Подморница U-6

U-6, немачка подморница класе Type IIA, дугог живота, али врло пасивна. Како је била једна од првих подморница изграђених након одбацивања Версајског мира, била је способна само за дејства у обалским водама и кратка крстарења. Самим тим, након напада на Норвешку је пребачена у јединицу за обуку подморничара.

По отпочињању Другог светског рата, постало је јасно да подморнице ове класе нису способне за супротстављање непријатељу.  Након прве патролне вожње у Балтику, подморница U-6 није упућивана на патролну вожњу све до марта 1940, када је немачка ратна морнарица у подршци напада на Норвешку ангажовала све расположиве подморнице. Након ове операције, подморнице класе Type IIA бивају повучене са прве линије и добијају нови задатак – обука подморничарског кадра.

Крај рата је дочекала у Готенхафену, са минимумом посаде. Маја 1945. је уништена експлозивним пуњењима, како не би била заробљена.

ТТ карактеристике
Депласман 254 т површински
303 т подводни
Дужина преко свега 40,9 м
Ширина 4,08 м
Газ 3,83 м
Погонска група 2 х MWM RS 127 S
2 х Siemens-Schuckert PG VV 322/36
Брзина пловљења 13 чв у површинској вожњи
6,9 чв у подводној вожњи
Посада 25 чланова
Дубина роњења 80 – 150 м
Наоружање 3 х 533 мм
1 х 20 мм
Аутономија 1600 М брзином од 8 чв у површинској вожњи
35 М брзином од 4 чв у подводној вожњи

Подморница U-5

U-5, немачка подморница класе Type IIA. Кобилица подморнице U-5 положена је у килском бродоградилишту 11. фебруара 1935. године, а сама подморница је уведена у флотну листу 31. августа исте године.

У периоду од 1935. до 1940. године подморница је углавном служила за обуку подморничара, али је 1940. извела и две патролне вожње.

На прву патролну вожњу подморница U-5 испловљава из Нојштада 24. августа 1939, са задатком осматрања бродова у Категату. Након пет дана, подморница се вратила у Кил ради снабдевања након лчега наставља са патролом; патролу завршава 8. септембра 1939. упловљењем у Кил.

Друга патролна вожња је уследила 4. априла 1940, када је испловила из Вилхелмсхафена. На патролну вожњу испловљава у групи са подморницама U-2, U-3 и U-6, као подршка немачком нападу на Данску и Норвешку. Са задатка се враћа 19. априла 1940. године.

Потонула је 19. марта 1943. након инцидента при зарањању, западно од данашњег Балтијска. Том приликом је настрадало 16 чланова посаде.

 

Команданти подморнице:
31. август 1935 – 27. септембар 1936. пбб Rolf Dau
1. октобр 1936 – 2. фебруар 1938. пбб Gerhard Glattes
3. фебруар 1938 – 4. децембар 1939. пбб Günter Kutschmann
5. децембар 1939 – 11. август 1940. пбб Heinrich Lehmann-Willenbrock
12. август 1940 – 27. март 1941. пфр Herbert Opitz
28. март 1941 – 6. јануар 1942. пфр Friedrich Bothe
7. јануар 1942 – 23. март 1942. пфр Karl Friederich
26. март 1942 – мај 1942. пфр Hans-Dieter Mohs
мај 1942 – 9. новембар 1942. Kurt Pressel
10. новембар 1942 – 19. март 1943. пк Hermann Rahn
март 1943 – март 1943. Alfred Radermacher

 

ТТ карактеристике
Депласман 254 т површински
303 т подводни
Дужина преко свега 40,9 м
Ширина 4,08 м
Газ 3,83 м
Погонска група 2 х MWM RS 127 S
2 х Siemens-Schuckert PG VV 322/36
Брзина пловљења 13 чв у површинској вожњи
6,9 чв у подводној вожњи
Посада 25 чланова
Дубина роњења 80 – 150 м
Наоружање 3 х 533 мм
1 х 20 мм
Аутономија 1600 М брзином од 8 чв у површинској вожњи
35 М брзином од 4 чв у подводној вожњи

Подморница U-4

U-4, немачка подморница класе Type IIA. Једна је од најдуговечнијих немачких подморница, нарочито због тога што је половину своје каријере провела на обучавању подморничких кадрова у Балтичком мору. Позната је и по томе да током целе каријере није имала губитака међу члановима посаде.

