Јасхаћи торпедо SSB (Siluro San Bartolomeo)

Јахаћи торпедо SSB је развијен као одговор на недостатке претходно произвођеног торпеда SLC, али знатно већег пречника. Разлика се огледала и у томе што посада више није седела на, већ – у торпеду, чиме су били заштићени од притиска воде који се стварао током вожње већом брзином (4 чвора у односу на брзину торпеда SLC која је износила 2,5 чвора).

Овај торпедо је имао и акумулаторе већег капацитета, два контраротирајућа трокрака пропелера и два мала увлачива хоризонтална стабилизатора. Ово торпедо не само да је у погледу брзине, аутономије, маневрабилности и носивости било супериорније у односу на класу SLC, већ је било и поузданије средство. Италијани су успели да произведу свега три торпеда, а сама капитулација их је спречила да произведена торпеда провере у пракси.

TТ карактеристике
Посада 2 члана
Дужина 6,77 м
Пречник 790 мм
Депласман 2,2 т
Погон електромотор 7,5 КС
Брзина 2,3 – 4 чв
Аутономија 10 миља брзином од 3 чв
Наоружање верзија 1: експлозивно пуњење од 300 кг
верзија 2: експлозивно пуњење од 400 кг
верзија 3: два експлозивна пуњења 180/200 кг

Јахаћи торпедо Neger

Ово средство је настало модификацијом доказаног торпеда G7e. Принципијелна разлика се огледала у замени бојеве главе кокпитом, покривеног акрилном куполом. Оператер је имао прилично једноставне команде (палицу кормила, гас и активирање механизма за отпуст торпеда), а био је опремљен ронилачком опремом и ручним компасом. Купола је у својој основи имала угаону поделу, а шиљак на носу торпеда је омогућавао неку врсту грубог нишањења.

Позиција оператера близу површине воде, тактички императив за операције ноћу, али је поклопац кокпита смањивао видљивост и отежавао уочавање циља. Мала брзина торпеда и немогућност зарањања су умањивали вероватноћу преживљавања на бојишту. Ограничени радијус дејства је захтевао импровизоване зоне лансирања у близини циљева, обично прикладну обалу са силазима ојачаним дрвеним рампама. Лепо време и мирно море су били неопходни за успешно извршавање задатка, а јаке струје су у многоме ограничавале употребу овог средства.

Иако није спадао у групу оружја – самоубица, то је често постајао када би погон подвешеног торпеда започео са радом, а оно се услед неког од кварова није могло отпустити, те је и оператора водило ка циљу. Током 1944. је произведено око 200 пловила овог типа. Први примерци улазе у наоружање марта 1944. Међутим, Neger се показао као врло ризичан по операторе, пошто је стопа смртности оператора износила око 80%. Заузврат, потопљена је једна крстарица, један разарач и три миноловца.

ТТ карактеристике
Посада 1
Дужина 7,6 м
Ширина 0,5 м
Депласман 2,7 т
Погон електромотор снаге 12 КС
Наоружање подвешено торпедо G7e
Даљина пловљења 48 миља брзином од 4 чв

Јахаће торпедо Marder

Једини произведени примерак, данас као музејски примерак

Јахаће торпедо типа Marder у основи је било јахаће торпедо Neger, продужено ради уградње танка роњења капацитета 30 литара. Ова модификација је омогућила роњење на дубини до 10 метара, чиме је отклоњен основни недостатак модела Neger. Ипак, као и код претходника, и Marder је напад могао да изврши искључиво са површине. Боце под притиском су обезбеђивале до 20 зарањања.

У циљу компензирања ограниченог радијуса дејства торпеда, Немци су почетком 1945. модификовали подморницу U-997 за ношење два људска торпеда. Дубина роњења ове подморнице – носача је ограничена на 40 метара, што је и била максимална дубина роњења људског торпеда. Други недостатак је био тај што је подморница морала да изрони да би оператор са торпедом кренуо на извршење задатка. Иако су тестови употребе овог модела били успешни, никада није употребљен у борби.

TТ карактеристике
Посада 1
Дужина 8,3 м
Пречник 0,53 м
Депласман 5,5 т
Погон 8,8 кW
Брзина 4,2 чв
Аутономија 30 М брзином од 3 чв
Дубина роњења 10 м
Наоружање торпедо