БА-10, оклопни аутомобил

Оклопни аутомобили су одиграли велику улогу у Првом светском рату; били су једноставни за производњу, а њихова ватрена моћ била је и више него довољна. Поред примене у војсци, ова возила су нашла своје место и у полицијским јединицама задуженим за одржавање реда у колонијама. У почетку, оклопни аутомобили нису били ништа друго до шасије комерцијалних камиона прилагођене за ношење тешког оклопљене каросерије, обично са куполом. Митраљези су чинили стандардно наоружање ових возила. Совјетски Савез је током тридесетих година развио читаву фамилију оклопних аутомобила, од којих се најбоље показала серија шестоточкаша која је започела моделом БА-1 1932. Модел БА-10 је у серијску производњу ушао 1938. и брзо постао стандардни оклопни аутомобил извиђачких и самосталних оклопних јединица Совјетског Савеза.

За основу возила је употребљена шасија камиона ГАЗ-ААА (ГАЗ – Го́рьковский автомоби́льный заво́д је копија америчког Форда) која је прилагођена и ојачана како би издржала додатну масу оклопних плоча. Употреба овог модела камиона, са мотором напред, условила је  иразмештај посаде у возилу; возач се налазио иза мотора, а нишанџија митраљеза поред њега. Поред њих двојице, у четворочланој посади возила су се налазили и нишанџија у куполи и командир возила. Возило је погоњено четвороцилиндричним водом хлађеним бензинским мотором ГАЗ-М1 снаге 85 КС и он је обезбеђивао максималну брзину кретања од 57 км/ч. Аутономија кретања од 320 км се показала као довољна за услове Совјетског Савеза. Поред укупно шест точкова, возило је имало и два резервна точка, по један на боку. Они су се могли слободно окретати, што је у условима неравног и расквашеног терена, обезбеђивало возилу мањи притисак на подлогу.

Купола се налазила изнад задњих точкова и била је слична куполама тенкова тог времена. У куполи се налазио топ калибра 37 мм (код верзије БА-32 је уграђиван топ калибра 45 мм) и спрегнути митраљез калибра 7,62 мм; секундарно наоружање чинио је још један митраљез калибра 7,62 мм у трупу возила, десно од возача. Труп, равних бокова, у почетку је рађен закивањем оклопних плоча, да би се касније прешло на варење. Последње верзије возила су имале нешто закошенији оклоп и нижу кабину.

Совјети су ова возила по први пут употребили против јапанских снага у краткотрајном пограничном сукобу у севроисточној Кини.

Упркос својој маси, оклопни аутомобил БА-10 је био робустно и поуздано возило и, упркос ограничењима конфигурације 6х4 служио је совјетским оружаним снагама све до немачког напада на СССР. Топ 45 мм је било снажно као и оно на тенковима непријатеља. Ипак, 1941. годину је преживело врло мало оклопних аутомобила БА-10. Немци су заробили велики број ових возила и користили их за борбу против партизанских снага у Совјетском Савезу и на Балкану, где ће се показати као идеална возила за те задатке. Ова возила ће носити немачку ознаку Panzerspahwagen BAF 203(r). Део заробљених возила су користили и Румунија и Финска. Они који су остали у Совјетским рукама су након 1942. повучени из наоружања. Ова возила су са 3 311 примерака остала најмасовнији оклопни аутомобили који су се налазили у наоружању совјетских оружаних снага.

Основне верзије:
БА-10М – верзија са куполом тенка Т-26Б, наоружаном топом калибра 45 мм
БА-32 – верзија оклопног аутомобила амфибије
БА-10ЖД – специјализована железничка верзија

 

ТТ карактеристике БА-10
Маса 5,14 т
Дужина 4,65 м
Ширина 2 м
Висина 2,2 м
Посада 4
Оклопна заштита 6-15 мм
Наоружање 1 х 45 мм
2 х 7,62 мм
Погон ГАЗ-М1 снаге 85 КС
Аутономија 320 км
Брзина 57 км/ч

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *