Пешадијски тенк Mk III Valentine

Током 1938. године компанија Викерс је позвана да се придружи програму производње новог тенка Matilda II, али како је компанија већ имала линију подешену за производњу тешког крстарећег тенка А10, била је позвана на производњу новог пешадијског тенка базираног на тенку А10. Компанија Викерс је испунила свој план, тако да је пешадијски тенк проистекао из пројекта А10 ушао у серијску производњу јула 1939. Војни планери тог времена имали су одређене сумње у погледу ефикасности Викерсовог предлога, што је за резултат имало задржавање мале куполе са два члана посаде што ће ограничити уградњу јачег наоружања. Ипак, средином 1939, рат је био неизбежан и тенкови су били хитно потребни.

Нови Викерсов тенк, ускоро познат као пешадијски тенк Mk III Valentine, конструисан је у великој мери на основу искустава стечених у конструисању модела А10, с тим да је имао бољу оклопну заштиту (8-65 мм). Недостаци који су били примећени код тенка А10, отклоњени су код новог модела, тако да се показао као тенк који није патио од „дечјих болести“, а чему су склони сви новопројектовани оружни системи. Убрзо је започета серијска производња и крајем 1940. са линија силазе први тенкови.

Тенкови Valentine су без сумње били један од најважнијих британских тенкова, што могу захвалити пре квантитету него квалитету. До почетка 1944, када је прекинута производња, произведено је 8 275 тенкова, с тим да је 1943. једна четвртина свих тенкова у британским оружаним снагама била управо овог типа. Произвођени су и у Канади и неколико концерна ван Викерса.

Тенк Valentine је произвођен у великом броју варијанти, тако да су им се ознаке кретале од Valentine I до Valentine XI. Произведено је и неколико специјалних варијанти, од тенка носача моста, преко тенка осматрачнице, до тенка за чишћење минских поља.

Основни модел тенка је током употребе доживео низ модификација. У једном тренутку тенкови типа Valentine су били један од најважнијих британских тенкова. Коришћен је у многим савезничким армијама. Већи део тенкова Valentine је послат и у Совјетски Савез, где се добро показао. Valentine је имао и својих недостатака, али укупно гледано, био је расположив у довољним количинама у време када је највише био потребан, а тиме се не може похвалити велики број других британских тенкова.

ТТ карактеристике Valentine III/IV
Маса 17 690 кг
Дужина 5,41 м
Ширина 2,629 м
Висина 2,273 м
Посада 3
Наоружање
Погон дизел мотор AEC снаге 131 КС у Mk III, дизел мотор CMC снаге 138 КС у Mk IV
Аутономија 145 км
Брзина 24 км/ч

Пешадијски тенк Matilda I

Британски пешадијски тенк Matilda I Mk I не треба мешати са каснијим моделом пешадијског тенка Mk II, понатог и као Matilda II, који је преузео то име након почетног периода рата када су прве Матилде повучене из наоружања. Ови тенкови су били посве другачије конструкције и нису имали исте компоненте, али су имали сличне особине, јер су оба тенка израђена као пешадијски тенкови, са жртвованом брзином над оклопном заштитом.

Развој овог тенка је започет 1935. у компанији Vickers-Armstrongs. Британска војска је захтевала јефтин тенк који ће имати компоненте које су већ присутне на тржишту. Као резултат тога, добијено је мало возило са двочланом посадом, са ниским трупом и малом ливеном куполом. У куполи се налазио тешки митраљез Викерс. Тенк је користио доста компоненти са слободног тржишта: Фордов мотор, Фордсонов мењач, механизам управљања сличан ономе са лаких Викерсових тенкова, док је вешање било засновано на вешању артиљеријског трактора Mk IV Dragon.

За разлику од тела и куполе који су били добро заштићени, ходни део и гусенице су биле у потпуности изложени дејству непријатеља. Недостатак топа је у многоме ограничавао дејство оваквог тенка на бојишту. Двочлана посада је била преоптерећена; командир је поред усмеравања возача и послуживања радио везе, морао да будеи нишанџија митраљеза. Како у куполи није било места за уградњу радио уређаја, командир је морао да уђе у корпус тенка како би успоставио везу.

Априла 1937. је наручено првих 60 тенкова. До августа 1940, када је прекинута производња, произведено је 140 тенкова. Међусобно су сер азликовали по калибру митраљеза, јер су уграђивани Викерсови митраљези калибра .50 (12,7 мм), односно .303 (7,7 мм).

Тенкови типа Matilda I су се у саставу 1. тенковске бригаде Британског експедиционог корпуса борили на територији Француске. Учествовали су у одбрани и противнападу у Арасу маја 1940, када су заједно са тенковима типа Matilda II приврмено пореметили напредовање Ромелове 7. оклопне дивизије. Након повратка Британског експедиционог корпуса у Велику Британију, скоро сва оклопна средства су остављена ан територији Француске. Тенкови Matilda Mk I који су се налазили на територији Велике Британије су повучени из јединица првог ешалона и коришћени су у јединицама за обуку.

ТТ карактеристике
Маса 11 т
Дужина 4,85 м
Ширина 2,28 м
Висина 1,86 м
Посада 2 (командир/нишанџија, возач)
Наоружање митраљез Викерс калибра .303 или .50  са 4000 метака
Погон бензински мотор V8 Ford Model 79 снаге 70 КС
Аутономија 130 км
Брзина 13 км/ч

Churchill, тешки пешадијски тенк

Тешки пешадијски тенк Churchill сматра се најважнијим британским тенком Другог светског рата. По броју произведених тенкова, Churchill се налази на другом месту, иза тенка Valentine. Међутим, у погледу броја верзија тенка, тенк Churchill је убедљиво на првом месту.

