеру започео 1920, ступивши у редове Црвене Армије као пешадинац. Годину дана касније је постао члан Партије. Служио је у 384. пуку руске 7. армије, учествоваши у гушењу устанка у Крондштату марта 1921. Током борби на Кавказу 1922. постаје командир вода. Три године након завршетка Војне академију Фрунзе, 1933. прелази у редове ратног ваздухопловства. Све до 1935. се налази на дужности начелника оперативног одељења, када преузима дужност команданта лаке бомбардерске ескадриле.

Новиков је 1937. избачен из партије и из оружаних снага. Ипак, враћен је одлуком комесара Белоруског војног округа, који је касније ухапшен. Новиков је пре Совјетско-финског рата службовао у Лењинградском војном округу као начелник штаба ваздухопловних снага. За чињење у рату унапређен је у генерал мајора и одликован Орденом Лењина. До избијања рата је остао у Лењинградском војном округу.

Током првих удара Немачке на Совјетски Савез, Новиков и ваздухопловне јединице које су базирале у Лељинградској војној области су извели бројне нападе на немачке снаге у наступању. Тада је изведена и прва ваздушна операција совјетских снага (25. јун – 30. јун 1941.), када је уништено око 130 немачких авиона. Током тог периода, Новиков је запажен као вешт у командовању, а и по једној иновацији тог доба: употреба радио уређаја за координацију бомбардера. Јула 1941, Новиков под команду добија и ваздухопловне снаге Северног и Северозападног фронта и Балтичке флоте.

Од фебруара до 11. априла 1942, дакле врло кратко, се налази на положају првог заменика команданта ваздухопловних снага, након чега постаје и командант совјетског ратног ваздухопловства – заменик народног комесара одбране СССР за авијацију. То је био положај са кога је започео организацијсу совјетске авијације. Посебан акценат је дат на формирању самосталних ваздухопловних дивизија и корпуса, као и на унапређењу координације између јединица на првој линији. Током опсаде Лењинграда, Новиков је успео да убеди Жукова, а касније и самог Стаљина да ваздухопловство није спрено за планирану контра офанзиву. Након одређеног времена утрошеног на развој и реорганизацију авијације, Новиков је успео да обезбеди Жукову ваздушну подршку и уништи око 1200 немачких авиона. У каснијим дејствима изнад Кубана уништено је још 1100 авиона.

У Курској бици, Новиков уводи иновацију – бомбе са обликованим пуњењем, ноћне ловце и јуришнике. Код Конигсберга ангажује 2500 авиона, који изручују 4 440 тона бомби на град. Тада добија и орден Хероја Совјетског Савеза. Други орден Хероја Совјетског Савеза добија на пацифичком ратишту, где формира велике ваздухопловне формације за бомбардовање јапанских снага у Кини и Кореји.

Након рата, Новиков доставља Стаљину план који ће представљати темељ за модерно совјетско ратно ваздухопловство и индустрију која ће га наоружати. Међутим, Новиков априла 1946. бива ухапшен. Као разлог хапшења наведено је то да је на Постдамској конференцији откривено да САД располажу бољим шпијунским авионима од Совјетског Савеза. Берија га је испитивао и мучио пре него је прихватио да прочита признање Политбироу. Ускоро бива осуђен на петнаест година принудног рада.

Са робије излази након одслужених шест година. Како је Стаљин већ умро, Новиков поново добија положај у авијацији. Постаје Главни маршал авијације. Ова позиција му је омогућила да своје идеје оствари у пракси. Израђује и подноси Хрушчову план о употреби млазних авиона и нуклеарног оружја за вођење будућег рата против САД, али га овај одбија у корист балистичких ракета.

Након пензионисања 1958, Новиков наредних десет година ради у вишој ваздухопловној школи у Лењинграду. Написао је бројне радове из области авијације и ратовања, који су коришћени у образовању нових совјетских пилота. Преминуо је у 74. години, 3. децембра 1976.