Помоћна крстарица Widder

(HSK 3; Schiff 21; Raider D)

Брод истоветан помоћној крстарици Orion, овај брод је започео свој живот као теретни брод Neumark. Помоћном крстарицом постаје у хамбуршком бродоградилишту Blohm & Voss. У флотну листу немачке ратне морнарице је уписан 30. новенбра 1939. У рубрици командант брода стоји капетан корвете Хелмут фон Руктешел (Hellmuth von Ruckteschell). Након завршетка испитивања и обуке посаде у Балтичком мору, нови рејдер – крштен као Widder, 5. маја 1940. креће за Атлантик. Плови уобичајеном рутом за Атлантик,дуж норвешке обале, око Велике Британије и потом кроз Данска врата. Како то обично бива, овај пут није прошао без инцидената. Помоћна крстарица Widder је имала срећу да умакне британској подморници, а којом је размењена артиљеријска ватра, без губитака и оштећења. У Атлантик улази 20. маја 1940, а шест дана касније долази у наређену зону иззвршења задатка.

На први плен наилази 13. јуна, када је изненадила танкер British Petrol. Радио кабина танкера је уништена артиљеријском ватром. Немачки рејдер је користио маску шведског теретног брода. Како је танкер био празан, командант рејдера није желео да га таквог вуче за собом; посада је прекрцана, а танкер торпедован и потопљен. Тринаест дана касније наилази на други танкер, норвешки Krossfon. Танкер је заустављен без и једног хица упозорења. Послат је у Француску, где су га Немци уврстили у састав своје флоте под именом Spichern.

Следећа Widder-ова победа је била контроверзна. Рејдер је 7. јула пресрео британски теретени брод Motomar. Немци су поново до последњег тренутка држали маску неутралног брода. Без упозорења су отворили ватру, циљајући антене и радио кабину. У тренутку када је теретњак показивао намеру да се преда, командант немачке помоћне крстарице је уочио да део посаде трчи ка топу, те је стога наредио да се отвори ватра на брод. У том окршају је настрадало неколико чланова посаде британског теретњака. Морнари који су се прекрцали на британски брод, индентификовали су га као теретни брод Davisian. Након евакуације посаде, брод је потопљен комбинацијом експлозивних пуњења и торпеда.

Шест дана касније наишао је нови плен, британски теретни брод King John. Не желећи да прекрцава заробљенике, фон Руктешел је прекрцао само капетана брода и шефа машине. Остатку посаде је наређено да се укрца у сплавове и чамце за спасавање. Дата им је вода и храна и упућени су ка обали, где стижу након седам дана.

У међувремену, немачки рејдер мења маску: постаје шпански теретни брод El Neptuno. Норвешки танкер Beaulieu бива пресретнут 4. августа. Користећи своју уобичајену тактику, фон Руктешел се приближио танкеру и без упозорења отворио ватру. Већи део посаде је напустио брод и успео да се дочеша сплавова за спашавање, не желећи да постану ратни заробљеници. Командант рејдера није трагао за преживелим бродоломницима, због чега је кренуло негодовање међу посадом. Четири дана касније Widder потапа холанддски теретни брод Oostplein. Преживела посада је укрцана на брод. На листу потопљених бродова 10. августа бива додт једрењак Killoran. Иако се радило о неутралном, финском броду, терет је био британски чиме је сврстан у легитимне циљеве.

Тринаест дна је прошло до следеће акције, када је потопљен теретни брод Anglo Saxon. Немаччка помоћна крстарица је поново пришла врло близу брода и изненадно отворила ватру. Овом приликом је ватра била толико снажна да су сви чамци и сплавови за спасавање који су стајали на палуби били уништени. Тиме је посади остављено да се бори за свега пар сплавова за спасавање. Део посаде је погођен ватром док су покушавали да напусте брод.

Танкер Cymbeline је пресретнут у ноћи 2. септембра. Упркос поготцима са рејдера, везиста са овог брода је неуморно слао позиве у помоћ, што је приморало Руктешела да гађа брод све док није ућуткао радисту. Овог пута, упркос томе што је брод послао позив у помоћ, рејдер је остао на попришту четири сата, тражећи преживеле бродоломнике. Несррећна посада је успела да се дочепа чамаца за спасавање и да се изгуби у ноћи.

Widder-ова наредна жртва наишла је 8. септембра. Уочивши да му се приближава теретни брод, фон Руктешел му је наредио да стане, што је овај и учинио, без слања радио порука. Посади теретног брода Antonios Chandris је наређено да понесе колико год може хране и воде и да у чамциме крене пут афричке обале. Немци су за то време поставили експлозивна пуњења којима су касние послали брод на дно.

Посада помоћне крстарице је наредних неколико дана провела покушавајући да поправи проблематичне моторе, пре него што се срела са немачким помоћним бродовима Eurofeld и Rekum. Пет дана касније, након попуне и прекрцаја заробљеника, помоћна крстарица током вожње потпуно остаје без погона. Труд посаде да оспособи погон се исплатио тек после седмог дана рада. Са оваквим стањем погона, фон Руктешел је затражио дозволу да прекине вожњу и врати се у луку. Захтев му је одобрен, тако да је упловио у Брест 31. октобра 1940, након 178 дна проведених на мору.

По доласку, Хелмут фон Руктешел је одликован Витешким крстом; официри из посаде су одликоване Гвозденим крстом првог реда, а остали чланови посаде Гвозденим крстом другог реда. Помоћна крстарица Widder је касније отпловила за Немачку, где је распоремљена. Касније је уведена у флотну листу као помоћни брод за снабдевање и поправке, под старим именом Neumark. Након рата, служи у британској морнарици под именом Ulysses, да  би 1950. био продат Немачкој. У Немачкој добија име Fechenheim, да би 1955. потонуо код Бергена. Недуго затим је изрезан у старо гвожђе.

Помоћна крстарица Widder је једна од две помоћне крстарице која је преживела рат. Њен командант, Хелмут фон Руктешел, је након рата оптужен и осуђен за ратне злочине. Преминуо је у затвору, јуна 1948, од срчаног удара.

TT карактеристике
Депласман 1600 т
Дужина 152 м
Ширина 18,2 м
Газ 8,3 м
Погон турбина и 4 котла снаге 6 200 КС
Брзина 14 чв
Даљина пловљења 34 000 наутичких миља брзином од 10 чв
Аутономија 141 дана
Посада 364 чланова
Наоружање 6 х 150 мм
1 х 75 мм
1 х двоцевни топ 37 мм
2 х двоцевни топ 20 мм
4 торпедних цеви
92 мине
Аеро компонента 2 х Heinkel He 114B

Помоћна крстарица Orion

HSK 1; Schiff 36; Raider A

Помоћна крстарица Orion

Један од првих бродова на коме је извршена конверзија у помоћну крстарицу био је теретни брод Kurmark. Овај брод је у пролеће 1939. ушао у хамбуршко бродоградилиште Blohm & Voss, одакле је у децембру исте године изашао као HSK 1. Команда немачке ратне морнарице је за команданта поставила капетана бојног брода Курта Вејхера (Kurt Weyher). Следећа три месеца су прошла у пробним вожњама и у увежбавању посаде. Марта 1940. помоћна крстарица Орион се отиснула на море, кроз Категат и Скагерак у Северно море. Након проласка Куксхавена направљена је пауза од пар дана, како би се сива боја оплате пребојила и тиме маскирао брод. Помоћна крстарица је наставила пловљење као холандски теретни брод Beemsterdijk.

Вејхер је 6. априла 1940. примио своја наређења и кренуо на север, уз обалу Норвешке, потом опловио Велику Британију и Исланд, након чега је окренуо на југ и кроз Данска врата ушао у Атлантик. То је била уобичајена пловна рута. Први тест за брод и посаду уследио је кроз два дана, када су се немачком рејдеру приближила два британска разарача.

