Александар Василевски

Александар Михаилович Василевски (рус. Алекса́ндр Миха́йлович Василе́вский, 30.септембар 1895. – 5. децембра 1977.), маршал Совјетског Савеза. Током Другог светског рата обављао је дужност начелника Генералштаба совјетских оружаних снага и заменика министра одбране, док је од 1949. до 1953. био и министар одбране Совјетског Савеза. Као начелник ГШ, Василевски је био одговоран за планирање и координацију готово свих одлучујућих совјетских офанзива, од противофанзиве код Стаљинграда до напада на источну Прусију и Кенигсберг.

Василевски је своју војничку каријеру започео током Првог светског рата, у који ступа у чину прапоршчика, највишег подофицирског чина. 1917. је дочекао у чину капетана. Почетком Октобарске револуције и Грађанског рата, Василевски прелази у редове Црвене Армије, ратујући у Пољско-совјетском рату. Након рата, брзо бива унапређиван, поставши командант пука већ 1930. На овој позицији, показује велику вештину у организовању и обучавању своје јединице. Његов таленат је примећен и 1931. постаје члан Директората за обуку.

На почетку совјетске контраофанзиве 1943, Васиљевскиј је руководио нападом Црвене Армије у горњем Дону, Криму, Белорусији и балтичким државама, завршавајући рат заузимањем Конигсберга априла 1945. Јула 1945. бива постављен за команданта совјетских снага на Далеком Истоку, где руководи операцијама у Манџурији и прихвата јапанску капитулацију. Након рата, постаје министар одбране Совјетског Савеза, где остаје све до Стаљинове смрти 1953. Доласком Никите Хрушчова на власт, Василевски губи моћ и одлази у пензију.

Након смрти 5. децембра 1977, сахрањен је у Кремљу.