Грудне ознаке немачке копнене војске и СС јединица

Општа јуришна значка

Генерал Браушиц је 1. јануара 1940. установио „Јуришну значку“ (нем. Allgemeine Sturmabzeichen).  Значку је дизајнирала фирма Ернста Пикхауса из Берлина. Намењена је немачким војницима који су учествовали у пешадијским нападима, а нису били део пешадијских јединица, те самим тим се нису могли кандидовати за Пешадијску јуришну значку.

Јуришна значка се састоји из овалног диска димензија 53 х 42 мм, дебелог 6 мм. Венац је од две гране с по пет храстова листа, које крећу из жирова у дну венца. Централна фигура значке је вермахтов орао, са кукастим крстом у канџама. Под орлом се налазе укрштени бодеж и ручна граната, који леже положени на венац. Значка се на униформу причвршћивала иглом.

Значка је додељивана инжињерцима, артиљерцима (противоклопној али и противавионској), тј. јединицама које су подржавале пешадију у нападу. Од марта 1942. се додељивала  и за самостално уништење 8 тенкова или оклопних возила.

Специфични критеријуми за доделу значке:

  1. прималац не сме да буде кандидат за добијање Пешадијске јуришне значке,
  2. да је прималац учествовао у три индиректна напада у три различита дана,
  3. да је прималац учествовао у три пешадијска или оклопна напада у три различита дана,
  4. да је рањен док је испуњавао други или трећи услов за доделу ове значке

Како је рат одмицао, немачко командовање је закључило да постоји потреба за вишим степеном ове значке, која би се додељивала нарастајућем броју ветерана. Тако је од 6. јуна 1943. уведено још четири степена значке (класа 25, 50, 75 и 100).

Значке „25“ и „50“ су сличне по дизајну и конструкцији. Састоје се из овалног храстовог венца, слично изворном моделу, али већих димензија: 58 х 48 х 7 мм. У основи венца се налази квадратни штит, димензија 10 х 8 мм, са мањим штитом у себи, димензија 8 х 6 мм. У мањем штиту је уписан број 25, односно 50, забсино од степена значке. Венац је био израђен од сребра, док је централни део значке, истоветан као код првобитне значке – затамњен (оксидиран).

Значке класе „75“ и „100“ се нешто разликују од класе „25“ и „50“. Венац је димензија 56 х 49 х 7,5 мм. Штит у дну венца је димензија 10 х 8 мм, са разликом у димензијама унутрашњег штита, који мери 9 х 7 мм. Унутар штита је ознака „75“ или „100“, зависно од степена значке. Централни мотив значке се разликује у томе што је орао мало већи, а бодеж и ручна граната су под другим углом. Када је реч о материјалу, венац је позлаћен, док је централни мотив значке оксидиран.


Пешадијска јуришна значка

Пешадијска јуришна значка (нем. Infanterie Sturmabzeichen), немачка ратна значка додељивана припадницима копнене војске (Wehrmacht Heer) и заштитних јединица (Waffen SS). Значка је установљена 20. децембра 1939. од стране генерала Браушица.

Додељивала се припадницима пешадијских јединица (немоторизованим) и планинских јединица који су учествовали у пешадијским нападима, лаким пешадијским наоружањем, најмање три дана битке на првој линији фронта, од 1. јануара 1940. Значка се додељивала и када би противофанзива довела до борбених дејстава на блиским одстојањима. Одлука о додељивању значке је била у надлежности команданта јединице ранга пука и вишем. Прве две значке су додељене једном официру и једном војнику, 28. маја 1940, од стране генерала Браушица.

Значка је дизајнирана у берлинској компанији C. E. Junker. Овалног је облика, са четири храстова листа на свакој страни; на врху је орао оји стоји на кукастом крсту, а преко значке укосо је положена пушка. Реверсна страна значке је глатка, а на униформу се причвршћивала иглом.  Прва значка је израђивана од сребра, а касније су установљене још две значке – златна и бронзана.