Маска је била уверљива, тако да су Британци прогутали причу о холандском теретном броду. Пре доласка до Данских врата, Orion је два пута мењао маску, прво је био совјетски брод Совтофгфлот, а потом је у водама где је било необично видети совјетски брод – постао грчки теретни брод Rokos.

Вејхеру је наређено да кратко време напада бродовље на Атлантику, пре него што отплови за Индијски океан, како би изазвао пометњу и убедио Савезнике да се већина немачких бродова ангажује у том подручју. Прву прилику за доказивање добија 24. априла, када среће британски наоружани трговачки брод. Вијући немачку заставу, Вејхер је пришао британском броду и наредио му да се заустави; како британски брод није намеравао да стане, а почео је са слањем позива за помоћ, Вејхер је отворио ватру. Британски брод није био дорастао немачкој помоћној крстарици и ускоро је уништен. Посада је напустила брод. Док су Немци укрцавали бродоломнике, Вејхер је могао да прибележи први плен – теретни брод Haxby. Након укрцавања бродоломника, посада помоћне крстарице Orion се постројила на палуби, како би уз све почасти сахранили британске колеге које су погинуле у окршају.

Orion прелази екватор 1. маја, сада као бразилски теретни брод Lloyd Brasilero; 13. маја се сусреће са танкером Winnetou који га допуњава горивом. Око рта Хорн пролази 21. маја, када добија наређење да лови непријатељске бродове дуж аустрлијске обале. Прерушен као холандски теретни брод, рејдер након борбе са тешким морем и претрпљених проблема са погоном долази у своју зону 12. јуна,. Први задатак који је извршила ова помона крстарица у додељеној јој зони био је да положи више од 200 мина на прилазу заливу Хаураки. Након извршења овог задатка, Вејхер се опет сусрео са танкером Winnetou и допунио залихе горива. На неку од ових 200 мина налетео је брод Niagra, који је превозио пешадиску муницију и више од 7 тона злата енглеске банке.

Током доласка у зону, услед тешког мора, помоћна крстарица Orion је остала без свог хидроавиона, тако да су јој сада могућности осматрања биле врло ограничене. Тако се може рећи да је Вејхер имао прилично среће када је осматрач уочио светла на хоризонту. Чекајући да брод прође по крми, Вејхер је извешао немачку заставу и кренуо у лов. Салва из топова је била довољно убедљива и брод је стао. То је био норвешки теретни брод Tropic Sea, са теретом брашна за Британију.  Вејхер је одлучио да не потапа брод већ да га поведе са собом.

Вејхер је пар наредних недеља провео у узалудном трагању за пленом. Током тог времена још два пута се сретао са танкером ради попуне горивом. И коначно се, 10. авгсута, појавио циљ: савезнички теретни брод Triona, који је ипак био брз за немачку помоћну крстарицу и као такав успео да умакне. Након тога, Вејхер одлази у воде Нове Каледоније, где 16. августа пресреће угљар Notou, до врха накрцаног британским угљем. Угљар се предао након првог хица упозорења. Посада је убрзо прекрцана на немачки брод, а угљар потопљен експлозивним пуњењима и артиљеријском ватром.

Након тога, Orion прелази у Тасманско море, где је требало да јој буде последња зона ангажовања пре повретка у Немачку кроз Индијски океан. Овде је Вејхер пресрео теретњак Turakina који је при одбијању предаје успео да пошаље радио поруку и да узврати ватру. Немци су током потере, захваљујући снажнијем наоржању успели да претворе прогоњени брод у горућу олупину. Схватајући да је готово, Вејхер је наредио својим артиљерцима да прекину ватру, а кормилару да се приближи олупини како би прекрцали преживеле. Turakina је изненада отворио ватру, тако да је Вејхер био принуђен да поново отвори ватру. И поред тога што је поново отворена ватра, свестан да је позив у помоћ послат, Вејхер ипак остаје да прихвати преживеле чланове посаде теретњака.

