Војна одликовања Совјетског Савеза

Георгиј Жуков, Маршал Совјетског Савеза, најодликованији совјетски командант фото: РИА Новости

МЕДАЉА ЗА ХРАБРОСТ

Медаља за храброст је установљена указом Президијума ВС СССР од 17. октобра 1938. Додељивала се војницима свих видова и родова совјетских оружаних снага, држављанима СССР, али и недржављанима Совјетског Савеза, за личну храброст у борби против непријатеља, у чувању државне границе, током вршења војничке дужности у околностима опасним по живот.

Током Другог светског рата додељено је више од 4 200 000 медаља, многе од њих постхумно.

Медаља за храброст је пречника 34 мм, израђена од сребра са повишеним обрубом, на аверсу и на реверсу. На аверсу, у врху, приказана су три авиона како лете са лева у десно. Испод авиона су утиснуте речи „ЗА ОТВАГУ“, а испод њих приказ тенка (Т-35) са његовим предњим левим крајем ка фронту. Испод тенка је утиснуто „СССР“. Реверс медаље је гладак.

Лента је стандардна петоугаона, од сиве траке ширине 24 мм са плавим ивицама ширине по 2 мм са леве и десне стране. Прве медаље, израђиване у периоду од 1938. до 1943. су имале четвртасту ленту, црвене боје, која се причвршћивала за униформу завртњем.


МЕДАЉА ЗА РАТНЕ ЗАСЛУГЕ

Медаља за ратне заслуге установљена је указом Президијума ВС СССР од 17. октобра 1938.

Медаља се додељивала за веште и храбре акције у борби које су допринеле успешном извршавању задатака јединица, за храброст у одбрани државне границе, за залагање у обуци, развоју нове опреме и одржавање високе борбене готовости јединица и других заслуга за време вршења војне службе, као и за узорно командовање на фронту.

Од 4. јуна 1944. до 14. септембра 1957. ова медаља је додељивана и за 10 година стажа у Црвеној армији, морнарици, органима унутрашњих послова и државне безбедности.

Медаља је кружног облика, пречника 31 до 32,5 мм (зависно од године производње). На аверсу медаље налази се ивица ширине 1, а висине од 0,25 мм. Друга страна је глатка. До 1946, на реверсу медаље је био утискиван серијски број.

На аверсу медаље, на врху, је утиснут натпис „СССР“, црвене боје. Натпис је широк 6 мм, а висина слова је 2,5 мм. У средишњем делу, у три линије, налази се рељефни натпис „ЗА БОЕВЫЕ ЗАСЛУГИ“. Испод натписа је рељеф укрштених пушака са бајонетима. Медаља је израђена од чистог сребра, 925.

Лента је петоугаона, од свилене траке ширине 24 мм, сиве боје, са ивицама боје злата ширине по 2 мм. Лента је до јесени 1943. била четвороугаона, црвене боје.

До 1. јануара 1995. године додељено је  5 210 078 медаља, израђених од сребра финоће 925.


МЕДАЉА ПАРТИЗАНУ ОТАЏБИНСКОГ РАТА

Медаља „Партизану Отаџбинског рата“ је установљена Указом Президијума Врховног савета СССР од 2. фебруара 1943. Ова медаља је додељивана партизанима, командном кадру партизанских одреда и организаторима партизанског покрета за личне заслуге и храброст у партизанским акцијама против фашистичког окупатора.

Додељивана је у два степена:
–   медаља првог степена додељивана је партизанима, вођама и организаторима партизанских јединица, за изузетна достигнућа у организовању партизанског покрета, за храброст, хероизам и изванредна достигнућа приказаним у партизанској борби на окупираним територијама Совјетског Савеза, далеко иза нацистичких линија;
–   медаља другог степена је додељивана партизанима, вођама и организаторима партизанских јединица, за личне заслуге у борби, извршавању наређења и додељених задатака, за активну подршку партизанској борби против немачког окупатора.

Медаља је кружног облика, пречника 32 мм. Медаља првог степена је сребрна, док је медаља другог степена израђена од месинга.

