Средњи тенк Type 3 Chi-Nu

Среди тенкови Type 3 Chi-Nu су пројектовани у периоду од маја до октобра 1943, са циљем израде тенка који би се могао супротставити америчким средњим тенковима типа M4 Sherman. Шасија и вешање су узети са тенка Type 97 Chi-Ha. У новој, шестоугаоној куполи, уграђен је топ калибра 75 мм. пројектил испаљен из овог топа могао је да пробије 90 мм оклопа на даљинама од 100 метара, док је на даљинама од 1000 метара пробијао оклоп дебљине 65 мм.

Серијска производња је започела 1944, али је недостатак материјала имао за последицу обим производње од свега 166 тенкова. Произведеним тенковима сунаоружани тенковски пукови у саставу 1. и 4. оклопне дивизије, које су се налазиле на острвима Кјушу и Хоншу, где су припремали одбрану од америчке инвазије. Ни један од ових тенкова није употребљен у борби.

ТТ карактеристике
Маса 18,2 т
Дужина 5,64 м
Ширина 2,41 м
Висина 2,68 м
Посада 5 чланова
Наоружање 1 х 75 мм Type 3
1 х 7,7 мм Type 97
Оклопна заштита 12 – 80 мм
Погон дизел мотор Mitsubishi Type 100, снаге 240 КС
Аутономија 210 км
Брзина 39 км/ч

Лаки тенк Type 2 Ke-To

Лаки тенкови Type 2 Ke-To настали су 1942, као даљи развој модела Type 98 Ke-Ni. Јапанци су планирали да тенковима Type 2 Ke-To и Type 98 замене лаке тенкове Type 95 Ha-Go који нису били дораасли борби са америчким лаким и средњим тенковима. Производња лаких тенкова Type 2 Ke-To је одлагана све до 1944. Услед недостатка материјала, произведено је свега 34 комада и њима су наоружане јединице које су се припремале за америчку инвазију на јапанска острва. Како до ове инвазије никада није дошло, ни ови тенкови нису доживели своје ватрено крштење.

ТТ карактеристике Type 2 Ke-To
Маса 7,2 т
Дужина 4,14 м
Ширина 2,14 м
Висина 1,83 м
Посада 3 члана
Наоружање 1 x 37мм Type 1
1 x 7,7 мм Type 97
Оклопна заштита 6 – 16 мм
Погон дизел мотор Mitsubishi Type 100 снаге 130 КС
Аутономија 300 км
Брзина 50 км/ч

Type 2 Ka-Mi

Type 2 Ka-Mi, Кубинка

Јапан је за потребе својих оружаних снага још тридесетих година пројектовао полугусеничар- амфибију. Овај модел се током тестирања показао као преслаб за савлађивање тешких и непроходних терена те се од тог пројекта одустало. Међутим, идеја о пројектовању амфибијског оклопног возила није напуштена, тако да је током тридесетих година тестирано неколико модела. Један од тестираних модела био је лаки тенк Type 95 Kyu-Go, коме су додати дрвени пловци, а погоњен је са два спољашња мотора. Иако су пловци омогућавали пловност, управљање је било врло тешко, тако да се одустало и од овог модела. Ни ово одустајање није значило да су Јапанци одустали од идеје да од лаког тенка направе амфибију. Уместо пловака, одлучили су да реконструишу труп тенка Type 95 и употребе челичне понтоне на предњем и задњем крају тенка и тиме му обезбеде пловност. Точкови, гусенице, вешање и мотор су задржани, али је сам труп постао већи. Велике оклопне плоче су искоришћене у изради трупа, који је на себи имао коморе које су му обезбеђивале пловност, а у реконструисану куполу су уграђени противтенковски топ калибра 37 мм и спрегнути митраљез калибра 7,7 мм. Од остале опреме, тенк је располагао каљужном пумпом и системом одвода продрле воде. Управљање тенком у кретању по води вршено је путем кормила, монтираног на задњем понтону. Након изласка на суво, тенк је одбацивао понтоне и настављао даље.

Овако конструисан тенк амфибија добија ознаку Type 2 KaMi и током 1942. улази у серијску производњу. У поређењу са класичним тенковима, Type 2 KaMi је имао неколико иновација, међу којима и систем унутрашњих веза и радио уређај, повећани број чланова посаде – пошто је већи труп омогућио да тенк има чак пет чланова посаде (додат механичар).