Након овог окршаја, Orion напушта подручје, и упркос томе што га је у два наврата уочио савезнички авион, успева да одржи маску безопасног трговачког брода. Пловио је ка Маршалским острвима, како би се сусрео са помоћним бродом Regensburg. У овим водама Вејхер одлучује да маскира брод у јапански трговачки брод. Међутим, ни један од чланова посаде није знао јапанска слова, тако да су искористили слова која су се налазила на једној ролни филма. Вероватно би неком Јапанцу било чудно име брода „Није погодно за употребу у тропским условима“…

Након извршене попуне, Orion и Regensburg су кренули на позицију сусрета са помоћном крстарицом Komet. Orion 14. октобра пресреће норвешки теретни брод Ringwood, који се предао без борбе. Овај брод није имао терета на себи, а како Orion није могао да јој да довољно горива за пут до Немачке, морао је да га потопи. Ипак, није баш ни да није било користи од тог брода. Наиме, бродски мачак је сасвим успешно потаманио мишеве и пацове на броду који су већ дуже време представљали проблем. Четири дана касније су се коначно срели са помоћном крстарицом Komet, у чијој пратњи се налазио танкер Kulmerland.

Сви немачки бродови су се прерушили у јапанске теретне бродове; на несрећу, два брода су имала индентична имена. Наредног дана се појавио прави јапански брод који је прозрео немачко лукавство. Ипак, Немци су успели да убеде Јапанце да су они безопасни трговци који су се прерушили у јапанске бродове како би се заштитили од савезничких ратних бродова.

Заједничко деловање помоћних крстарица Orion и Komet је уродило плодом 25. новембра, када је пресретнут теретни брод Holmwood. На броду се поред неколико путника – цивила, налазило и 1 300 оваца, што је био одличан извор свежег меса за посаде немачких бродова. Два дана касније, Orion је уочио већи брод који је пловио замрачен. У питању је био новозеландски путнички брод Rangitane, који је одмах по уочењу немачких бродова започео емитовање позива у помоћ. Слање поруке је прекинуто након отварања ватре са помоћне крстарице Komet. Новозеландски брод је био релативно тешко наоружан, алисе због путника на броду није усудио да пружа отпор. Поред више од 100 путника, на броду су се налазиле и веће количине смрзнуте хране. Како су морали да се што пре удаље са попришта, немачки бродови су имали времена само за прекрцај људи.

Два рејдера своју следећу побед односе 6. децембра, када су пресрели и потопили британски теретни брод Triona. Овај пут је било довољно времена и за прекрцај терета. Наредног дана, док су били на путу да нападну Науру, западно од Гилбертових острва, Orion пресреће и потапа два британска теретна брода, именом Triadic и Triaster. Нако нове акције, Orion се враћа са атол Ламотрек, где су извршене поправке на погону и извршена попуна горивом и залихама. Вејхер 6. јануара 1941. напушта Ламотрек, јер је био информиран о могућности да је његова локација откривена. Пребазирао је на острво Муаг, које су држали Јапанци. Ту су настављене поправке на погону. Непосредно пред испловљење, 6. фебруара, Orion завршава попуну залихама и добија хидроавион Nakajima којим је заменио изгубљени Arado.

Јапански хидроавион E8N на палуби помоћне крстарице Orion, 1941; авион је маскиран британском ронделом

Садејство помоћних крстарица Orion и Komet није прошло незапажено. Активнсот савезничких бродова у овом рејону је нагло порасла. Вејдеру је наређено да крене ка Индијском океану. У зону је без већих проблема стигао 15. марта 1941. Наредни месеци ће се показати као врло фрустрирајући. Преко потребан авион Arado Ar-196 добија 10. априла, заједно са 58 врећа поште, што је била и прва пошта коју је посада примила након 369 дна ангажовања. На погону су извршене преко потребне поправке, мада је цео брод вапио за свеобухватним ремонтом. 22. јуна је дошло до лома осовине кормила, након чега је уследило пропуштање воде. Са помоћном крстарицом Atlantis се састаје 1. јула. Након што је прекрцано гориво са Atlantisa, Atlanis се удаљио пловећи ка Индијском океану и Пацифику, док је Orion кренуо на запад, прерушен као јапански теретни брод Yuyo Maru.