На аверсу медаље налазе се профили Лењина и Стаљина. На ободу аверса се налази лента са натписом „Партизану Отечественной войны“, док се на дну налази натпис „СССР“, предвојени петокраком звездом на два дела. На реверсу медаље се налази натпис „За нашу Советскую Родину“.

Лента је петоугаона, израђена од свилене траке ширине 24 мм, светло зелене боје. На медаљи првог степена, по средини траке се налази линија црвене боје, ширине 2 мм, а на медаљи другог степена, линија је плаве боје.

Укупно је додељено 56 883 медаља првог степена и 70 992 медаља другог степена.


МЕДАЉА УШАКОВА

Медаља Ушакова је установљена 3. марта 1944, одлуком Врховног савета СССР. Именована је у част руског адмирала Фјодора Ушакова који никада није изгубио битку, проглашеним за заштитника руске морнарице.

Медаља Ушакова се додељивала за храброст исказана у миру и рату, током одбране Совјетског Савеза у биткама на мору, заштити поморске границе СССР.

У периоду од 1944, када је установљена, па до распада Совјетског Савеза, додељено је 14000 до 16000 медаља.

Медаља је кружног облика, пречника 36 мм, од сребра, са уздигнутом ивицом. На средишњем делу аверса налази се рељефна биста адмирала Ушакова, окружена нешто уздигнутом траком са натписом „АДМИРАЛ УШАКОВ“. Ове речи су на врху раздвојене петокраком звездом, а у подножју медаље су раздвојене ловоровим гранчицама. Медаља прекрива адмиралитетно сидро, али не у потпуности. Сидро је у потпуности видљиво на реверсу медаље, где се налази и слово „N“ са серијским бројем медаље лево од сидра.

Лента Медаље Ушакова се разликује од стандардних совјетских ленти по сребрном ланцу који се из горњих ивица ленти спушта ка медаљи. Лента је израђена од свилене траке ширине 24 мм, светло плаве боје, оивичене сивом и плавом траком, ширине по 2 мм.

Медаља се носи на левој страни груди, а уколико носилац има и друга одликовања, носи се после медаље Суворова.


 МЕДАЉА НАХИМОВА

Медаља Нахимова је установљена одлуком Врховног савета СССР од 3. марта 1944. Додељивана је припадницима совјетске морнарице и граничним јединицама за залагања у одбрани земље. Именована је у част руског адмирала Павела Нахимова, једног од чувених адмирaла у руској поморској историји.

Од 1944. до укидања 1994, додељено је 14 020 медаља.

Медаља је израђена од бронзе, кружног облика, пречника 36 мм. На аверсу се налази рељеф профила адмирала Нахимова, окружен речима „АДМИРАЛ НАХИМОВ“ са горње и петокраком звездом преко ловорових гранчица, са доње стране. На реверсу медаље, у централном делу је приказ једрењака окруженог конопом, а преко укрштених сидара, која су спојена сидреним ланцем који окружују целу ивицу медаље.

Лента за ношење медаље је стандардна петоугаона, израђена од свилене траке ширине 24 мм, море плаве боје са три централне пруге беле боје, ширине 3 мм, са размаком од по 2 мм.

Медаља се носи на левој страни груди, а уколико носилац има више одликовања, медаља Нахимова се носи после Медаље за ратне заслуге.


ОРДЕН НАХИМОВА

Орден Нахимова је установљен 3. марта 1944, указом Президијума ВС СССР.

Од установљавања 1944, па до септембра 2010, Орден Нахимова је додељиван у два реда, морнаричким официрима за изузетна достигнућа у развоју, имплементацији и извршењу поморских операција које су за резултат имале одбијање напада непријатеља или изазвале знатне губитке непријатељској флоти.

Орден Нахимова 1. реда се носио на десној страни груди, а уколико је носилац имао и друга одликовања, ношен је после Ордена Кутузова 1. реда. На исти начин се носио и орден 2. реда.

Орден Нахимова 1. степена додељен је 82 пута. Орден 2. степена је додељен 469 пута.


