11. пешадијска дивизија, Немачка

Састав:
2. пешадијски пук
23. пешадијски пук
44. пешадијски пук
11. артиљеријски пук
11. извиђаччки батаљон
11. противтенковски батаљон
11. инжињеријски батаљон
11. батаљон везе

Дивизија је формирана 1934-35, експанзијом 2. пешадијског пука старог Рајхсвера. Попуна дивизије људством је углавном обезбеђивана са територије Источне Прусије и Рајнске области. Дивизија је учествовала у нападу на Пољск, где је дејствовала у саставу 3. армије (Група армија Север). Након операција у Француској, где је имала мању улогу, 11. пешадијска дивизија бива послата на Совјетски Савез. Изузимајући кратак период одмора 1943. у Грчкој, дивизија је највећи до рата провела на територији Совјетског Савеза. Учествује у блокади Лењинграда и борбама северно од Ладошког језера 1943. Након већ наведеног одмора у Грчкој, дивизија одлази у северни део Совјетског Савеза, учествује у бици на Нарви, а касније се повлачи за западну Летонију. Након продора совјетских снага у јесен 1944, дивизија бива одсечена у Курландији. У овом положају се налази све до маја 1945, када је снаге немачке ратне морнарице евакуишу, заједно са јединицама 14. оклопне дивизије. Дивизија је изабрана за евакуацију одлуком генерал пуковника Карла Хиперта, начелника штаба Групе армија Курланд, јер је дивизија током зиме 1944-45. учинила пуно на сламању совјетских напада на немачке јединице у блокади.

Команданти:

генерал потпуковник Günther von Niebelschütz: 1. октобар 1934 – 1. април 1937.
генерал потпуковник Max Bock: 1. април 1937 – 23. октобар 1939.
генерал потпуковник Herbert von Böckmann: 23. октобар 1939 – 26. јануар 1942.
генерал потпуковник Siegfried Thomaschki: 26. јануар 1942 – 7. септембар 1943.
генерал потпуковник Karl Burdach: 7. септембар 1943 – 4. јануар 1944.
генерал потпуковник Hellmuth Reymann: 4. јануар 1944 – 18. новембар 1944.
генерал мајор Gerhard Feyerabend: 18. новембар 1944 – 8. мај 1945.

Извори:
вебсајт www. lexikon-der-wehrmacht.de
књига Hitler’s Legions, Samuel W. Mitcham Jr.

9. пешадијска дивизија, Немачка

Амблем 9. пешадијске дивизије

Састав (1942):

36. пешадијски пук
57. пешадијски пук
116. пешадијски пук
9. артиљеријски пук
9. извиђачки батаљон
9. противтенковски батаљон
9. инжињеријски батаљон
9. батаљон везе

Ова дивизија је формирана као мирнодопска јединица, 1935. године и била је попуњавана људством из области Есен-Насау. Након извршетка мобилизације, дивизија је потпомогла држање изложеног западног крила док је Хитлер нападао Пољску. У нападу на Француску, дивизија је била у саставу Оклопне групе фон Клајст, а почевши од јула 1941, дивизија је на јужном сектору Истоћног фронта провела три године. Учествује у операцијама и Доњецку, Кавказу, Кубану и доњем Дњепру, као и у Украјини. Октобра 1943, дивизија има снагу борбене групе. Августа 1944. је, током повлачења кроз Румунију, одсечена и скоро потпуно уништена. Немци је повлаче из првих линија и у Данској је реорганизују, када 9. дивизија бива ојачана делимично формираном 584. фолксгренадирском дивизијом. Крајем 1944, дивизија учествује у офанзиви у Арденима. Након Ардена, наставља да се бори на западном делу ратишта, успоравајући америчко напредовање кроз Луксембург, а потом и у јужној Немачкој – без већих успеха. Априла 1945, остаци дивизије (углавном командни делови, без борбених јединица) су придодати 352. фолксгренадирској дивизији и учествују у одбрани Нирнберга (у оквиру 13. СС пешадијског корпуса). Након ове битке, преживели припадници дивизије су се предали Савезницима.