Orion је 29. јула окренуо ка северу и након осам месеци без акције, пресрео теретни брод Chaucer. Након што ни једно од десет испаљених торпеда није детонирало, савезнички брод је узвратио ватру и упоредо започео слање позива у помоћ. Orion је био принуђен да потопи теретни брод само артиљеријском ватром, што се и десило након 58 испаљених пројектила. Комплетна британска посада је спашена.

Пловећи даље на север, сада као шпански теретни брод, 20. августа долази у Бискајски залив. У заливу добија пратњу немачких разарача и безбедно долази до Бордоа. Улазак у луку пропраћен је сиренама са свих бродова који су се у том тренутку налазили на везу. Orion је провео на мору 510 дана и за то време превалио 127 000 наутичких миља. Успео је да потопи 77 000 тона савезничког бродовља. Сви чланови посаде су одликовани ратном значком помоћних крстарица, а Вејхер је 24. августа обавештен да је одликован Витешким крстом.

Orion је касније избачен из оперативне употребе и под именом Hektor коришћен прво као брод за поправке, а касније и као школски брод. У последњим месецима рта је активиран, поново као Оrion, са задатком евакуације војника и избеглица са Балтика. Обављајући тај задатак, превезао је преко 20 000 људи.

На своје последње путовање је кренуо 4. маја 1945. Зауставивши се да прекрца посаду са старог бојног брода Schlesien који је налетео на мину пет миља од Свинемундеа, Orion је нападнут од стране совјетских ловаца бомбардера. Иако су артиљерци успели да оборе једног од њих, брод је претрпео два директна поготка бомбама, који су брод тешко оштетили и изазвали пожар. Командант брода је успео да насуче брод на обалу, услед великог пожара који се брзо проширио по броду, могао је само да изда последњу команду, команду за напуштање брода. Између бомбардовања и пожара, живот је изгубило преко 150 људи, међу њима и сам командант брода кбб Асмус.  Олупина брода је исечена у старо гвожђе 1952. године.

TT карактеристике
Депласман 7 021 т
Дужина 148 м
Ширина 18,6 м
Газ
Погон парне турбине Blohm & Voss 6200 КС
Брзина 14,5 чв
Даљина пловљења 35 000 наутичких миља брзином од 10 чв
Аутономија
Посада 376 чланова
Наоружање 6 х 150 мм
1 х 75 мм
2 х 37 мм
4 х 20 мм
6 двоцевних ТА калибра 533 мм
228 мина
Аеро компонента 1 x Arado Ar-196 A-1  (касније замењен авионом Nakajima E8-N1)

Помоћна крстарица Atlantis

(HSK2;Schiff 16; Raider C)

Помоћна крстарица Atlantis након преградње, вијући немачку заставу, са лажним другим димњаком који је требао да завара непријатеља

Предодређен да буде најпознатија немачка помоћна крстарица Другог светског рата, теретни брод Goldenfels је 1939. завршио у бременском бродоградилишту, где је добио и нову ознаку – HSK 2. Крајем године, тачније 19. децембра, и формално је уведен у флотну листу немачке ратне морнарице, а за команданта брода је постављен капетан бојног брода Бернхард Роге (Bernhard Rogge). Првих пар недеља у служби проведено је у увежбавању посаде и обављању дужности Sperrbrecher-а, брода који прати бродове из и у луку кроз очишћене пролазе у минским препрекама.

Командант Atlantisa, кбб Роге

Оплата брода је пребојена 23. марта 1940, када се скида и други димњак, који је уграђен током конверзије за војну употребу. То се може сматрати и првом маском ове помоћне крстарице. Добија норвешко име – Knute Nielsen, а касније и совјетско – Ким. Уз совјетско име брода, да би маска била уверљивија, командант брода је дао да се маскира и хидроавион; и он је добио совјетске ознаке. Заштићени лошим временским условима, нови рејдер, од стране свог команданта назван Atlantis, пловио је на север уз обалу Норвешке, намеравајући да уобичајеним путем око британских острва и кроз Данска врата уплови у Атлантик. Велика брзина пловљења и слаба видљивост, уз тешко море, учинили су да у Атлантик уплови 8. априла, а након две недеље пређе екватор и уђе у јужни део Атлантика.