За време у коме је настао, Type 2 KaMi је био успешан тенк амфибија и јапанска морнарица га је употребила свега неколико пута. Прошао је као и остали модели јапанских тенкова, употребљаван за подршку пешадијских јединица. Ове амфибије су 1944. коришћене у одбрани острва, што и није било баш у складу са њиховом наменом. Други проблем се односио на релативно мали број произведених тенкова; јапанска индустрија није никада успела да произведе довољан број тенкова.

 

ТТ карактеристике
Маса 12,3 т (9,5 т без комора)
Дужина 7,42 м
Ширина 2,79 м
Висина 2,34 м
Оклопна заштита 6-13 мм
Наоружање 1 х 37 мм
2 х 7,7 мм
Посада 5 чланова
Погон дизел мотор снаге 115 КС
Аутономија 200 км
Брзина 37 км/ч

Тенк за подршку Type 2 Ho-I

Тенк за подршку Type 2 Ho-I, дериватив је средњег тенка Type 97 Chi-Ha. По концепту сличан раним верзијама немачког тенка Panzer IV, конструисан је као самоходна хаубица за блиску ватрену подршку за стандардне јапанске средње тенкове, са додатном ватреном моћи за уништавање непријатељских противтенковских фортификација.

Радови на конструисању овог тенка започети су 1937, након искуства у Манџурији, где су Јапанци закључили да би оклопно возило са снажним оружјем било врло корисно против утврђених непријатељских положаја – какви су били бункери. Стандардни тенковски топови калибра 47 и 57 мм показали су се као неефикасни за овај задатак. Пошто је возило морало да прати остатак оклопне формације, Јапанци су радове започели тако што су брдски топ Type 41 калибра 75 мм монтирали на шасију средњег тенка Chi-Ha. Модификација брдског топа, позната под ознаком Type 99 (тенковски топ 75 мм) завршена је 1940. Након почетка Другог светског рата, Јапанци се убрзо срећу са америчким тенковима M4 Sherman, са којима су се једва носили. Сходно томе, тактичко технички захтеви који се стављени пред новопројектовани тенк су измењени, како би тенк имао улогу и ловца тенкова

Основно наоружање тенка био је тенковски топ калибра 75 мм, док је секундарно наоружање чинио један митраљез калибра 7,7 мм, уграђен у тело тенка. Краткоцевни топ се налазио у двочланој куполи.

Производња тенка била је отежана недостатком материјала, као и бомбардовањима јапанских фабрика.  Свих тридесет тенкова је произведено конверзијом постојећих шасија тенкова Type 97 Chi-Ha. Мицубишијева фабрика у Токију није могла да успостави серијску производњу тенкова до краја 1944, када је дошло до отказивања програма. Произведени тенкови су остали на територији Јапана, где су требали да учествују у одбрани од очекиване савезничке инвазије. Како је до капитулације Јапана дошло пре инвазије, то тенкови Type 2 Ho-I нису никада доживели своје ватрено крштење.

ТТ карактеристике
Маса 16,1 т
Дужина 5,73 м
Ширина 2,33 м
Висина 2,58 м
Оклопна заштита 12-50 мм
Посада 5
Наоружање 1 х 75 мм Type 99
1 x 7,7 мм Type 97
Погон дизел мотор Mitsubishi Type 100 снаге 240 КС
Аутономија 100 км
Брзина 44 км/ч

Средњи тенк Type 1 Chi-He

Средњи тенк Type 1 представља унапређену верзију средњег тенка Type 97 Chi-Ha. Од претходника се разликовао по снажнијем оружју, погону и дебљем оклопу.

Јапански војни врх је 1941. схватио да је средњи тенк Type 97 Chi-Ha, пројектован тридесетих година, био инфериоран у односу на савезничке тенкове из четрдесетих. Како је топ калибра 57 мм био конструисан за подршку јединицама пешадије, није могао да пробије оклоп тада модерних савезничких тенкова. Насупрот томе, оклоп јапанског тенка био је танак и могло га је пробити скоро свако противоклопно средство из арсенала савезничких армија.

Као одговор, осмишљена је нова серија тенкова, заснована на конструкцији Type 97. Први из те серије био је Type 1 Chi-He. Овај модел се појавио 1941, али његова серијска производња није почела све до 1943. Узрок овоме лежи у одлуци јапанског врха да се све расположиве количине челика преусмере у бродоградњу. У периоду 1943-44. је произведено 170 тенкова овог типа. У поређењу са тенком Type 97, Type 1 Chi-He је био нешто дужи и виши. Закошени, дебели чеони оклоп, израђен је техником заваривања. За погон је изабран дизел мотор Mitsubishi Type 100, снаге 240 КС, што је за 70 КС више од модела какав је уграђиван у тенкове Type 97. Ових 70 КС било је и више него довољно да компензује повећање масе оклопа тенка за неких 1,5 тона.