ОРДЕН УШАКОВА

Орден Ушакова, совјетско морнаричко  одликовање установљено указом Президијума ВС СССР од 3. марта 1944. у два степена, специјално за одликовање морнаричких официра. Име је добио у част адмирала Фјодора Ушакова (1744. – 1817.) који никада није изгубио битку и као такав је и проглашен свецем заштитником руске морнарице.

Ношен је на десној страни груди, а у присуству других одликовања, ношен је одмах након Ордена Суворова првог степена.

Орден се састоји из три елемента. Први, главни елемент је петокрака звезда, израђена од платине. Други елемент је сребрно адмиралитетно сидро са ланцем, а трећи златни медаљон кружног облика, са рељефним приказом лика адмирала Ушакова, прекривен плавим емајлом.

Орден другог степена је у величини, дизајну и конструкцији скоро индентичан ордену првог степена, с тим да се разликује материјал израде: звезда је израђена од злата, а централни медаљон и сидро са ланцем од сребра.  Такође, срп и чекић испод медаљона су сребрни, а ловорова и храстова гранчица су уклоњене.


ОРДЕН СЛАВЕ

Орден Славе, војно одликовање, установљено указом Президијум ВС СССР 8. новембра 1943, у три степена, за одликовање подофицира и нижих официра Црвене Армије, за храброст исказану у борби против непријатеља. Оригиналним указом је одређено да се овим орденом одликују војници и подофицири Црвене Армије и официри авијације до чина поручника који су показали велику храброст и неустрашивост у борби за совјетску отаџбину.

По избору боја, орден је сличан Крсту Светог Ђорђа (Георгиевский Крест), који се додељивао за време царске Русије.

Орден Славе је петокрака звезда, промера 46 мм, са средишњим медаљоном пречника 23,5 мм: златна звезда са златним медаљоном је на ордену првог степена, сребрна звезда са позлаћеним медаљоном на ордену другог степена и сребрна звезда са сребрним медаљоном на ордену трећег степена. Медаљон приказује Спаситељеву кулу, са петокраком од црвеног емајла на врху и црвеном траком на дну, на којој је исписано „СЛАВА“. На полеђини ордена је круг пречника 19 мм са натписом „СССР“.

Лента је од свилене траке, ширине 24 мм. На траци је уздужних пет трака једнаке ширине, поређаних наизменично – три црне и две наранџасте траке. Дуж ивица траке налази се 1 мм широко поље наранџасте боје.


ОРДЕН БОГДАНА ХМЕЉНИЦКОГ

Орден Богдана Хмељницког, совјетско одликовање названо по Богдану Хмељницком, вођи украјинског козачког хетманата. Орден је установљен 10. октобра 1943. од стране Президијума Врховног савета СССР-а.

Орден је додељиван припадницима Црвене Армије, често припадницима Украјинског фронта, за изузетне заслуге у борбеним операцијама које за резултат имају протеривање фашиста са совјетске територије. Орден се додељивао у три степена.

Орден првог степена се додељивао командантима армија, посебно на фронту, за успешно вођење операције којом је ослобођен регион или град, а непријатељу нанети знатни губици. Орден првог степена је додељен 323 пута. Међу одликованима се налази неколико Маршала Совјетског Савеза: Бирјузов, Москаленко, Захаров, Кошевој.

Орден другог реда се додељивао командантима батаљона, бригада, дивизија и корпуса, за пробој непријатељске линије или за пробој у непријатељску позадину. Овај орден је додељен 2 400 пута.

Орден трећег реда је додељен 5 700 пута, официрима, подофицирима и војницима Црвене Армије, партизанским командантима и партизанским јединицама за изузетну храброст у борби која је резултовала победом. Велики број лица који су одликовани овим орденом су лица која су се борила у саставу Украјинског фронта или са украјинским партизанима.


ОРДЕН КУТУЗОВА

Орден Кутузова је установљен током Другог светског рата, указом Президијума Врховног савета СССР-а, 29. јула 1942. Намењен је за одликовање команданата јединица Црвене Армије за умешно избегавање непријатељских напада и успешно извођење противнапада.