Сада маскиран као јапански теретни брод Kasii Maru, Atlantis торпедима и артиљеријском ватром потапа своју прву жртву – британски теретни брод Scientist. Пре него што је наставио ка југу, спасио је скоро све чланове британског теретњака. Atlantis 10. маја полаже минску препреку код Игленог рта (Cabo das Agulhas), након чега окреће на исток и уз јужну афричку обалу улази у Индијски океан.

Atlantis мења мааску и 21. маја, када постаје холандски брод Abbekerk. Нову жртву уочава 10. јуна и акон дугог гоњења хвата норвешки теретни брод Tirranna. Жртва се није лако предавала, пружала је отпор и узвраћала ватру читава три сата возећи у цик-цак курсу пре него што се коначно предала. Брод је превозио храну, која је и те како добро дошла. Посада је остављена на свом броду и ту је требала да чека допуну горивом, након чега ће отпловити за Немачку. Atlantis поново мења маску, постаје теретни брод Tarifa. До 11. јула није било неких активности, тј. све док није уочен британски брод. Atlantis је кренуо у потеру за пленом. Један од топова са Atlantisа је ућуткао британски радио. Тако је британски теретни брод City of Baghdad лагано ухваћен и потопљен, а посада прекрцана на рејдер.

Два дана касније, Atlantis је пресрео велики теретни брод; када је Рог испалио хитац упозорења, теретњак Kemmendine је сигнализирао да намерава да стане, као и да му је потребна медицинска помоћ. Уверен да је узаптио прикладан брод којим ће транспортовати заробљенике у Немачку, Роге је пришао близу. Тада га је изнанадила ватра из до тада скривеног топа. Узвратна ватра са Atlantisa је уништила брод, који је сада био све само не прикладан за укрцај и транспорт заробљеника. Напротив, Роге је сада био принуђен да код себе укрца и посаду брода Kemmendine, пре него што га је потопио торпедима.

Након тога, Роге се сусрео са бродом Tirranna, како би докрцао своје залихе горива и послао је кући заједно са заробљеницима. У току самог прекрцаја, појави осе још један брод. Atlantis је одмах кренуо на њега, да би се овај предао након пар хитаца упозорења. То је био Talleyrand, индентичан броду Tirranna, који је мислио да је Tirranna стала због неког квара на погону, те је стога хитао да помогне. Гориво из резервоара теретњака Talleyrand искоришћено је за крцање резервоара на броду Tirranna, након чега је искоришћен као мета за обуку артиљераца. Након тога, Tirranna је отпловила ка Немачкој… стигла је до француске обале када је потопљена торпедима са британске подморнице. Тиме су изгубљени животи које је претходно поштедео Роге.

Теретни брод Tirrana

Успех је настављен већ 24. августа када је код Мадагаскара пресретнут и потопљен британски теретњак King City. Две недеље касније, 9. септембра, на дно је отишао и танкер Athelking, потопљен топовима са Atlantisa; дан касније се листи жртава придружио и теретни брод Benarty. Посада теретњака је прекрцана на рејдер, а документа пронађена у радио кабини су помогла у разбијању британске шифре.

До наредне акције је дошло 19. септембра, када се брод Commissaire Ramel сложио да поступи по наређењима са немачког рејдера. Рогеова нада да узапти велики и вредан брод развејана је када је Commissaire Ramel почео са емитовањем радио поруке о нападу, због чега су Немци били принуђени да отворе ватру. Артиљеријска ватра је изазвала тешка оштећења, тако да је Роге могао једино да, након што прекрца посаду, потопи брод. Atlantis је сада имао укрцано скоро 300 заробљеника.