Нови тенк је наоружан топом калибра 47 мм, способним да пробије 55 мм оклопа на даљинама преко 100 м, и 30 мм преко 1000 метара, што је било двоструко више од топа којим су били наоружани тенкови Type 97. Био је поузданији и прецизнији, али је захтевао уградњу додатне опреме за заузимање елевације. Упркос томе што је био бољи у односу на претходника, овај топ је једва био дорастао пробијању оклопа савезничких тенкова.

Оно што је разликовало овај тенк од претходника, била је и чињеница да јто био први тенк који је као стандардну опрему имао радио уређај, чиме је елиминисана потреба за сигналним заставицама.

Највећи део ових тенкова био је распоређен за одбрану јапанских острва од савезничке инвазије. Извештаји о ангажовању ових тенкова ван Јапана нису поузданни, али се чини да су неки од њих, у саставу 2. дивизије, учествовали у бици у заливу Лејте.

ТТ карактеристике
Маса 17 т
Дужина 5,5 м
Ширина 2,2 м
Висина 2,38 м
Оклопна заштита 8-50 мм
Посада   5
Наоружање 1 х 47 мм
2 х 7,7 мм
Погон дизел мотор Mitsubishi Type 100 снаге 240 КС
Аутономија 210 км
Брзина 44 км/ч

Лаки тенк TNH P-S

Током 1937. међународна ситуација се брзо погоршала, тако да је чешка армија издала захтеве за нови лаки тенк. Овог пута војска је била одлучна да не понови проблеме који су се јављали у усвајању тенка LT vz 35 у наоружање, а који су били резултат мањка пробних испитивања. Шкода је приказала своје тенкове S-II-а и S-II-b, док је CKD приказала LT vz.35 са мотором и трансмисијом са модела TNH, LTL, THN P-S (који се већ производио за извоз) као и нови средњи тенк назван V-8-H. Током интензивних испитивања TNH P-S се показао као најбољи и 1. јула 1938. је усвојен у наоружање под ознаком LT vz.38. Ипак, ни један тенк овог модела није ушао у наоружање све до окупације 1939. године. Возило је произвођено за потребе немачких оружаних снага у периоду од 1939. до 1942. Произведено је више од 1400 комада, а у немачкој војсци су коришћени под ознаком Panzerkampfwagen 38(t) Ausf S и PzKpfw 38(t) Ausf G. Немци су извезли 69 тенкова овог типа у Словачку, 102 у Мађарску, 50 у Румунију и 10 у Бугарску. Током напада на Француску тенк се налазио у наоружању 7. и 8. оклопне дивизије. Службу у својству лаког тенка је вршио до 1941/42.

Panzer 38 (t) на совјетском ратишту, јун 1941.

Оклопно тело и купола тенка израђени су закивањем оклопних плоча, док је поклопац куполе причвршћен вијцима. Дебљина оклопа износила је од 10 до 25 мм, док је код модела Ausf.E максимална дебљина оклопа повећана на 50 мм. Возач се налазио у предњем делу тенка, на десној страни, са митраљесцем на MG37 са леве стране. У куполи је био смештен Шкодин топ калибра 37,1 мм модела А7. Са топом је био спрегнут митраљез калибра 7,92 мм. Борбени комплет чинило је 90 граната калибра 37 мм и 2550 метака калибра 7,9 мм. Мотор се налазио у задњем делу тенка. Мењач је имао пет брзина за кретање у напред и једну за кретање у назад. Потпорни точкови су били обложени гумом.

Када је као тенк превазиђен, PzKpfw 38 (t) је употребљаван као извиђачко возило, а Немци су чак на неке шасије уграђивали куполу са лаког оклопног аутомобила SdKfz 222, наоружана топом калибра 20 мм. Шасија лаког тенка је искоришћена и као основа за развој великог броја возила, укључујући и ловац тенкова Marder, различити самоходни топови калибра 150 мм, самоходни ПАТ калибра 20 мм, ловац тенкова Hetzer итд. У периоду 1944-45 произведено је 2584 возила овог типа, а производња се наставила и после рата за потребе чехословачких оружаних снага. Део возила, њих 158, продато је 1946-47. Швајцарској, под ознаком G-13. Возила су коначно повучена из наоружања касних шездесетих година.