Додељиван је у три реда. Први совјетски старешина одликован Орденом Кутузова био је генерал Иван Галанин, који се истакао у Стаљинградској бици. Орденом Кутузова првог реда одликована је и фабрика трактора у Чељабинску, за изузетан допринос њених радника поразу нацистичке Немачке. Током Другог светског рата, додељено је 669 Ордена Кутузова првог реда, 3325 ордена другог реда и 3328 ордена трећег реда.

Орден представља широка златна звезда, налик Ордену Суворова. Празнине између кракова звезде су попуњене сребрним зрацима, са горње стране. У центру се налази сребрни медаљон са ликом Кутузова и Кремаљским зидинама иза њега. На бочним ивицама медаљона, на обрубној траци, налази се натпис „МИХАИЛ КУТУЗОВ“. На полеђини ордена, на реверсу, налази се серијски број и навој за причвршћивање ордена.

Ордени другог и трећег степена су израђени од сребра. Орден трећег степена је за 6 мм у пречнику мањи од ордена првог и другог степена.


ОРДЕН СУВОРОВА

Орден Суворова је установљен 29. јула 1942, указом Президијума Врховног савета СССР. Додељиван је у три степена:
–   први степен, војним командантима за изузетно командовање у одлучујућим биткама, над надмоћнијим непријатељем;
–   други степен, командантима корпуса, дивизија, бригада за одлучујућу победу над надмоћнијим непријатељем,
–   трећи степен, командантима пукова, њиховим начелницима штабова, командантима батаљона и командирима чета за изузетно вођство које је допринело победи над непријатељем.
Иако је било децидно одређено да је ово одликовање намењено војним командантима, Орден Суворова другог и трећег степена је често додељивано конструкторима наоружања и војне опреме, као и руководству наменске индустрије.

Орден Суворова је платинаста конвексна звезда, формирана од зрака који полазе из центра звезде. На средини звезде се налази округао конвексни медаљон са приказом бисте Александра Суворова, у профилу, окренут у лево. Испод приказа Суворова, на доњем делу медаљона, налазе се укрштене гранчице храста и ловора. На горњем делу медаљона се налази натпис „АЛЕКСАНДР СУВОРОВ“, у црвеном емајлу. У врху ордена, првог степена, налази се црвена петокрака звезда, које код ордена другог и трећег степена нема.

Орден другог степена је израђен од злата. Кружни медаљон у центру, приказ Суворова и венац су израђени од сребра.

Орден трећег степена је израђен у потпуности од сребра.

Треба напоменути да су ордени другог и трећег степена мањи од ордена првог степена, за 7 мм.

На полеђини ордена се налази навој за причврћивање на одећу.


 ОРДЕН АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ

Орден Александра Невског је установљен указом Президијума Врховног савета СССР 29. јула 1942, заједно са установљавањем ордена Суворова и Кутузова, а за доделу команданта Црвене Армије за заслуге у организовању и вођењу војних операција и за достигнућа и успеха као резултат тих операција у борби за своју земљу.

Орден Александра Невског је конвексног облика, са петокраком звездом покривеном  рубин црвеном глеђи, на десетостраном зракастом штиту. Црвена звезда има позлаћене ивице. У средини звезде се налази округли штит са приказом Александра Невског и ободним натписом „АЛЕКСАНДР НЕВСКИЙ“. У подножју штита су две гранчице, које се доњим делом укрштају. Нижи крајеви грана су покривени штитом са позлаћеним српом и чекићем. Иза штита се налазе мач, копље, лук и стреле. Иза штита са ликом су укрштене бојне секире.

Орден је направљен од сребра, финоће 37,056 ± 1.387, масе 40,8 ± 1,7 грама.

Орден је првобитно ношен на четвороуганом блоку, прекривеном црвеном свиленом траком. Блок је израђиван у две димензије: 30 х 21 мм и 29,5 х 20 мм. Почевши од јуна 1943. орден се носио причвршћен завртњем.
Лента, која се носила уместо ордена, израђена је од плаве свиле, са уздужном траком црвене боје. Трака ленте је широка 24 мм, а црвена уздужна трака је ширине 5 мм.