Commissiare Ramel, потопљен 19. септембра

Након ове акције, Роге је отпловио ван трговачких пловних рута, пловећи полако док је посада радила на бродском погону. Акције је наставио 1. октобра 1940, али му је до наиласка на следећу мету требало три недеље. Наишао је на југословенски теретњак Durmitor, који је технички био неутралан, али је ипак нападнут јер се кретао ка луци под контролом Савезника. Роге је под том „оптужбом“ узаптио Durmitor и упутио га ка Сомалији, која је тада била окупирана од стране немачких савезника, Италијана.

У Бенгалском заливу, 8. новембра, Атлантис стаје крај заустављеног танкера Teddy. Није било потребе за отварањем ватре, пошто је капетан британског танкера поверовао да се ради о британској помоћној крстарици. Вредан терет у виду нафте и уља био је за Немце божји дар. Уговорена је и следећа позиција за допуну горивом, тако да су могли да наставе свако својим путем.

Два дана касније, служећи се истим лукавством, Роге заробљава још један танкер – овог пута норвешки Ole Jacob; на несрећу Немаца, танкер је превозио високооктанско авионско гориво – за Рогеа бескорисно.

Топови помоћне крстарице спремни за дејство

Atlantis је 11. новембра уочио непознати брод како му се приближава по крми. Роге је успорио, дозвољавајући незнанцу да га сустигне, након чега је направио оштри маневар и наредио му да се заустави. Уместо тога, непознати брод је наставио да плови пуном паром, истовремено шаљући СОС сигнал; успева да пошаље поруку „RRR – Automedon – 0416N“ („RRR“ је била скраћеница за „нападнут сам од стране рејдера“). Роге отвара ватру, којом уништава командни мост и радио кабину. Након прекрцаја Немаца на теретњак Automedon – постало је јасно зашто није желео да се заустави. На броду су се налазили авион (упакован у сандуке), возила, залихе и резервни делови за машине, као и бројни документи повезани са британском одбраном Сингапура. Детонатор на експлозивним пуњењима је подешен на три часа, колико је било потребно да се на Atlantis прекрцају посада и путници, храна и 15 врећа поште.

Након потапања овог брода, Роге одлази на сусрет са танкером Ole Jacob. Најкон прекрцаја заробљеника, танкер је отпловио за још увек неутрални Јапан, где је авионско гориво заменио за нафту. Atlantis 8. децембра 1940. сусреће помоћну крстарицу HSK 5 Pinguin, а ускоро им се придружује и заробљени танкер Storstad. Атлантис допуњава танкове горива, а током сусрета са немачким колегама добија и поруку да је одликован Витешким крстом.

Након допуне горива, Atlantis плови на југ, ка Кергелену, где је посади дат одмор док се не изврше потребни захвати на одржавању и поправци брода. Након паузе од скоро месец дана, Atlantis испловљава ка топлијим водама. Упућује се ка подручју између Индије и Мадагаскара, богато трговачким бродовима. Прва жртва након ове паузе постаје Mandasor, који је гађан из хидроавиона. Хидроавион је за собом вукао и куку којом је уништавао радио антене на броду – мети. Роге 31. јануара 1941. пресреће и хвата британски теретни брод Speybank, без и једног испаљеног метка. Два дана касније, такође неоштећеног, хвата и танкер Ketty Brovig на коме се налазио вредан товар погонског материјала. Atlantis се ускоро среће са снабдевачким бродом Tannenfels и, са узапћеним бродовима Speybank и Ketty Brovig, одлази на састанак са тешком крстарицом Admiral Scheer.

Танкер Ketty Brovig тоне, 2. фебруара 1941.