ТТ карактеристике TNH P-S
Маса 9700 кг
Дужина 4,546 м
Ширина 2,133 м
Висина 2,311м
Посада 4
Наоружање 1 x 37 мм KwK 38(t) L/47.8
2 x 7,92 мм ZB53 (MG 37(t))
Погон 6-цилиндрични бензински линијски мотор Praga EPA снаге 150 КС
Аутономија 200 км
Брзина 42 км/ч

Тешки тенк Panzerkampfwagen VI Tiger II

Тенкови Тигар још нису ушли у серијску производњу, а већ је донета одлука о развоју још боље наоружане и оклопљене верзије, како би могао да се супротстави било ком тенку који би Совјети увели у борбу у будућности. Још једном је од  Хеншела и Поршеа затражено да припреме пројекте. Порше је конструисао тенк заснован на ранијем пројекту, тенку VK 4501, наоружаним топом калибра 150 мм. Овај пројект је одбачен у корист новог пројекта са куполом наоружаном топом калибра 88 мм, али је и он убрзо одбачен јер је за производњу куполе са електро покретањем требало доста бакра који је био дефицитарни материјал. Куполе које су се већ налазиле у производњи уграђене су на прве примерке тенкова компаније Хеншел. Тенк VK 4503(H) је завршен октобра 1943, нешто касније него што је донета одлука да се инкорпорирају делови пројектованог тенка Пантер II.

Производња тенкова Тигар II, или Panzerkampfwagen VI Tiger II Ausf B (SdKfz 182) како му је гласила званична ознака, одвијала се у Каселу од децембра 1943, упоредо са производњом тенкова Тигар. Првих 50 тенкова је добило Поршеову куполу. Сви наредни су имали Хеншелову куполу, а укупно је произведено 485 тенкова.

Tiger II из састава 3. чете – 501. СС тенковског батаљона, пролеће 1945.

Тигар II је први пут употребљен у борби на Источном фронту маја 1944. и на Западном фронту у Нормандији, августа исте године. Савезници су га означавали са „Royal Tiger“ или „King Tiger“, док су га сами Немци звали „Königstiger“.

 Тело тенка било је израђено методом заваривања оклопљених плоча, при чему је максимална дебљина плоче износила 150 мм (предња плоча тенка). Возач је седео напред лево, са митраљесцем/радио оператером десно од њега.Купола је такође била варена, максимелна дебњљине оклопа од 100 мм на челу куполе и у њој су били смештени командир тенка и нишанџија на левој страни, док је пунилац био у десној страни куполе. Мотор се налазио у задњем делу тела тенка. Главно наоружање је чинио дугоцевни топ калибра 88 мм KwK 43 који је на располагању имао панцирно пробојна и високоексплозивна зрна. Са топом је био спрегнут митраљез калибра 7,92 мм. Још један митраљез је био уграђен у предњу плочу тела тенка.

Шасија тенка Тигар II коришћена је и за возило Jagdtiger B, који је био наоружан топом калибра 128 мм, у новом надграђу. До краја рата је произведено свега 48 ловаца тенкова овог типа.

ТТ карактеристике PzKpfw VI Tiger II Ausf B
Маса 69 700 кг
Дужина 10,26 м (са топом)
Ширина 3,75 м
Висина 3,09 м
Посада 5
Наоружање 88 мм Kw.K.43 L/71
2 x 7,92 мм M.G.34
Погон бензински мотор Maybach HL 230 P 30 снаге 700 КС
Аутономија 110 км
Брзина 38 км/ч

Тешки тенк Panzerkampfwagen VI Tiger

Немцима је још 1938. било јасно да ће у будућности морати да замене тенкове PzKpfw IV модернијим. Израђивани су разни прототипови али ни један од њих није ушао у серијску производњу. Од компаније Хеншел је 1941. наручен тенк масе 36 тона, назван VK 3601. Према захтевима, тенк је морао да има брзину од 40 км/ч, добру оклопну заштиту и снажан топ. Прототип је израђен, али даљих радова на овом пројекту није било, јер је маја 1941. наручен тенк масе 45 тона, ознаке VK 4501. Овај тенк је требао бити наоружан тенковском верзијом чувеног противавионског/противтенковског топа калибра 88 мм, који је био чувен међу европским армијама. Захтевано је да прототип буде спреман за тестирање до следећег Хитлеровог рођендана, 20. априла 1942. Како је време било кратко, Хеншел је искористио идеје са тенкаова VK 3601 и VK 3001(H). Коначни производ је био VK 4501(H). Порше је такође одмакао са својим дизајном и израдио VK 4501(P) како би испунио задате захтеве. Оба прототипа су била завршена на време за Хитлеров рођендан. Августа 1942. је изабрана Хеншелова конструкција, када добија ознаку  PzKpfw VI Tiger Ausf E (SdKfz 181).