Извор: Hitler’s Legions, Samuel W. Mitcham Jr.

7. пешадијска дивизија, Немачка

7. пешадијска дивизија

Састав:
19. пешадијски пук
61. пешадијски пук
62. пешадијски пук
7. артиљеријски пук
7. извиђачки батаљон
7. противтенковски батаљон
7. инжињеријски батаљон
7. батаљон везе

Седма пешадијска дивизија била је баварска јединица, формирана у реорганизациjи 1921. године. Након 1940, дивизији је придодат 638. пешадијски пук, добровољачка јединица француских легионара под командом пуковника Рожеа Лабона.

Амерички обавештајци су ову дивизију означавали као „добру борбену јединицу“. Септембра 1939, дивизија учествује у нападу на Пољску. У нападу на Француску, следеће године, 7. пешадијска дивизија се бори против Британског експедиционог корпуса у Белгији, али након пада Денкерка бива пребачена у резерву. У нападу на Совјетски Савез, 7. пешадијска дивизија се бори у саставу Групе армија Центар. Након борби на горњем Дњепру, напредује ка Москви и суочава се са совјетском контраофанзивом која је сачувала совјетски главни град. Наредна, 1942. година је протекла релативно мирно за ову дивизију, која се налазила у централном сектору. Учествује у Курској бици, где је чинила део 56. оклопног корпуса; успева да избегне уништење Групе армије Центар лета 1944. и да се под борбом повуче кроз Пољску. Последњом совјетском офанзивом 7. пешадијска дивизија бива и коначно одсечена. Дивизија се предаје 8. маја 1945.

Извор: Hitler’s Legions, Samuel W. Mitcham Jr.

6. пешадијска дивизија, Немачка

Састав:
18. пешадијски пук
37. пешадијски пук
58. пешадијски пук
6. артиљеријски пук
6. извиђачки батаљон
6. противтенковски батаљон
6. инжињеријски батаљон
6. батаљон везе

Ова дивизија је формирана у Минстеру, током реорганизације 1921. године. Људство из ове дивизије је углавном било из Вестфалије, али их је било и из Источне Прусије и Рајнске области.

Прво ватррено крштење, 6. пешадијска дивизија има 1940, у Француској, под командом генерал мајора фон Бигелбена, када стиче репутацију ефикасне борбене јединице. Јуна 1941. учествује у нападу на Совјетски Савез, као део Групе армија Центар. Напредујући ка Москви, дивизија учествује у тешким борбама, и у новембру успева да пређе Волгу северно од Москве. На почетку совјетске зимске офанзиве, 6. пешадијска дивизија држи фронт од 26 км, у тренутку када су просечне дивизије ради успешног задржавања совјетског напада могле да држе фронт од свега 10 км. 6. пешадијска дивизија успева да одбије неколико совјетских напада и да се постепено повлачи, трпећи тешке губитке.

Шеста пешадијска дивизија је остала у саставу Групе армија Центар наредне две и по године. Током 1942. у централном сектору руског фронта води одбрамбене операције, као и у марту наредне године, када у оквиру 9. армије успева да се повуче из Ржевске избочине, у маневру који је спасио неколико десетина са врло истурене позиције. Јула 1943, под командом генерал потпуковника Хорста Гросмана, учествује у Курској бици, као део 47. оклопног корпуса. Касније учествује у одбрамбеним операцијама на средњем Дњепру. Дивизија је разбијена током совјетске летње офанзиве 1944, када је под удар дошла сама Група армија Центар. Већи део дивизије је био опкољен и био приморан на предају. Тада је заробљен и командант дивизије, генерал потпуковник Ханс Валтер Хејне. Од дела дивизије који је избегао обруч, у јуну 1944. је формирана основа за 6. гренадирску дивизију. Почетком октобра јединица је преименована у 6. фолксгренадирску дивизију. Овако реформирана 6. дивизија је послата назад на Источни фронт. Децембра 1944. дивизија учествује у борбама на Висли. У последњој операцији, остаци 6. дивизије су део групе армија фелдмаршала Фердинанда Шорнера, кога су Совјети крајем априла-маја 1945. опколили источно од Прага, након чега је уследила немачка предаја.