У флотну листу немачке ратне морнарице уведена је 17. августа 1935, као подморница из прве серије класе Type IIA. По избијању рата је нагло постала застарела. Пре него што је извучена из наоружања подморничких флотила прве линије, извела је четири патролне вожње, углавном у подршци напада немачких снага на Норвешку.

На прву патролу је испловила 4. септембра 1939. године из Вилхелмсхафена, са задатком одбране Немачког залива. Након 11 дана је упловила у Вилхелмсхафен, без уочавања непријатељских бродова.

Друга патрола је уследила 19 . септембра и такође је трајала 11 дана. Приликом ове вожње подморница U-4 је преконтролисала 18 бродова, а три теретна брода је због превожења контрабанде потопила.

Прво је потопљен теретни брод Martti-Ragnar (2262 БРТ), који је пловио под финском заставом. Брод је пловио на рути Кеми (Финска) – Елсмир Порт (Велика Британија), превозећи целулозу, фосфор и пулпу. Немци су га зауставили у 2300 часова 22. септембра 1939, око 15 миља источно од Арендала и претражили га. Убрзо су постављена три експлозивна пуњења и брод је потонуо за два сата. Посада је напустила брод у два чамца за спасавање, које је подморница отеглила ка обали. У близини обале су сусрели два рибарска чамца који су преузели посаду теретњака. и у 0730 упловили у Арендал.

Теретни брод Martti-Ragnar (2262 БРТ)

Подморница је сутрадан наишла на други фински брод, Walma (1361 БРТ). Брод је заустављен у 1120 часова у Скагераку. Након што је утврђено да брод превози контрабанду (1622 т целулозе), постављена су експлозивна пуњења, која су активирана у 1535 часова. Брод је потонуо након неких 40 минута, на окко 10 миља југозападно од Смогена (Шведска). Посада теретњака је смештена у два чамца за спасавање и отегљена ка шведској обали.

Теретни брод Walma (1361 БРТ)

На шведски теретни брод Gertrud Bratt (1510 БРТ) подморница је наишла 24. септембра у 1037 часова. Брод је заустављен у Скагераку, са два хица упозорења из топа калибра 20 мм. Група за претрес је на броду пронашла контрабанду (дрвена пулпа, папир, платно, целулоза) и наредила посади да напусти брод. Како више нису имали експлозивних пуњења, брод је потопљен торпедима. Прва два торпеда су промашила брод, да би га треће торпедо погодило. Према изјавама чланова посаде теретног брода, Немци су им обећали да ће их отеглити до обале, међутим, након потапања брода подморница је једноставно отишла; бродоломнике је сутрадан пронашао норвешки царински брод и отеглио их до Лангесунда. Подморница је након успешне патроле, 29. септембра 1939. упловила у Кил.

Теретни брод Gertrud Bratt (1510 БРТ)

Трећа патролна вожња је уследила 16. марта 1940, са задатком лова на непријатељске подморнице у водама јужно од Норвешке. Са патроле се враћа 29. марта 1940, без улова.

На четврту патролну вожњу испловљава 4. априла 1940. године. Пет дана касније, у 1705 часова, подморница U-4 постаје циљ британске подморнице HMS Thistle (N24) која је гађа раширеним снопом од четири торпеда. Немци су уочили траг једног од торпеда и спашавају се зарањањем. Неколико часова касније, успевају да изненаде британску подморницу на површини, у пуњењу батерије, и у 0213 часова лансирају два торпеда. Једно од торпеда погађа британску подморницу и она тоне са целом посадом од 53 чланова.

HMS Thistle (N24)

Немачка подморница се враћа у Вилхелмсхафен 14. априла 1940. године и то је уједно и њена последња патрола. Немци су након освајања Норвешке схватили да подморнице класе Type II нису прикладне за офанзивне операције. Сходно томе, подморнице су 1. јула 1940. пребачене у састав 21. подморничке флотиле, задужене за обуку подморничких кадрова, и ту су се налазиле све до 1944. године. Међутим, неке од њих су коришћене у акцијама против совјетских бродова на Балтику.

Подморница U-4 је 1. августа 1944. повучена из наоружања и служила као извор резервних делова за остале подморнице ове класе.