Panzer VI „Tiger I“ из састава 1. СС оклопног корпуса „Leibstandarte Adolf Hitler“

Тенкови Тигар су се налазили у производњи од августа 1942. до августа 1944, када је произведено укупно 1350 тенкова. Тада их је на производним тракама наследио тенк Тигар II или Краљевски Тигар. За случај да се испитивања тенка VK 4501(H) не покажу као успешна, наручена је серија од 90 тенкова VK 4501(P), који су касније произведени као ловци на тенкове наоружани топом 88 мм, означени као Panzerjäger Tiger (P) Ferdinand (SdKfz 184). Возило је названо по конструктору, др Фердинанду Поршеу.

За своје време, Тигар је био изузетне конструкције са снажним топом и добрим оклопом, али је био и превише компликован и самим тим тежак за производњу. . Један од највећих недостатака било је вешање, које није било ефикасно у додиру са блатом и камењем. На Источном фронту тенкови су због таквог терена остајали неисправни  и то баш пред напад Совјета.

Главно наоружање тенка чинио је топ калибра 88 мм KwK 36, са спрегнутим митраљезом калибра 7,92 мм и сличним митраљезом уграђеним у предњу плочу тела тенка. Борбени комплет је чинило 84 пројектила калибра 88 мм и 5850 метака за митраљезе.

ТТ карактеристике PzKpfw VI Tiger Ausf E
Маса 55 000 кг
Дужина 8,24 м (са топом)
Ширина 3,73 м
Висина 2,86 м
Посада 5
Наоружање 88 мм KwK 36 L/56
2-3 x 7.92 мм MG34/42
Погон бензински мотор Maybach HL 230 P 45 снаге 700 КС
Аутономија 100 км
Брзина 38 км/ч

Лаки тенк Mk VII Tetrarch

Лаки тенк Тетрарх (Tetrarch) је почео каријеру као лаки тенк Mk VII и био је плод приватног пројекта компаније Викерс (Vickers), који је требао да буде наставак линије конструисања и развоја лаких тенкова. Тенк је конструисан 1937. да би се већ следеће започело са испитивањем прототипа. Ова испитивања су показала да је нова конструкција, у то време позната под називом Purdah, нема атрибуте који би га описали као невероватно оружје, али је ипак имала неких потенцијала тако да је одлучено да се спроведу даља тестирања, од којих је зависило потписивање уговора о серијској производњи.

У својој првобитној форми лаки тенк Purdah, касније означен са А17, а ксније као Тетрарх, разликовао се од осталих лаких тенкова по томе што је са сваке стране тела имао по четири велика точка. Купола која је са два члана посаде била је монтирана у центру тела, била је довољно велика да прими топ калибра 40 мм са спрегнутим митраљезом калибра 7,92 мм. Када је прототип завршио са почетним испитивањима, било је доста захтева за модификацијама, пре свега на систему за хлађење мотора и обезбеђивању веће количине горива ради већег радијуса кретања тенка. На крају, Тетрарх је упућен у серијску производњу без неког ентузијазма, али је ипак задовољавао потребе у тренутку када британске снаге нису имале ни приближно довољан број тенкова. Лаки тенкови нису препознати као погодни за борбена дејства 1941. већ су коришћени само у ограниченим операцијама, каква је била инвазија на Мадагаскар 1942. Лаким тенковима Тетрарх је наоружаван и Совјетски Савез. Ипак, судбина Тетрарха се променила након формирања ваздушнодесантних снага, а то је било непосредно пре него што је лаки Тетрарх прихваћен као први ваздушнодесантни тенк. Нова једрилица, General Aircraft Hamilcar, конструисана је и произведена као својеврсни носач Тетрарха, али се са развојем каснило тако да је тек 1944. године извршено прво пробно слетање једрилице. За нову улогу, Тетрарх је добио и ново оружје: хаубицу калибра 76,2 мм. Са новим оружјем дошло је и до промене званичне ознаке: Tetrarch ICS.