ОРДЕН ОТАЏБИНСКОГ РАТА

Орден Отаџбинског рата је усстановљен указом Президијума Врховног савета Совјетског Савеза од 20. маја 1942, као одликовање за храброст исказану у борбама током Великог отаџбинског рата. Орден се додељивао у два степена. То је прво совјеетско одликовање установљено током Другог светског рата и прво одликовање подељено на степене.

Додељивао се војницима и официрима Црвене армије, Ратне морнарице, НКВД-а и партизанских одреда, за „херојска дела у борби за совјетску домовину“, а такође и јединицама чије су акције допринеле успеху војних операција совјетских трупа.

Орден представља црвену емајлирану петокраку звезду, израђену од сребра, са зрацима у позадини и укрштеном пушком и сабљом, одмах испод звезде. Зраци у позадини су златни код ордена 1. степена, а код ордена 2. степена сребрни. На средини петокраке звезде се налази кружни штит, са српом и чекићем у средини и натписом „ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ВОЙНА“ на рубу штита. Првобитно се орден налазио на равној црвеној траци, али се од јуна 1943.  прешло на ношење без траке.


ОРДЕН ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ

Орден Црвене звезде, војно одликoвање за храброст. Установљен је декретом Президијума Врховног савета СССР-а 6. априла 1930.

Орденом Црвене звезде одликовани су војници совјетске армије, морнарице, граничних и јединица унутрашње безбедности, запосленима у КГБ,  органима МУП-а; бродовима, јединицама, удружењима, институцијама и организацијама, као и припадницима оружаних снага страних земаља:
–   за личну храброст у борби, за изузетно организовање и вођење борбе која је довела до успеха наших јединица,
–   за успешне операције војних јединица и формација које су изазвале велике губитке непријатеља,
–   за изузетну службу у обезбеђењу јавне безбедности и сигурности државне границе Совјетског Савеза,
–   за храброст и врлине испољене у војној служби или у околностима опасним по живот,
–   за изузетна дела почињена у мирнодопско време,
–   за велики допринос одржавању високог степена борбене спремности јединица,
–   за допринос развоју војне науке и технологије.

Орден Црвене звезде се носи на десној страни груди, а када се носи са осталим одликовањима, носи се одмах након Ордена Отаџбинског рата 2. реда.

Орден Црвене заставе је црвена емајлирана петокрака звезда, у основи од сребра, пречника од 47 до 50 мм, зависно од варијанте. У центру звезде је сребрни штит са приказом војника у шињелу и са пушком. По ободу штита је трака са натписом „Пролетарии всех стран, соединяйтесь!“. Испод војника, на траци је натпис „СССР“. Испод штита се налази срп и чекић. На реверсу ордена се налази ознака произвођача и серијски број. Орден се причвршћује помоћу завртња.

Заменица се носи на левој страни груди, а израђена је од 24 мм широке свилене траке, тамно црвене боје са 5 мм широком централном траком сребрне боје.


ОРДЕН ЦРВЕНЕ ЗАСТАВЕ

Орден Црвене заставе је први совјетски орден, установљен декретом Сверуског извршног централног комитета 16. септембра 1918. године, док је Василиј Блјухер био први носилац овог ордена. Све до 1930, када је уведен Орден Лењина, Орден Црвене заставе је био највише совјетско војно одликовање. Додељиван је борцима за исказану изузетну храброст и пожртвованост у одбрани социјалистичке домовине, војним јединицама, градовима, бродовима, политичким и друштвеним организацијама и предузећима, а у периоду између 1944. и 1958. је додељиван за 20 и 30 година војне службе.