 

Команданти подморнице:
17. август 1935 – 29. септембар 1937. пбб Hannes Weingaertner
30. септембар 1937 – 28. октобар 1938. пбб Hans-Wilhelm von Dresky
29. октобар 1938 – 16. јануар 1940. пбб Harro von Klot-Heydenfeldt
17. јануар 1940 – 7. јун 1940. пфр Hans-Peter Hinsch
8. јун 1940 – 28. јул 1940. пфр Heinz-Otto Schultze
29. јул 1940 – 2. фебруар 1941. пфр Hans-Jürgen Zetzsche
3. фебруар 1941 – 8. децембар 1941. пфр Hinrich-Oscar Bernbeck
9. децембар 1941 – 15. јануар 1942. пфр Wolfgang Leimkühler
16. јун 1942 – 23. јануар 1943. пк Friedrich-Wilhelm Marienfeld
24. јануар 1943 – 31. мај 1943. Joachim Düppe
1. јун 1943 – 22. август 1943. пк Paul Sander
23. август 1943 – мај 1944. пк Herbert Mumm
мај 1944 – 9. јул 1944. пк Hubert Rieger

 

ТТ карактеристике
Депласман 254 т површински
303 т подводни
Дужина преко свега 40,9 м
Ширина 4,08 м
Газ 3,83 м
Погонска група 2 х MWM RS 127 S
2 х Siemens-Schuckert PG VV 322/36
Брзина пловљења 13 чв у површинској вожњи
6,9 чв у подводној вожњи
Посада 25 чланова
Дубина роњења 80 – 150 м
Наоружање 3 х 533 мм
1 х 20 мм
Аутономија 1600 М брзином од 8 чв у површинској вожњи
35 М брзином од 4 чв у подводној вожњи

Подморница U-3

U-3, немачка подморница класе Type IIA. Кобилица ове подморнице положена је 11. фебруара 1935. у килском бродоградилишту Deusche Werke, да би 6. августа 1936. била уведена у флотну листу.

За време свог постојања, подморница U-3 је извршила пет патролних вожњи, током којих је потопила два теретна брода; оба потапања су била док је подморницом командовао Јоаким Шепке.

На прву патролну вожњу подморница U-3 испловљава 4. септембра 1939. из Вилхелмсхафена, са задатком одбране Немачког залива у Северном мору. Из патроле се вратила после пет дана, након што није уочила ни један потенцијални циљ.

Друга патрола је уследила 13. септембра 1939. године, са задатком извођења одбрамбених дејстава уз обале острва Тершелинг. За дванаест дана патроле није уочен ни један циљ.

На трећу патролу подморница испловљава 27. септембра 1939. године са задатком патролирања у водама око јужне Норвешке, са циљем спречавања превожења контрабанде од стране теретних бродова неутралних земаља. Може се рећи да им се ова патрола „посрећила“, с обзиром да је 30. септембра потопила два теретна брода укупне тонаже 2 348 БРТ.

Теретни брод Vendia

Прво је потопљен теретни брод Vendia, изграђен 1924. године, који је пловио под данском заставом. Брод у тренутку потапања није имао терет, а само потапање је изведено под чудним околностима. Наиме, подморница U-3 је у 1017 часова изронила и сигналним заставицама сигнализирала теретном броду да се заустави. Осматрач са теретног брода није одмах видео сигнале, тако да је подморница у 1040 часова испалила неколико хитаца упозорења из митраљеза. Према речима команданта подморнице, брод се полако зауставио и одједном је кренуо да окреће ка подморници, са намером да је прегази. Шепке је лансирао једно лоше нанишањено торпедо које је погодило крму брода. Одваљена крма брода је потонула готово одмах, док је остатак брода потонуо након експлозије у 1205 часова. Око 45 минута је требало да се спаси шест преживелих чланова посаде брода. Преживели чланови посаде су убрзо прекрцани на теретни брод  Svava, који је пловио под данском заставом и тиме је извршена репатријација посаде.

Дански поморски суд је касније истраживао тврдње немачких поморских власти да је неутрални брод хтео да нападне немачку подморницу. Сви преживели чланови посаде су одбијали немачке тврдње о нападу, јер нису ни имали потребе ни било какав разлог да изврше напад. Кормилар је имао изричито наређење да држи брод у пређашњем курсу, али се због метео услова (тешко море, снажан ветар) прамац окретао ка југу све док брод није дошао у курс југозапад и запад-југозапад, док је крма подморнице била усмерена у крмени део теретног брода, на даљини од око 150 метара. Потом је довикнуто Немцима да пошаљу чамац ако желе, али нису добили никакав одговор све док брод није торпедован. Кормилар није добио никакво накнадно наређење, а бродски телеграф (уређај за командовање погоном) није коришћен. Министар спољних послова Данске је немачкој амбасади уложио формални протест због напада и тиме се прича око потапања брода завршила.