Тенк Churchill је пројектован на основу спецификације познате под ознаком А20, издате у септембру 1939. Планирано је да тенк пројектован по овој спецификацији замени пешадијске тенкове Matilda II и Valentine. Сходно важећој доктрини британских оружаних снага и искуству стеченом у Првом светском рату, очекивало се да ће и у наредном оружаном сукобу бити заступљено рововско ратовање. Самим тим, било је потребно да нови тенк буде способан да савлађује кратере артиљеријских пројектила и авионских бомби, да прелази преко непријатељских фортификацијских препрека и да располаже наоружањем којим би могао да уништи елементе непријатељске одбране; што ће рећи да тешко наоружање и велика брзина кретања нису били императив за нови модел тенка.

Прототипови тенка, њих четири, завршена су јуна 1940. Њихов животни век био је кратак, завршивши се евакуацијом Британског експедиционог корпуса из Денкерка. Свима је постало јасно да рововског рата неће бити, тако да је био неопходно пројектовати лакши тенк. Убрзо је издата спецификација ознаке А22, где је пројектантима дат рок од годину дана за производњу новог тенка.

Напад Немачке на британска острва био је известан, а током евакуације из Француске изгубљен је знатан број средстава. Пројекат је био готов до јула 1940, а свега шест месеци касније су испоручени прототипови. Први тенкови су почели да излазе са производних линија у јуну 1941, баш како је и захтевано у спецификацији.

Због брзог увођења у серијску производњу, тенкови првих серија су били подложни механичким кваровима, тако да је првих 1000 тенкова морало да претрпи одређене модификације пре испоруке британским оружаним снагама. Погон се показао као преслаб и непоуздан, а били су присутни и проблеми са наоружањем. Недостаци на тенковима Churchill су били такви да се размишљало о прекиду серијске производње, у корист новопројектованог модела тенка, ознаке Cromwell. Може се рећи да га је спасила добра партија у Другој бици код Ел Аламејна, октобра 1942, где је коришћен модел Mk III.

Churchill I

Churchill III

Churchill IV

Churchill VI

Churchill VII

Churchill VIII

 Оклопно тело је у почетку израђивано од једноставних равних плоча које су међусобно спајане заковицама, да би се касније користио процес заваривања. Сам корпус тенка био је подељен на четири дела: позиција возача се налазила напред, иза њега се налазио борбени део који је обухватао и куполу, моторни простор и простор мењача. Вешање се налазило у великим бочним „корпама“ преко којих су пролазиле гусенице. На свакој страни се налазило 11 лењиваца, од којих је девет носило гусеницу, а први и задњи су коришћени само приликом вожње по неравном терену, односно приликом савлађивања препрека. Захваљујући великом броју лењиваца, тенк је могао несметано да се креће и приликом губитака неких од точкова. Отвор за напуштање тенка се налазио на боку, између гусеница.

За погон тенка су изабрана два мотора, хоризонтално постављена, са заједничком радилицом. Елементи мотора и помоћни сколопови монтирани су тако да им се ради одржавања може прићи кроз поклопце на телу тенка. Ваздух неопходан за рад мотора је вучен кроз филтере у борбеном одељењу тенка. Хладан ваздух је усисаван кроз бочне решетке, одакле је ишао преко хладњака и улазио у моторно одељење, потпомогнут вентилатором. Вентилатор је дувао ваздух преко мењача и избацивао га из тенка. Овај ток ваздуха је, отварањем решетки између борбеног и моторног одељења, коришћен и за избацивање барутних гасова из тенка.

Прве куполе које су се уграђивале у тенк биле су округлог облика, са довољно простора за смештај релативно малог топа, израђене ливењем. Како би испунили своју улогу подршке јединицама пешадије, први тенкови су у трупу имале уграђену хаубицу, слично француском тенку Char B. Међутим, имало је то и својих недостатака, нарочито када се погледа поље ватре. Требало је некада окренути и цео тенк да би се дејствовало из хаубице. Врменом је калибар топа растао, а хаубица је замењена митраљезом. Једна од модификација је извршена на афричком ратишту, када су Британци у неколико тенкова уградили топове калибра 75 мм, скинутих са уништених америчких тенкова M4 Sherman.

Дебљина оклопа тенка кретала се од 16 до 102 мм, односно од 25 до 152 мм код верзије Mk VII.

Оно по чему је препознатљив тенк Churchill, то су додатне верзије тенка, односно специјалне верзије за извршење посебних задатака. Тако је израђена верзија инжињеријског возила (Churchill AVRE), тенк бацач пламена (Churchill Crocodile), тенк носач моста (Churchill ARK), тенк чистач мина, полагач експлозивних пуњења…

ТТ карактеристике Mk I Mk IV Mk VII
Маса 38 т 38 т 40 т
Дужина 7,30 м 7,30 м 7,54 мм
Ширина 3,00 м 3,00 м 3,25 мм
Висина 2,80 м 2,80 м 2,49 мм
Посада 5 чланова 5 чланова 5 чланова
Наоружање 1 х 40 мм QF 2pdr
1 х 76 мм Ordnance QF 3
1 х 7,92 мм Besa
1 х 57 мм QF 6pdr
1 х 7,92 мм Besa
1 х 75 мм
2 х 7,92 мм Besa
1 х 7,7 мм Bren
1 х
Погон бензински мотор 350 КС бензински мотор 350 КС бензински мотор 350 КС
Аутономија 90 км 90 км 90 км
Брзина 24 км/ч 24 км/ч 24 км/ч
Оклопна заштита 16 – 102 мм 16-102 мм 16-152 мм

Специјалне верзије

Churchill ARK

Churchill ARV

Churchill AVRE

Тенк носач моста

Churchill Crocodile