Лаки тенкови Тетрарх коришћени су у Нормандији, у другом таласу. Већи део њих спуштен је у близини реке Орне, где је њихов живот на бојишту био врло кратак. Потом су употребљени током преласка Рајне  24. марта 1945. али у врло малој количини, јер је већ почета замена новијим, америчким моделима M22 Locust. Део Тетрарха је ипак остао у служби и након завршетка рата, све док су се у наоружању налазиле и једрилице Hamilcar.

ТТ карактеристике
Маса 7 620 кг
Дужина 4,305 м (са топом)
Ширина 2,31 м
Висина 2,121 м
Посада 3
Наоружање топ 40 мм
митраљез 7,92 мм
Погон бензински мотор Meadows снаге 165 КС
Аутономија 230 км
Брзина 64 км/ч

Тенк Т-40

Тенк Т-40, извиђачки тенк амфибија, коришћен од стране Совјета у Другом светском рату.

Тенкови амфибије су биле важне за Црвену армију, чему сведoчи 1 500 произведених тенкова амфибија током тридесетих година. Т-40 је пројектован са намером да замени застареле лаке амфибијске тенкове Т-37 и Т-38. Новопројектовани тенк је сматран супериорним, али су Совјети због наступајућег рата предност у производњи давали једноставнијим конструкцијама, тако да је до избијања рата произведен мањи број примерака тенка Т-40.

Тенк Т-40 представља унапређење тенкова Т-37 и Т-38, у неколико аспеката. Вешање са гибњевима и опругама, какво је било код тенка Т-37, замењено је торзионим шипкама, са четири пара потпорних точкова. Оклопно тело је у потпуности израђено варењем, за разлику од тенкова Т-37 и Т-38, код којих је тело израђивано закивањем оклопних плоча. Конусна купола, такође израђена заваривањем, побољшала је оклопну заштиту тог сегмента тенка, мада је сам оклоп тенка још увек био танак. До тада уграђивани митраљез калибра 7,62 мм замењен је снажнијим, ДШК, калибра 12,7 мм.

За погон у води искоришћена је елиса, уграђена на задњи део тела тенка. Управљање тенком у води вршено је помоћу два листа кормила. За разлику од ранијих модела тенкова, где је елиса била изложена и тако подложна оштећењима, елиса код Т-40 се налазила у усеку трупа. Пловност тенка је обезбеђена великим оклопним телом у форми чамца. Снажнији мотор, херметичко затварање отвора и боље обликован предњи део тела тенка са специјалним одбијачем воде омогућио је тенку да прелази шире реке са снажним струјама, као што су Дњепар и Дњестар.

Тенк Т-40 је ушао у серијску производњу непосредно пред избијање рата. Совјети су намеравали да њиме опреме извиђачке јединице. Како је потреба за великим бројем тенкова постала критична, на шасији тенка Т-40 је развијена секундарна варијанта, без обезбеђене пловности. Овај модел је понео службену ознаку Т-60. Био је једноставнији, јефтинији, боље наоружан и могао је бити употребљен за извршење више типова задатака. Под притиском рата, производња тенкова Т-40 је заустављена након произведених 222 примерака.

На последњој серији тенкова Т-40 купола је замењена лансирним шинама за БМ-8-24 Каћуша.

Са масом од 6 тона, што је двоструко више од његових претходника, нови тенк није донео ништа ново када је у питању борбена ефикасност. Немогућност митраљеза 12,7 мм да пробије 16 мм оклопа на даљинама већим од 300 метара, учинила је да се Т-40 користи искључиво за задатке извиђања. Међутим, тенденција совјетских команданата да све тенкове шаљу у борбу без обзира на модел, учинила је да овај модел тенка претрпи велике губитке 1940. и 1941. године. Тенкови Т-40 се након 1941. ретко виђају. Поједини примерци ће остати у наоружању јединица за обуку све до 1946.

ТТ карактеристике
Маса 5,9 т
Дужина 4,10 м
Ширина 2,33 м
Висина 1,90 м
Посада 2 члана
Оклопна заштита 4-13 мм
Наоружање 1 х 12,7 мм ДШК
1 х 7,62 мм ДТ
Погон ГАЗ-202, снаге 70 КС
Однос снага/маса 12 КС/т
Аутономија 450 км
Брзина кретања 45 км/ч