Теретни брод Gun

Други теретни брод, Gun, који је потопљен истог дана када и Vendia, превозио је 56 тона муниције. Брод је заустављен у 208 часова, око 30 миља северозападно од Нанстолма. Командант брода је показао документа која су указала да превозе контрабанду. Током испитивања посаде, брод је окренуо ка подморници. Вођени искуством са теретним бродом Vendia, на немачкој подморници су очекивали такав потез те су успели да избегну такав маневар. У 2200 часова на брод су прекрцана четири члана посаде подморнице. Подморница је убрзо морала да зарони, с обзиром да се заустављеном броду приближавао британска подморница HMS Thistle (N24). Са британске подморнице је у 2256 часова лансирано једно торпедо које је промашило немачку подморницу.

Британска подморница је заронила и прошла испод теретног брода, не знајући да се на броду налази део посаде немачке подморнице и да се теретни брод припрема за потапање. Када је изронила након сат времена, британска подморница је наишла на чамац за спасавање у коме су се налазили чланови посаде теретног брода. У међувремену су постављена експлозивна пуњења, кингстони су отворени и брод је почео да се потапа. Немци су напустили брод, такође у једном од чамаца за спасавање. Интересантно је напоменути да је дански теретни брод Dagmar који је пролазио овим подручјем покупио и чланове посаде теретног брода и немачке подморничаре. Подморница U-3 је у 0530 часаова зауставила теретни брод Dagmar, прекрцала четворицу подморничара и вратила се ка теретњаку који је лагано плутао, докрајчивши га једним торпедом у 0910 часова. Патрола је завршена 3. октобра 1939. упловљењем у луку Кил.

На четвру патролу подморница U-3 испловљава 16. марта 1940. године, са задатком лова на непријатељске подморнице у водама јужно од Норвешке. За време четрнаестодневне патроле виђене су само немачке подморнице.

Пета, уједно и последња патрола ове подморнице, почиње испловљењем из Вилхелмсхафена 12. априла 1940. године. U-3 је испловила у групи подморница, са U-2, U-5 и U-6, са задатком подршке немачких снага у нападу на Данску и Норвешку. Подморница се због квара перископа убрзо вратила у луку да би поново испловила 13. априла. Ова патрола је трајала осам дана, а интересантна је по сусрету са британском подморницом HMS Porpoise, која је на подморницу U-3 лансирала шест торпеда. Свих шест торпеда су промашила циљ, тако да је подморница након осам дана патролирања упловила у Вилхелмсхафен.

Подморница је завршила своју каријеру у Готенхафену, 1. августа 1944, када је избачена из наоружања и коришћена као извор резервних делова за остале подморнице. Британци је 3. маја 1945. заробљавају и исте године бива изрезана у старо гвожђе.

 

Команданти подморнице:
6. август 1935 – 29. септембар 1937. пбб Hans Meckel
30. септембар 1937 – јул 1938. пбб Ernst-Günter Heinicke
29. октобар 1938 – 2. јануар 1940. пбб Joachim Schepke
3. јануар 1940 – 28. јул 1940. пбб Gerd Schreiber
29. јул 1940 – 10. новембар 1940. пбб Helmut Franzke
11. новембар 1940 – 10. новембар 1940. пбб Otto von Bülow
3. јул 1941 – 2. март 1942. пфр Hans-Hartwig Trojer
3. март 1942 – 30. септембар 1942. пфр Joachim Zander
1. октобар 1942 – 18. мај 1943. пфр Herbert Zoller
19. мај 1943 – 9. јун 1944. пфр Ernst Hartmann
10. јун 1944 – 16. јул 1944. пк Hermann Neumeister

 

ТТ карактеристике
Депласман 254 т површински
303 т подводни
Дужина преко свега 40,9 м
Ширина 4,08 м
Газ 3,83 м
Погонска група 2 х MWM RS 127 S
2 х Siemens-Schuckert PG VV 322/36
Брзина пловљења 13 чв у површинској вожњи
6,9 чв у подводној вожњи
Посада 25 чланова
Дубина роњења 80 – 150 м
Наоружање 3 х 533 мм
1 х 20 мм
Аутономија 1600 М брзином од 8 чв у површинској вожњи
35 М брзином од 4 чв у подводној вожњи

Подморница U-2

U-2, немачка подморница класе Type IIA. Кобилица за подморницу U-2 положена је 11. фебруара 1935. у килском бродоградилишту Deutsche Werke; поринута је 1. јула, а у флотну листу уведена 25. јула 1935. године.

Конструкција

Пројекат подморнице Type II био је заснован на пројекту финске подморнице класе Vesikko. U-1 је имала површински депласман од 254 тона,  док је подводни депласман износио 303 т. Подморница је била дуга 40,9 м (дужина чврстог трупа подморнице износио је 27,8 м), широка 4,08 м и висока 8,6 м. Газ подморнице је износио 3,83 м. За погон подморнице су употребљена два четворотактна шестоцилиндрична дизел мотора MWM RS 127 S снаге 700 КС за крстарење и два електромотора Siemens-Schuckert PG VV 322/36 снаге 360 КС за подводну вожњу. На два осовинска вода су се налазила два трокрака пропелера пречника 0,85 м. Дубина роњења подморнице је износила од 80 до 150 м.

Максимална брзина подморнице у површинској вожњи, када су за погон коришћени дизел мотори, износила је 13 чворова, док је брзина у подводној вожњи износила 6,9 чворова. У подводној вожњи, пловећи брзином од 4 чворова, подморница је могла да превали 35 наутичких миља. Аутономија пловљења била је већа у површинској вожњи, када је пловећи брзином од 8 чворова могла да преплови 1600 наутичких миља.

Када је реч о наоружању, подморница је била наоружана са три торпедне цеви калибра 533 мм у прамцу, са пет торпеда у борбеном комплету; торпедне цеви су се користиле и за полагање мина и за ту прилику подморница је крцала 12 мина. Од артиљеријског наоружања, подморница је располагала противавионским топом калибра 20 мм.

Посада подморнице је бројала 25 чланова.

Оперативна употреба

Подморница U-2 је током свог века коришћена као подморница за обуку, сем две патролне вожње које је извела током 1940. године.

На прву патролну вожњу испловила је 15. марта 1940. године из Кила, са задатком лова на савезничке подморнице у водама око јужне Норвешке. Патрола је изведена у веома тешким метео условима, тако да се подморница вратила 24. марта 1940. у Вилхелмсхафен без улова.

На другу патролну вожњу, која је трајала 2 дна, испловљава 4. априла 1940, из Вилхелмсхафена, у групи подморница (заједно са U-3, U-5 и U-6), са задатком подршке напада немачких снага на Данску и Норвешку. Подморница је морала да 11. априла одустане од вожње услед квара на дубинском кормилу. У Вилхелмсхафен је упловила 16. априла и то је била и њена последња патролна вожња.

Подморница је изгубљена 8. априла 1944, када се западно од Пилауа (данашњи Балтијск) сударила са немачким тролером Helmi Söhle и потонула; том приликом је настрадало 17 чланова посаде. Олупина је подигнута наредног дана. Совјети је заробљавају 25. априла 1944. и вероватно режу у старо гвожђе.

 

Команданти подморнице:
25. јул – 30. септембар 1936. пк Hermann Michahelles
1. октобар 1936 – 31. јануар 1938. пбб Heinrich Liebe
31. јануар 1938 – 16. март 1939. пфр Herbert Schultze
17. март 1939 – 5. август 1940. пбб Helmut Rosenbaum
7. јул – 5. август 1940. пфр Hans Heidtmann
6. август 1940 – октобар 1941. пбб Georg von Wilamowitz-Möllendorf
октобар 1941 – 15. мај 1942. Karl Kölzer
16. мај – 19. новембар 1942. пбб Werner Schwaff
20. новембар 1942 – 12. децембар 1943. пбб Helmut Herglotz
13. децембар 1943 – 8. април 1944. пбб Wolfgang Schwarzkopf

 

ТТ карактеристике
Депласман 254 т површински
303 т подводни
Дужина преко свега 40,9 м
Ширина 4,08 м
Газ 3,83 м
Погонска група 2 х MWM RS 127 S
2 х Siemens-Schuckert PG VV 322/36
Брзина пловљења 13 чв у површинској вожњи
6,9 чв у подводној вожњи
Посада 25 чланова
Дубина роњења 80 – 150 м
Наоружање 3 х 533 мм
1 х 20 мм
Аутономија 1600 М брзином од 8 чв у површинској вожњи
35 М брзином од 4 чв у подводној вожњи