Сребрна значка, установљена 20. децембра 1939, је додељивана војницима пешадије према следећем критеријуму:

  1. да је учествовао у три или више пешадијска напада,
  2. да је учествовао у три или више пешадијска противнапада,
  3. да је учествовао у три или више насилних извиђања,
  4. да је учествовао у борби прса у прса,
  5. да је учествовао у поновном заузимању положаја, у три различита дана

Бронзана значка, установљена 1. јуна 1940, додељивана је припадницима моторизованих или механизованих јединица пешадије према следећем критеријуму:

  • да је учествовао у три или више напада моторизоване пешадије,
  • да је учествовао у три или више противнапада моторизоване пешадије,
  • да је учествовао у три или више насилних извиђања,
  • да је учествовао у борби прса у прса,
  • да је учествовао у поновном заузимању положаја, у три различита дана


    Копча „Блиска борба“

Копча „Блиска борба“ (нем: Nahkampfspange) је немачко војно одликовање установљено 25. новембра 1942. за достигнућа у блиској борби, прса у прса, са непријатељем. Ношена је на горњем левом џепу униформе. Израђивана је ливењем, од томбака, а касније од цинка, са нешто избоченим централним делом, на коме се налазио национални амблем и укрштеним бајонетом и ручном гранатом.

Додељивана је у три степена: за 15 блиских борби је додељивана бронзана копча; за 25 борби сребрна и за 50 и више блиских борби додељивана је златна копча.

Како би добили ово одличје, све битке су морале да буду званично документоване од стране командира-команданта, верификоване од стране генерала, а напослетку и од стране неколико одељења министарства. Уколико би војник био рањен у борби, са неизвесним исходом повратка на фронт – критеријум за додељивање овог одличја се смањивао на 10, 20, односно 40 борби.


Тенковска значка

Тенковска значка (нем. Panzerkampfabzeichen), немачко војно одликовање, намењена припадницима оклопних дивизија. Установљена је 20. децембра 1939, мада се прве значке овог типа јављају још током Првог светског рата.

Значка се састоји од овалног венца од по пет листова храста (на једној страни гусеница тенка прекрива један лист, такода их има четири). У доњем делу венца је трака, а на врху орао, скупљених крила, са кукастим крстом у канџама. У средишту значке се налази тенк Panzerkampfwagen IV, у пролазу са лева у десно. Лева гусеница иде преко венца, док је део испод тенка испуњен.

За сребрну значку је требало учествовати у три напада оклопних јединица, у три различита дана, бити рањен у нападу, или у нападу стекне одликовање за храброст. Сребрна значка је додељивана командирима тенкова, нишанџијама и радио оператерима, односно искључиво тенковским посадама, док је бронзана значка додељивана припадницима оклопногренадирских пукова, посадама јуришних топова, оклопно извиђачких јединица, као и санитетском особљу које се током напада налазило у оклопном возилу.

Како је рат текао, постало је јасно да тенковска значка као таква није више адекватна, те су Немци јуна 1943. увели још четири степена ове значке, а за 25, 50, 75 и 100 борби. Ове нове значке су биле сличне старим, с том разликом да је био приказан и штит са одговарајућим бројем. Значке класе „25“ и „50“ су биле нешто веће од основног модела значке, док су значке класе „75“ и „100“ биле још нешто већих димензија. Када је реч о материјалу израде, венац значке „25“ и „50“ био је посребрен, док је код значки „75“ и „100“ био позлаћен. Централни део значке (приказ тенка) је код значки „25“ и „50“ био хемијским процесом затамљен, док је код значки „75“ и „100“ био посребрен. Реверсна страна је имала више верзија, са танком или широком иглом.

Незванично је била израђена и значка за учешће у 200 борби, али званично никада није документована.


Значка „За уништени тенк“

Значка „За уништени тенк“ (нем. Sonderabzeichen für das Niederkämpfen von Panzerkampfwagen durch Einzelkämpfer), немачко војно одликовање које се додељивало појединцима, припадницима Вермахта, који су саи уништили непријатељски тенк ручним оружјем. Припадници оклопних јединица се нису могли квалификовати за ово одличје. Значка је установљена од стране Адолфа Хитлера, 9. марта 1942, али је према подацима први пут додељена 22. јуна 1941, на почетку операције Барбароса.

Златна значка је уведена 18. децембра 1943. и она се додељивала за уништених пет тенкова. Војник је тако четири сребрне значке, након уништења петог тенка, замењивао златном значком.

На значки је приказ силуете тенка Panzer IV, димензија 42 х 18 мм, на сребрној траци димензија 88 х 33 мм. На 2 мм од ивица траке се налазе црна поља широка по 4 мм.

Златна значка је слична сребрној, с том разликом што је уместо сребрне, коришћена златна трака.

Значка се носила на десном рукаву војничке блузе.


Значка за противпартизанску борбу

Значка за противпартизанску борбу, (нем. Bandenkampfabzeichen) је додељивана приапдницима копнене војске, ратног ваздухопловства и СС јединица за учешће у борби против партизана, иза немачких линија. Значка је установљена 30. јануара 1944. У имену значке реч „партизан“ је замењен речју „бандит“, као резултат инсистирања СС рајхсфирера Хајнриха Химлера. Химлер је такође задржао право и да сам себи додели златну значку за противпартизанско ратовање.

Значка се додељивала у три степена:

  1. бронзана, за 20 дана борбених дејстава против партизана;
  2. сребрна, за 50 дана борбених дејстава против партизана;
  3. златна, за 100 дана борбених дејстава против партизана.

Критеријум за одликовање припадника ратног ваздухопловства донекле се разликовао и односио се на 30, 75 и 150 летова у подршци противпартизанских операција.

Постојала је и верзија златне значке са дијамантима, али никада није додељена.

У дну значке се налази мртвачка глава и прекрштене кости, са венцем од храстовог лишћа и мачем у средини. На балчаку мача је кукасти крст у кругу, док је сечивом пробијена Хидра, чијих пет глава симболизује партизане.

Припадници јединица Вермахта су избегавали да носе ову значку, док су се, насупрот њима, припадници СС јединица поносили њима, сматрајући је за „своју“


Значка осматрача из балонa

Значка осматрача из балона (нем. Ballonbeobachterabzeichen) додељивана је као одличје за службу припадника Вермахта који су ризиковали свој живот у балонима, који су као такви били лака мета за савезничке пилоте. Како је ова значка касно уведена, врло мали број их је додељен. Значку је дизајнирао Еллмар Ланг, који је тврдио да он има прототип значке, те да она никада није званично уведена у употребу. Његове тврдње су основа за сумњу о оригиналности значака које су се појавиле на колекционарском тржишту шездесетих година, пошто не постоји ни једна фотографија из периода Другог светског рата која приказује припадника немачких оружаних снага одликованог овом значком.

Значка приказује венац од храстовог лишћа, са орлом и свастиком на врху венца и осматрачким балоном у средини значке.

Ова значка се додељивала у три степена: бронзана, 20 поена, сребрна, 45 поена и златна, 75 поена. Поени су се добијали у зависности од важности осмотрених објеката.


Значка снајперисте

Значка снајперисте (нем. Scharfschützenabzeichen) је установљена 20. августа 1944, као признање појединаном стрелцу са снајперском пушком, као признање за успех који је постигао у борби. Додељивала се припадницима копнене војске и СС јединица. Наређење Врховне команде од 14. децембра 1944. дефинисало је да значку могу добити и припадници немачких оружаних снага ван копнене војске.

Значка је имала три степена:

  1. степен (без обруба), за најмање 20 потврђених убистава непријатељских војника;
  2. степен (са сребрним обрубом), за најмање 40 потврђених убистава непријатељских војника;
  3. степен (са златним обрубом), за најмање 60 потврђених убистава непријатељских војника;

Погоци снајпериста су бројани од 1. септембра 1944, при чему се нису бројали погинули у блиској борби. Сваки убијени непријатељски војник морао је бити и доказан од стране сведока и пријављен јединици.

Значка је била направљена од сивомаслинасте тканине, везене, овалног облика. Приказује главу црног орла окренуту у десну страну, са белим перјем, окер жутом бојом очиију и затвореног кљуна. Тело орла је прекривено са три храстова листа и жиром на левој страни значке. У зависности од степена значке, обруба нема, или је сребрне, односно златне боје. Значка се носи на десној подлактици војничке блузе.

Немачка врховна команда је 1945. издала наређење да се Значка снајперисте мора уклонити са униформе пре заробљавања, пошто су Совјети у случају да наиђу на одликоване снајперисте, исте стрељали на лицу места.


Падобранска значка

Падобранска значка (нем. Fallschirmspringerabzeichen) је значка која се додељивала војницима немачког ратног ваздухопловства након завршетка падобранске обуке и извршеног одређеног броја скокова. Установљена је одлуком Хермана Геринга, 5. новембра 1936. Значка приказује орла у обрушавању са свастиком у канџама, окруженог  сребрним лишћем. Ношена је на левом горњем џепу униформе, причвршћена иглом.

Касније је израђена и верзија значке за припаднике копнене војске, са нацистичким орлом и свастиком на врху значке.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *