SdKfz 9 schwerer Zugkraftwagen 18t

Немци су 1936. године издали захтев за тешко возило за вучу тешких артиљеријских оруђа и извлачење оштећене технике, које би се нашло у саставу оклопних дивизија. Уговор за развој жељеног возила потписан је са компанијом Famo Fahrzeugwerke und MotorwerkeAG, која ће касније бити и једини произвођач овог возила. Први примерак возила се појавио већ 1936. године, ознаке FM gr 1, а касније ће се појавити још два модела FM gr 2 и FM gr 3, који су се одликовали снажнијим моторима.

Верзија артиљеријског трактора је била основна верзија возила SdKfz 9 и коришћена је како за вучу тешких артиљеријских оруђа, тако и за вучу тешке инжињеријске опреме. Међу тешким артиљеријским оруђима налазили су се опсадни топ К3 калибра 240 мм, Крупов топ К38 калибра 210 мм и различите Шкодине тешке хаубице и топови. Део возила је користило немачко ратно ваздухопловство за вучу тешких противавионских топова Flak 40 калибра 128 мм.

8.8 cm FlaK 37 (Sf) auf Fgst Zgkw 18t SdKfz 9 (FlaK FAMO)

Једина наоружана верзија SdKfz 9, која се појавила 1943. године, била је наоружана противавионским топом Flak 37 калибра 88 мм. Кабина возила је била оклопљена, а странице каросерије су се могле спустити, чиме се добијала радна платформа око оруђа. Иза оруђа је смештан борбени комплет који је бројао 40 пројектила.

Возило за извлачење је израђено у две верзије, SdKfz 9/1 и SdKfz 9/2. SdKfz 9/1 је имала кран носивости 6 000 кг, али је због малог капацитета дизалице за дизање тежиш тенкова на SdKfz 9/2 уграђиван кран носивости 10 000 кг. Верзија SdKfz 9/2 је имала и потпорне ноге, као и додатну пречку која је коришћена приликом дизања тешких терета. Ова возила су се могла изборити са тенковима величине до PzKpfw IV, али су за теже тенкове, типа Panther и Tiger били немоћни.

Sdkfz 9/1 вуче Sdkfz 250

Пошто је у тренутку увођења тешких тенкова у наоружање SdKfz 9 био једино возило за извлачење, Немци су нашли решење тако што су користили ова возила за извлачење у групама од по два до три возила. Касније је изнађено право решење, тј. пројектован је Bergepanther.

Серијска производња SdKfz 9 је прекинута 1944, након 2500 произведених примерака. То су била масивна возила, која су по изгледу сигурно била импресивна – ипак, треба приметити да је цена једног возила износила 60 000 рајхсмарака, док је тенк Panther коштао 117 100 рајхсмарака.

ТТ карактеристике
Маса 18 000 кг
Дужина 8,25 м
Ширина 1,60 м
Висина 2,76 м
Посада 9
Клиренс`
Погон бензински мотор снаге 250 КС
Аутономија
Брзина 50 км/ч

Sdkfz 9 вуче Panzer III, СССР 1941

Sd.Kfz.9 са приколицом

SdKfz 8 schwerer Zugkraftwagen 12t

Sonderkraftfahrzeug 8, односно специјално моторно возило 8, немачки је полугусеничар масовно коришћен у Другом светском рату. Основна улога овог возила била је тегљење тешких артиљеријских оруђа. У периоду од 1938. до 1945. је произведено око 4 000 примерака. Коришћен је на свим ратиштима где су се налазиле и бориле немачке снаге, нарочито у Пољској, Француској, на Балкану, Источном фронту, на северу Африке, у Нормандији и Италији.

Прелиминарни пројект немачког полугусеничара је израђен још пре него су нацисти дошли на власт, 1933. године. Пројект је предат цивилним фирмама које су требале да га даље развију и тестирају. Компанија Daimler Benz је 1931-32. већ радила на сопственом пројекту полугусеничара, ознаке ZD.5. Овај модел је тежио 9,3 т, користио дванаестоцилиндрични бензински мотор Maybach DSO 8 снаге 150 КС; на шасији је, иза возача, имао три клупе за смештај људства. Вешање је било засновано на вешању возила Marienwagen II из периода Првог светског рата и није имало никакве везе са преклапајућим точковима и торзионим шипкама које ће користити различити модели SdKfz 8.

Daimler-Benz је у прототипу DB 7, који се појавио 1934, искомбиновао најбоље карактеристике оба дизајна. Искористио је мотор са ZD.5 и сем њега је имао мало сличности, сем клупа за посаду. Горњи део каросерије остао је исти током целог века Sd.Kfz. 8. Возило је тежили 14,4 тона и могла је да повуче терет од 12 тона. Две године касније је приказана унапређена верзија, ознаке DB 8. Teži model, DB 9, масе 15 тона, појавио се 1938. Ово возило је било погоњено мотором Maybach HL 85 TUKRM, могао је да укрца 800 кг и да повуче 14 тона терета. Daimler-Benz је безуспешно покушавао да у возила угради свој дизел мотор OM 48/1, који је војна комисија упорно одбијала. Верзија DB 10 је била редизајнирана верзија DB 9, која је приказана октобра 1939. и произвођена је током рата.