Након неколико неуспешних недеља, Atlantis око рта Добре наде улази у јужни Атлантик, где 17. априла 1941. пресреће брод за који је Роге био убеђен да је британски брод са трупама. То је у ствари био бивши војни транспортни брод, а сада брод под египатском заставом и именом Zam Zam. Zam Zam је превозио путнике, али је имао укрцан и ратни материјал за Британце, што га је чинило легитимним циљем. На несрећу по Рогеа, на броду се налазило и доста Американаца, још увек неутралних, од којих су неки били новинари, опремљени фото апаратима. Заробљеници са брода Zam Zam, њих 202, пребачени су на брод за снабдевање Dresden 26. априла. Иако су филмови одузети новинарима који су се затекли на броду, 4 ролне су прокријумчарене и Британци су добили свеже фотографије Atlantisa, што ће несумњиво помоћи у његовом каснијем хватању. Следећа жртва је допала шака Рогеу 13. маја у водама око западне обале Африке у виду теретног брода Rabaul. Пет дана касније, британски бојни брод HMS Nelson и носач авиона су прошли по крми немачког рејдера а да га нису запазили. Теретни брод Trafalgar је заједно са товаром угља послат на дно 24. маја. Теретни брод Tottenhem, натоварен камионима и авионом, пресретнут је и потопљен 17. јуна, а пет дана касније је потопљен и теретни брод Balzac, који је превозио храну.

Фотографија помоћне крстарице Атлантис, снимљена са брода Zam Zam

Након петнаест месеци на мору, и брод и посада су били преморени. Роге се склонио са трговачких путева, како би приуштио броду и посади недељу дана одмора, пре него што се сусретне са помоћном крстарицом HSK 1 Orion.

Atlantis се кретао на југозапад, ка рту Хорн. Намеравао је да уплови у Тихи океан. Роге 10. септембра пресреће и хвата теретни брод Silvaplana. Са помоћном крстарицом Komet и снабдевачким бродом Munsterland се среће 21. септембра, како би се допунила горивом и прекрцала заробљенике. Након тога, окреће на исток, назад око рта Хорн и поново улази у јужни Атлантик.

У јужном Атлантику, 13. новембра попуњава подморницу U-68 горивом, а 22 новембра и U-126. Крцање горива је увелико било у току, када их је изненадило појављивање крстарице HMS Devonshire. Командант подморнице, поручник бојног брода Ернст-Лудвиг Бауер, се налазио на палуби крстарице, тако да је ту и остао, јер је подморница кренула у хитно зарањање. Сама немачка крстарица није била дорасла топовима британске крстарице. Покушај да прође поред крстарице као холандски теретни брод Polyphemus био је неуспешан, јер су Британци располагали фотографијама Atlantisa. Такође, позиција сусрета немачке крстарице са подморницом јављена је из Блечли Парка. Вероватноћа грешке била је врло мала.

Теретни брод Polyphemus

Роге је дошао под тежак удар британских топова. Сама крстарица се држала изван домета немачких лаких топова. Схватајући да нема наде, Роге је наредио полагање димне завесе. Под заштитом димне завесе, посада Atlantisa је поставила експлозивна пуњења и напустила брод. Видевши да бродоломници са Atlantisa, њих преко 300, имају сплавове  и чамце, а знајући да је у близини и немачка подморница, британска крстарица је напустила бојиште.

Након њеног одласка, U-126 израња и хвата сплавове и чамце у тегаљ. Радио везом је позвала у помоћ и кренула у правцу Бразила. Два дана касније се појавио помоћни брод Python који је преузео бродоломнике. Python је имао наређења да попуни одређени број подморница на свом путу назад. Приликом једне од попуна, појавила се крстарица HMS Dorsetshire. Подморница је одмах заронила, а Python кренуо да бежи. Није успео да умакне британској артиљерији. Посада Atlantisa је поново завршила у води, а британска крстарица је напустила бојиште…

Тешка крстарица HMS Dorsetshire

Операције спасавања бродоломника су се сада прихватиле немачке подморнице. Последњи бродоломник је стигао у Француску 29. децембра 941. Адмирал Редер је био широке руке, унапредивши сваког морнара у чин подофицира, док су сви официри унапређени за по један чин. Роге је одликован Храстовим лишћем за Витешки крст који је раније већ добио. Редер му је поклонио и специјалну верзију ратне значке помоћних крстарица, израђену од сребра, са дијамантима опточеном свастиком.