Бојни брод Yamato

Јамато (Yamato), бојни брод Царске јапанске морнарице, назван по јапанској провинцији Јамато. То је био први брод из класе Јамато. Изграђен је још један брод ове класе, бојни брод Мусаши. То су били највећи бојни бродови икад конструисани, са депласманом од 72 802 тона и наоружани са 9 топова калибра 460 мм. То је највећи калибар бродских топова икад уграђених у један брод.

Морска испитивања бојног брода Јамато, 1941.

Јапанска царевина је била потписница Вашингтонског поморског споразума из 1922, који је допуњен Лондонским поморским споразумом. Према одредбама ових споразума ни једна држава потписница није смела градити бојне бродове пре 1937. Јапан се 1936. на другој Лондонској конференцији повлачи из потписаних споразума и активира пројект изградње бојног брода класе Јамато, започет још 1934. године. Након радова на пројекту, марта 1937. бива усвојен пројект изградње бојног брода депласмана 68 000 тона.

Јамато је грађен у највећој тајности у посебно изграђеном делу бродоградилишта у Куреу. Градња је започела 4.новембра 1937, а поринут је 8. августа 1940. У оперативну употребу је уведен 16. децембра 1941. Према првобитној замисли, требало је изградити укупно 5 бродова ове класе. Изграђена су два, док је труп трећег (требао је да понесе име Шинано) искоришћен за градњу носача авиона. Након пораза код Мидвеја, недовршени носач је исечен у старо гвожђе, док су планови за класу „Супер Јамато“ који је требао да има топове калибра 508 мм неповратно напуштени.

Бојни бродови класе Јамато: Јамато и Мусаши

Јамато је замишљен као брод јачи од било ког брода које би САД била у стању да произведе. Како би збунила непријатељске обавештајце, јапанска морнарица је топове намењене за уградњу на Јамато и Мусаши званично означавала као „топове калибра 406 мм“.

Бродоградилиште је у међувремену још мало „преуређено“. Наиме, продубљен је прилаз и док, капацитет лучких дизалица повећан на 100 тона, део дока је покривен како би се онемогућило аеро фото извиђање. Интензивно је коришћена нова метода спајања челичних плоча – варење.

Главни пројектант брода, Кеиџи Фукуда је пратио тренд уникатних и уопште одличних конструкција јапанских ратних бродова чији је зачетник конструктор Јузуру Хирага. Конструкција Јамата садржи доста уникатних решења, од којих су нека допринела упадљивом изгледу брода. Како и његови претходници, ни Јамато нема главну палубу у једном нивоу. Неправилна линиија главне палубе на прамцу „уштедела“ је на тежини читавог брода, и то без смањења чврстоће трупа. Тестирање модела у базену је допринело усвајању конструкције прамца са булбом који је смањивао отпор кроз воду за 8%. Производња и уградња девет топова калибра 460 мм је представљало велики технолошки изазов. Међутим, уградња топова овог калибра је имала своје недостатке, који су се касније показали као веома велики, можда чак и одлучујући за судбину брода. Приликом дејства примарне артиљерије, на палуби није смело бити никог, поготову на оближњим борбеним станицама бродске противавионске артиљерије. Чак су и чамци за спасавање били смештени у посебно конструисаним спремиштима како би се заштитили од оштећења. Брод је имао један лист кормила ( на ребру број 231), који му је омогућавао мали круг окрета (у односу на величину брода) од свега 640 метара. Ради поређења амерички бојни брод класе Ајова (Iowa) је имао круг окрета од преко 800 метара. Постојало је и мање, помоћно кормило ( на конструктивном ребру број 219) које је у суштини било некорисно. Брод је био погоњен парном турбином која је имала малу снагу а велику потрошњу горива. То је био основни разлог зашто није коришћен у кампањи на Соломоновим острвима и другим операцијама. Труп је био подељен на укупно 1147 водонепропусних простора.

Јамато је био заставни брод адмирала Исорокуа Јамамота од 12. фебруара 1942, када је заменио бојни брод Нагато. Пловио је у саставу који је био намењен за удар на Мидвеј јуна 1942, али није узео активно учешће у сукобу. Остао је заставни брод још 364 дана, до 11. фебруара 1943, када је адмирал прешао на бојни брод Мусаши, истог типа. Маја 1943. је ушао у своје старо бродогадилиште, где су му две крилне куполе 155 мм замењене са два митраљеза 25 мм и додат је радар тип 22. Враћен је у луку Трук 25. децембра 1943. године. На путу ка луци је оштећен торпедом са подморнице USS Skate и није у потпуности поправљен све до априла 1944. године. Током тих поправки су извршене још неке модификације на ПАТ-овима. након тога узима учешће у акцијама у Филипинском мору јуна 1944. године, заливу Лејте октобра 1944. године и битку код Самаре, када је први пут употребио главну артиљерију. Примила је два поготка авио бомбама који су нанели скоро незнатну штету.

Јамато у суштини није много учествовао у биткама, баш због своје енормне потрошње горива. Тако је чуван за одсудну битку, до које никада није дошло.

Коначна мисија овог брода је учешће у операцији „Тен-Го“ при инвазији на Окинаву 1. априла 1945. године. Послат је у самоубилачку мисију (под командом адмирала Сеичија Итоа) да нападне америчку флоту која је пружала подршку америчким инвазионим снагама. 6. априла Јамато и његова пратња (лака крстарица Јахаги и 8 разарача) испловљавају из Токијаме. Већ суутрадан бивају примећени од стране америчких авиона. Са америчких носача креће 386 авиона у пресретање јапанског састава. Окршај је почео у 1230 часова. Јамато је „примио“ 8 авио бомби и 12 торпеда пре него што се у 1423 часова преврнуо и крмене муниционе коморе експлодирале. Од укупне посаде, 2475 чланова је настрадало, док је преживело свега 269 чланова. Неки извештаји показују да су амерички авиони нападали бродоломнике док су били у мору, док други извештаји тврде супротно: да су амерички авиони прекинули напад на разараче док су спашавали преживеле са Јамата.

Експлозија муницијске коморе на бб Јамато, 7. април 1945.

Нити један амерички брод није учествовао у потапању величанственог брода. Потапање Јамата је показало и доказало да бојни бродови више не царују морима. Капитални бродови постају носачи авиона. Олупина лежи на неких 300 метара дубине и истраживана је 1985. и 1999. Ова истраживања су показала да труп лежи у два комада и да је лом трупа негде код „Б“ куле. Све три куполе су поиспадале из лежишта и леже около олупине.

ТТ карактеристике
Димензије
– дужина преко свега 256 м
– ширина 36,9 м
– газ 11 м
Депласман 65027 т
Погонска група 12 котлова „Кампон“, 4 парне турбине укупне снаге 110 МW, 4 трокрака пропелера пречника по 6 м
Брзина 27 чв
Наоружање (1941.) 9 x 460 мм, 12 x 155 мм, 12 x 127 мм, 24 x 25 мм, 4 x 13 мм
Наоружање (1945.) 9 x 460 мм, 6 x 155 мм, 24 x 127 мм, 162 x 25 мм, 4 x 13 мм
Посада 2750 чланова
Авио компонента 7 авиона, 2 катапулта