Sd.Kfz.8 DB10

Возило је имало два резервоара горива, од 40 и 210 литара. За управљање возилом коришћени су и точкови и гусенице. Систем управљања био је пројектован тако да се при благом заокрету управљања закрећу сам опредњи точкови, док се при даљем закретању управљача активира кочење једне од гусеница.

Каросерија возила је имала три клупе, једну за возача и његовог помоћника, док су преостале две клупе служиле за смештај посаде вученог оруђа. У задњем делу возила се налазио товарни простор. Ветробранско стакло се могло преклопити ка напред, а могло је бити и у потпуности уклоњено.

Током времена је дошло до модификације возила, али не у смеру тегљача. На шасију возила DB8 и DB9 је уграђен противавионски топ Flak 18 калибра 88 мм и овако добијено самоходно оруђе је коришћено за вођење противоклопне борбе. Кабина возача је замењена ниском, оклопљеном куполом, а мотор је заштићен са 14,5 мм дебелим оклопом. Возило је тежило 20 тона, било је дуго 7,35 метара, 2,8 м високо и 2,65 м широко. Покретање топа је било ограничено штитом по правцу на по 151° лево и десно. Елевација се кретала од -3° до +15°. Свих десет возила, колико их је израђено, додељено је првој чети 8. противоклопног батаљона, који је био ангажован у нападу на Пољску, Француску и Совјетски Савез. Јануара 1942. је чета преименована у 601. противоклопну чету, а априла исте године у трећу чету 559. противоклопног батаљона. Последња три возила ове јединице изгубљена су марта 1943.

Sd.Kfz. 8 Flak 18

ТТ карактеристике DB 10
Маса 14 700 кг
Дужина 7,35 м
Ширина 2,5 м
Висина 2,77 м
Посада 2 члана
Клиренс` 40 цм
Погон бензински мотор снаге 185 КС
Аутономија 250 км путевима
125 км ван путева
Брзина 51 км/ч на путу
21 км/ч ван путева

schwerer Wehrmachtsschlepper

Искуства из борбених дејстава у раној фази Другог светског рата показала су Немачкој да је потребно извршити одређене ревизије на флоти возила гусеничара. Проблем је постојао код возила средње и тешке категорије. Одлучено је да се возила носивости 5 т напусте у корист возила носивости 8 тона, каква су била потребна за вучу оруђа тешке артиљерије.  Овај празан простор у возилима категорије носивости између 3 и 8 тона морао је бити премошћен на јефтин ачин, пошто се немачка ратна машина све више растезала, не по капацитету већ по типовима опреме који су јој били потребни.

Рана верзија возила, са класичном камионском кабином налик ранијим моделима полугусеничара

Прихваћен је пројекат компаније Bussing-NAG, који ће касније постати познат под именом „schwerer Wehrmachtsschlepper“ – тешки војни трактор. Ново возило је било намењено за употребу у оклопним и артиљеријским јединицама, као и у пешадијским јединицама где је имао улогу оклопног транспортера и возила за снабдевање. У верзији возила за транспорт није било никакве оклопне заштите, а кабина је имала платнени кров. Како би се цена коштања возила одржала што нижом, гусенице нису имале гумене улошке. Ране верзије возила су имале класичну камионску кабину, без икакве оклопне заштите, која се појављује код каснијих модела возила. Возила су произвођена у фабрици компаније Bussing-NAG у Берлину и Ringhofer-Tatra у Чехословачкој. Производња се одвијала споро, пошто се само возило није котирало високо на листи приоритета. Од децембра 1943, када је производња започета, до септембра 1944, произведено је свега 381 возила. Овако слаб темпо производње довело је до импровизација на возилима Maultier.

Противавионска верзија полугусеничара, наоружана топом Flak 43

Panzerwerfer

Ипак, мали обим производње није спречио Немце да врше модификације возила. Тако је основни модел возила претваран у санитетско возило за прву линију фронта, платформу за противавионски топ Flak 43 калибра 37 мм, самоходни вишецевни лансер ракета калибра 150 мм итд. Верзија самоходног лансера ракета калибра 150 мм, позанта под ознаком Panzerwerfer је и најпознатија.

ТТ карактеристике sWS
Маса 13500 кг
Дужина 6,68 м
Ширина 2,50 м
Висина 2,83 м
Клиренс возила 465 мм
Носивост 4 000 кг
Погон бензински мотор Maybach HL 42 снаге 100 КС
Капацитет резервоара за гориво 240 л
Аутономија 300 км
Брзина кретања 27,4 км/ч