Орден је дело Владимира Васиљевича Денисова. Овалног је облика, димензија 41 х 36,3 мм. Израђен је ковањем, од сребра. У средини се налази црвена звезда од црвеног емјала, са мањим белим округлим пољем у коме се налазе срп и чекић, окружени класјјем жита. Изнад , преко горњег дела овалног дела ордена се вијори црвена застава са натписом „Пролетарии всех стран, соединяйтесь!“. На рубу ордена се налазе ловорове гранчице, а на дну се налази црвена трака са натписом „РСФР“ који је касније замењен натписом „СССР“.

Орден се носи на левој страни груди, а у случају када се носи у комбинацији са другим одликовањима, ношен је одмах након Ордена Октобарске револуције.

Додељено је 581 300 Ордена Црвене заставе.


ОРДЕН ПОБЕДЕ

Орден Победе је највише војно одликовање, додељивано за заслуге у Другом светском рату и једно од најређе додељиваних одликовања у свету. Овим орденом су одликовани генерали и маршали за успешно извођење операција, у којима су учествовали једна или више група армија, а које су за резултат имали радикалну промену ситуације на фронту у корист Црвене Армије. Додељен је све укупно двадесет пута, дванаесторици совјетских и петорици страних команданата, са једним опозивом (Леониду Брежњеву).

Орден је званично установљен 8. новембра 1943, а први пут додељен 10. априла анредне године.

Орден Победе је израђен од платине, у облику петокраке звезде са зрацима између кракова. Пречник ордена је 72 мм и украшен је са 174 дијаманата .Укупна тежина дијаманата је 16 карата. Кракови звезде су израђени од вештачких рубина. У средини звезде се налази сребрни медаљон са приказом Кремља, Спаске куле и Лењиновог маузолеја, окруженим гранчицама ловора и храста. Између ловорове и храстове гранчице се налази црвена трака са натписом „ПОБЕДА“. На позадини сребрног медаљона, тј. на небу од плавог емајла, налази се натпис „СССР“. Укупна маса ордена је 78 грама, од чега је 47 грама платине, 2 грама злата, 19 грама сребра, 25 карата рубина и 16 карата дијаманата.

За разлику од осталих совјетских ордена, Орден Победе нема серијски број, већ је он наведен у указу о додели ордена. Након смрти носиоца ордена, орден се враћа држави. Изузеци у враћању су ордени којима су одликовани Ајзенхауер, Моонтгомери и Броз, а који су после смрти носиоца пренети у музеј. Остали ордени се чувају у Дијамантском фонду у Кремљу.

Носиоци Ордена Победе:
совјетски маршал Константин Рокосовски
совјетски маршал Иван Коњев
совјетски маршал Александар Василевски (2 пута)
совјетски маршал Георги Жуков (2 пута)
председник Савета министара СССР Јосиф Стаљин (2 пута)
совјетски маршал Родион Малиновски
совјетски маршал Фјодор Толбухин
совјетски маршал Леонид Говоров
совјетски маршал Семјон Тимошенкo
совјетски генерал Алексеј Антонов
амерички генерал Двајт Ајзенхауер
британски генерал Бернард Монтгомери
румунски краљ Михаил I
пољски маршал Михаил Жимјерски
совјетски маршал Кирил Мерецков
југословенски маршал Јосип Броз
председник Президијума Врховног савета СССР-а Леонид Брежњев


 Медаље за учешће у одбрамбеним операцијама

Медаља „За одбрану Лењинграда“


Медаља „За одбрану Одесе“


Медаља „За одбрану Севастопоља“


Медаља „За одбрану Стаљинграда“


Медаља „За одбрану Москве“


Медаља „За одбрану Кавказа“


Медаља „За оборону Советского Заполярья“


 Медаља „За одбрану Кијева “


Медаље за учешће у ослобађању престоница

Медаља „За заузмање Берлина“


Медаља „За заузимање Будимпеште“


Медаља „За заузимање Конигсберга“


Медаља „За заузимање Беча“


Медаља „За ослобођење Прага“


Медаља „За ослобођење Варшаве“


Медаља „За ослобођење Београда“


Медаља „За победу над Немачком и у Великом Отаџбинском рату 1941-1945“


Медаља „За победу над Јапаном“