Ерих Топ

U-552 у повратку за Сен Назер. Десно Erich Topp, лево Siegfried Koitschka, тадашњи официр палубне страже на U-552, а касније командант U-616

Капетан фрегате Ерих Топ (Erich Topp, 2. јул 1914. – 26. децембар 2005), трећи по реду најуспешнији немачки командант подморница током Другог светског рата. Потопио је 35 бродова укупне тонаже од 197 460 БРТ. Службујући у ратној морнарици послератне Немачке дошао је до чина контраадмирала.

Топ је рођен у Хановеру, у породици инжињера. У морнарицу је ступио 1934, а у флотилу подморница ступа октобра 1937. и то као официр палубне страже на подморници U-46. Након четврте патролне вожње, 5. јуна 1940. добија команду над подморницом U-57. У две патролне вожње овом подморницом, Топ успева да потопи шест бродова. Након судара са норвешким бродом 3. септембра 1940. и потонућа подморнице U-57, Топ 4. децембра 1940. прелази на подморницу U-552. Подморница U-552 је најчешће деловала против савезничких конвоја у северном Атлантику, где у десет патрола потапа 30 бродова. Један од потопљених бродова је био амерички разарач USS Reuben James, први амерички ратни брод потопљен у Другом светском рату (31. октобра 1941).

Наредне године, 3. априла, Топ потапа амерички брод SS David H. Atwater, што ће покренути извесне контроверзе у погледу поступака Ериха Топа. У новинама су се појавиле тврдње да је посада подморнице U-552 митраљирала преживеле чланове посаде, што ће након рата бити оповргнуто.

Октобра 1942. Топ добија команду над 27. флотилом подморница, која је базирала у Готенхафену (Гдиња, Пољска), што ће га учинити одговорним за употребу нове класе подморница – Type XXI Elektroboot. Пред сам краја рата Топ ће се у својству команданта укрцати на подморницу U-2513, са којом ће се 8. маја 1945. у Норвешкој и предати. У заробљеништву ће провести од 20. маја до 17. августа 1945.

Након рата студира на Техничком универзитету у Хановеру, где дипломира 1950. Осам година касније приступа немачкој ратној морнарици (Bundesmarine), где обавља високе дужности све до 1969, када је пензионисан.

Након пензионисања, Топ постаје саветник у бродоградилишту HDW AG. Пише мемоаре „Одисеја команданта подморнице: Сећања Ериха Топа“, који су објављени 1992.

Преминуо је 26. децембра 2005. у Зисену (немачка савезна држава Баден-Виртемберг)

Волфганг Лут

Капетан бојног брода Волфганг Аугуст Еуген Лут (Wolfgang August Eugen Lüth, 15. октобар 1913 – 14. мај 1945), други најуспешнији немачки подморнички ас. Током каријере, у петнаест патролних вожњи је потопио 46 теретних бродова и француску подморницу Daris, укупног депласмана 230 781 БРТ. Ото Кречмер, најуспешнији подморничарски ас је потопио 47 бродова депласмана 272 958 БРТ.

Лут се придружио морнарици 1933. Након периода проведеног у обуци на површинском броду, 1936. је пребачен у подморничаре. Децембра 1939. прима команду над подморницом U-9, са којом је извршио шест патролних вожњи. Јуна 1940, прелази на подморницу U-138, са којом је извео две патролне вожње. Октобра 1940. је поново прекоандован, овог пута на U-43. Након пет патролних вожњи прелази на U-181. Са U-181 успева да изврши другу најдужу патролну вожњу, у трајању од 206 дана. Након две патролне вожње са овом подморницом, Лут бива одликован Витешким крстом са храстовим лишћем, мачевима и дијамантима (Ritterkreuz des Eisernen Kreuzes mit Eichenlaub, Schwertern und Brillanten). Он је први од укупно двојице команданата немачких подморница који је одликован овим одликовањем у Другом светском рату (други је Албрехт Бранди).

Последње Лутово постављење је било место команданта Војнопоморске академије у Фленсбургу.

Лут је настрадао несрећним случајем у ноћи 13/14. маја 1945, када га је устрелила стража. Државна сахрана подморничарског аса организована је 16. маја 1945. Почасна стража  је била састављена од шесторице команданата подморница, носилаца Витешког крста. То је уједно била и последња државна сахрана у Трећем рајху.

Командовање

U-9 30. децембра 1939. – 27. јуна 1940.
U-138 27. јуна 1940. – 21. октобра 1940.
U-43 21. октобра 1940. – 9. маја 1942.
U-181 9. маја 1942. – јануара 1944.
22. флотила подморница јануара 1944. – јула 1944.
I одељење Војнопоморске академије јула 1944. – 1. августа 1944.
начелник Војнопоморске академије 1. августа 1944. – 14. маја 1945.

Лут се сматра једним од најконтроверзнијих немачких команданата подморница, прво због свог јавног иступања са веровањима у исправност нацистичких идеја. Поред тога, скоро све бродове је потопио у Индијском океану, који се сматрао најлакшим за дејство подморницама. Ипак, оно што га је издвајало од осталих је брига за чланове посаде подморница којима је командовао, а којима је пружао помоћ и након свог одласка са тих подморница. Дениц га је сматрао својим наследником. Ипак, због својих политичких иступања и веровања, претпостављало се да би Лут након рата био осуђен на дугогодишњи затвор, те да не би могао да обавља ни једну фунцију у послератним немачким оружаним снагама. Ова претпоставка се узима и као одговор на питање зашто није изрекао лозинку приликом заустављања од стране страже на улазу у Војнопоморску академију.