Лаки тенк БT-7

Лаки тенк БТ-7 на точковима, са уклоњеним гусеницама

Када су тенкисти Црвене Армије крајем двадесетих година одлучили да модернизују своје тенковске јединице, дали су конструкторском бироу да употреби било која конструкцијска решења али да направи што је могуће бољи тенк. Разматрани су многи пројекти тенкова тог времена, међу њима и конструкцију Валтера Кристија. Његов напредни систем вешања није прошао запажено у САД, али су га Совјети врло радо прихватили. Тако је Кристијево вешање интегрисано у пројект БТ тенкова (Быстроходный Танк – брзи тенк).

Први совјетски БТ тенкови су у ствари били копија Кристијевог прототипа, који је 1930. испоручен Совјетском Савезу. Први модел је понео ознаку БТ-1. Први, по конструкцији, Совјетски модел носио је ознаку БТ-2. Од 1931. на овамо, БТ серија тенкова је напредовала кроз низ нових модела све до 1935, када је представљен тенк БТ-7.  Као и његови претходници, и БТ-7 је био брзо и агилно возило, које је брзо нашло своје место у совјетским коњичким јединицама. За погон БТ-7 је употребљен авионски мотор. Вешање је користило Кристијеве торзионе шипке које су давале велики степен флексибилности приликом вожње великим брзинама. Труп је израђен заваривањем, тада још увек новом техником спајања метала. Ипак, проблем је био релативно слабашан топ калибра свега 45 мм.  Секундарно наоружање су чинила два митраљеза калибра 7,62 мм. Дебљина оклопа се кретала од 10 до 22 мм.

Тенк БТ-7 је ускоро постао врло популаран у јединицама Црвене Армије. Код њега су отклоњени сви недостаци који су се јављали код претходника, тако да је био врло поуздан тенк. Израђиван је у више верзија: тенк бацач пламена, тенк за блиску подршку (наоружан краткоцевним топом калибра 76,2 мм)… остали експерименти су обухватали тенкове амфибије и тенкове носаче мостова, као и верзије са различитим типовима гусеница како би се повећала његова проходност на различитом терену. Ипак, БТ-7 је имао један велики тактички недостатак: слаба оклопна заштита. Цела БТ серија тенкова је жртвовала свој оклоп на уштрб брзине и покретљивости. Тако су се већ 1939. ови тенкови показали као изузетно рањиви на дејство противтенковског наоружања типа противтенковске пушке. Слабост у борби је демонстрирана и раније, са моделом БТ-5, током Шпанског грађанског рата. Помак у конструкцији тенка је остварен кроз модела БТ-7У (командни тенк) и БТ-7М (или БТ-8) који је добио косу плочу и дизел мотор.

Тако је БТ-7 играо значајну улогу у Другом светском рату пре него што су Немци напали Совјетски Савез 1941.  У то време се знатан број тенкова овог типа још увек налазио у наоружању. У окршајима против немачких тенкова су редовно губили. Једноставно – нису им били дорасли ни технички, нити по обучености посада и самом одржавању тенкова. Тако је велика флота тенкова БТ-7 уништена до краја 1941.

Уништени тенк на бојишту, првих дана операције Барбароса

ТТ карактеристике
Маса 14 т
Дужина 5,66 м
Ширина 2,29 м
Висина 2,42 м
Посада 3
Наоружање 1 х 45 мм
2 х 7,62 мм
Погон банзински мотор Микулин M-17T  снаге 500 КС
Аутономија 250 км
Брзина 72 км/ч

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *