Сухој Су-2

Стаљин је 1936. захтевао вишенаменски борбени авион, способан да извршава задатке извиђања али да има и довољно ватрене моћи да изврши и напад. Развој ове врсте ваздухоплова је додељен, уз вођење од стране Андреја Тупољева, Павелу Сухоју. Развој авиона се одвијао под кодним именом Иванов.

Прототип овог авиона је полетео већ наредне године, под ознаком АНТ-51 и ББ-1, да би 1940, након поручивања авиона, ознака била промењена у Су-2. Лаки бомбардер Су-2 је био израђен од мешовите конструкције, са дрвеним трупом и металним крилима. Серијска произодња је започета 1940. Совјетски Савез је, у тренутку немачког напада, располагао са 100 авиона овог типа. Врло брзо су се показали као недорасли немачким авионима и врло осетљиви на дејство противавионских топова, тако да је велики број њихи био оборен у првих пар недеља рата.Совјети су покушали да модернизују авион. Као резултат добијен је Су-4, авион који је извршавао задатке блиске ватрене подршке јединицама на земљи. Неки од њих су извршавали и ловачке задатке, пошто су ловци били преко потребни. Ипак, овај модел авиона је убрзо замењен  модернијим моделом авиона, тако да је производња Су-4 прекинута средином 1942, након 800 произведених апарата.

 

ТТ карактеристике
Посада 2 члана
Дужина 10,46 м
Распон крила 14,30 м
Висина 3,75 м
Површина крила 29 м2
Маса празног авиона 3 220 кг
Погон радијални мотор Шветсов, снаге 1400 КС
Максимална брзина 485 км/ч
Долет 1 100 км
Плафон лета 8 400 м
Наоружање 6 х 7,62 мм ШКАС
400 кг бомби или 10 х ракете РС-82 или РС-132

Avro Anson

Први серијски произведен примерак, рег. бр. K6152

Ансон је један од најдуговечнијих модела који се икада налазио у наоружању британског краљевског ваздухопловства. Једноставно летење и велика поузданост, учинили су да овај вишенаменски авион стекне свој надимак „Faithful Annie“.

Британско министарство ваздухопловства је 1935. позвало компанију Авро да развије двомоторни авион за задатке извиђања. Авро је за основу узео комерцијални авион Model 652, који су од 1933. летели у саставу компаније Imperial Airways. Први прототип авиона Ансон је полетео 1935. Био је нискокрилац, моноплан, израђен од комбинације метaла, платна и дрвета. Труп је био дуг, правоугаоног профила, са упадљивом наоружаном турелом на леђима. У наоружање британског краљевског ваздухопловства улази 1936. Овај тип авиона је био први једнокрилац који је ушао у наоружање британског краљевског ваздухопловства, такође и први са увлачивим стајним трапом. За спуштање стајног трапа требало је окренути ручицу 140 пута, што је било врло заморно за пилота; сходно томе, на краћим летовима се стајни трап није ни увлачио, а авион је губио око 30 км/ч од брзине лета. До тренутка избијања Другог светског рата, Британија је овим авионима наоружала 26 ескадрила: 10 ескадрила  Обалске команде и 16 ескадрила Бомбардерске команде РАФ-а. У Бомбардерској команди су коришћени за основну обуку посада бомбардера. Иако је већ на почетку рата проглашен застарелим, пре него што је замењен авионима Armstrong-Whitworth Whitley and Lockheed Hudson, авион типа Avro Anson је успео да бомбом вероватно погоди подморницу, свега два дана након избијања рата (за прву немачку подморницу потопљену у Другом светском рату се рачуна U-39, која је потопљена 17. септембра, дејством дубинских бомби са британских разарача). Такође, јуна 1940, три авиона овог типа су нападнута од стране групе од девет Bf 109, када у покушају да избегну непријатеља обарају два и оштећују трећи Bf 109. Поред британског, Avro Anson се налазио и у ратним ваздухопловствима Аустралије, Индије, Новог Зеланда, САД и Египта. Три авиона су пре рата испоручена финском ратном ваздухопловству, а један примерак се обрео и у авијацији југословенских партизана. До краја серијске производње (1952) произведено је укупно око 11 000 примерака. Основна верзија авиона је била MkI, са око 6 700 произведених примерака ове верзије. Остале верзије су се углавном разликовале по уграђеним моторима, као и у материјалу израде трупа авиона (канадски произвођач је услед штедње материјала метал заменио шпер плочом).

Avro Anson финског ратног ваздухопловства

ТТ карактеристике (Avro Anson Mk I)
Посада 3-4 члана
Дужина 12,88 м
Распон крила 17,22 м
Висина 3,99 м
Површина крила 43,01 м2
Маса празног авиона 2 500 кг
Максимална полетна маса 3 900 кг
Погон 2 х Armstrong Siddeley Cheetah IX, снаге по 350 КС
Максимална брзина 302 км/ч на висини од 2 100 м
Долет 1 271 км
Плафон лета 5 791 м
Брзина пењања 3,8 м/с
Наоружање 2 х 7,7 мм
163 кг бомби