Извор: Hitler’s Legions, Samuel W. Mitcham Jr.

 

1. пешадијска дивизија, Немачка

Шема организацијско-формацијске структуре 1. пд, 1939. године

Састав дивизије:

1939. године: 1944. године:
1. пешадијски пук
22. пешадијски пук
43. пешадијски пук
1. артиљеријски пук
1./37. артиљеријски пук
31. митраљески батаљон
1. извиђачки батаљон
1. противоклопни батаљон
1. инжињеријски батаљон
1. батаљон везе
1. санитетски батаљон
1. гренадирски пук
22. стрељачки пук
43. гренадирски пук
1. артиљеријски пук
1./37. артиљеријски пук
1. извиђачки батаљон
1. противоклопни батаљон
1. инжињеријски батаљон
1. батаљон везе
1. санитетски батаљон

Ова дивизија, попуњена готово искључиво од Пруса из Источне Пруске – формирана је у Кeнигсбергу преформирањем бившег 1. пешадијског пука, 1935, убрзо након што је Хитлер увео регрутну обавезу.

Ознака 1. пд, преузета са грба Хоенцолерна

Дивизија је 1939. ангажована у нападу на Пољску (у саставу Групе армија Север), где се добро показала, али је већ следеће године учествовала у мањим борбама у Француској.

Јуна 1941, 1. пешадијска дивизија је у оквиру Групе армија Север прешла границу са Совјетским Савезом, где током напредовања ка Лењинграду учествује у тешким борбама против јединица Црвене армије. Октобра 1941, дивизија пада на 2/3 своје јачине; ипак, наставља да се бори на северном сектору фронта, примарно као део 18. армије. У тој улози ће провести више од две године. Током тог времена, учествује у бици на језеру Пеипус, Ладошком језеру, и бици за немачки коридор (источно од Лењинграда), као и у самој опсади Лењинграда. Октобра 1943, 1. пешадијска дивизија је препотчињена Групи армија Југ и учествује у бици код Кривог рога у јужној Русији. Након тога, учествује у борбама на територији Украјине и марта 1944. бива опкољена, заједно са 1. оклопном армијом, између река Буг  и Дњестр. У пробоју из обруча чини заштитницу XLVI оклопног корпуса и трпи тешке губитке. Након периода одмора и попуне, бива послата у централни сектор, где је једна од пар дивизија које су успеле да избегну удар Совјета на Групу армија Центар, јуна и јула 1944. Октобра 1944, преостали делови 1. пешадијске дивизије су се још увек налазили у саставу Групе армије Центар, завршивши ратна дејства на територији Источне Прусије, борећи се против надирућих јединица Црвене армије.

 

Команданти 1. пешадијске дивизије:
генерал мајор Georg von Küchler 01. октобра 1934. – 01. априла 1935.
генерал потпуковник Walther Schroth 01. априла 1935. –  01. јануара 1938.
генерал потпуковник Joachim von Kortzfleisch 01. јануара 1938. – 14. априла 1940.
генерал потпуковник Philipp Kleffel 15. априла 1940. –  12. јула 1941.
генерал мајор Dr. Friedrich Altrichter 12. јула 1941. – 04. септембра 1941.
генерал потпуковник Philipp Kleffel 04. септембра 1941. – 16. јануара 1942.
генерал потпуковник Martin Grase 16. јануара 1942. – 30. јуна 1943.
генерал потпуковник Ernst-Anton von Krosigk 1. јула 1943. – 10. маја 1944.
пуковник Hans-Joachim Baurmeister 10. маја 1944. – 08. јуна 1944.
генерал потпуковник Ernst-Anton von Krosigk 08. јуна 1944. – 30. септембра 1944.
генерал потпуковник Hans Schittnig 01. октобра 1944. – 28. фебруара 1945.
генерал потпуковник Henning von Thadden 28. фебруара 1945. – 26. априла 1945.