Fallschirmjägergewehr 42

Немачки падобранац наоружан раним моделом FG-42

Током напада на Крит, немачки падобранци су били наоружани истим стрељачким наоружањем као и јединице копнене војске, пиштољима и ручним гранатама током скока и аутоматима, пушкама и осталим наоружањем у контејнерима. Због тога су немачки падобранци претрпели велике губитке и пре него што су се дочепали контејнера са наоружањем. Због тога су немачки војни кругови кренули у разматрање оправданости наоружавања падобранаца стандардним наоружањем. Негде у то време је развијано ново полуаутоматско оружје за потребе наоружавања јединица копнене војске. Министарство авијације је предложило да се истим наоружањем наоружају и падобранске јединице. Како је између копнене војске и ратног ваздухопловства постојао велики ривалитет, Херман Геринг се временом одлучио да ратно ваздухопловство самостално развије полуаутоматско оружје за своје падобранце.

Министарство авијације се 14. децембра 1941. обратило шесторици немачких произвођача оружја. Почетни захтеви су предвиђали конструисање оружја дугог не више од 1 м, не тежег од пушке Kar 98k, са селекцијом начина паљбе и храњење оквиром. Предвиђена је употреба стандардног пушчаног метка 7,92 х 57 мм Маузер.

Почетком 1942. године, компаније Rheinmetall-Borsig и Krieghoff су започеле рад на прототиповима. Први прототипови су приказани већ средином исте године. Након тестирања, за победника конкурса је изабран модел компаније Rheinmetall. Како је компанија Rheinmetall већ имала максимално упошљене производне капацитете, уговор о производњи је потписан са конкурентском компанијом Krieghoff. Прва серија пушака, модела FG-42-1, произведена је у свега 2000 примерака. Након испоруке пушака ратном ваздухопловству, постало је јасно да лаганој пушци недостаје снаге да би изашла на крај са снажним пушчаним метком у моду рафалне паљбе; био је и прескуп за серијску производњу. Схвативши то, пројектанти фабрике Krieghoff су почетком 1944. реконструисали пушку у тзв. „други модел“. Тежа и нешто дужа, пушка FG-42-2 je још увек била прелака за ефикасну рафалну паљбу, чак и са ножица и још увек је била прескупа за производњу, нарочито када се упореди са јуришном пушком Stg.44. До краја рата ће бити произведено око 5000 пушака другог модела. Ова пушка није имала директан утицај на послератни развој стрељачког наоружања, сем што је послужила као основа за развој релативно неспектакуларног америчког митраљеза М60.

Прва акција у којој је употребљена Fallschirmjägergewehr 42 била је акција ослобађања Бенита Мусолинија.

“Први” (горе) и “други” (доле) модел FG 42

ТТ карактеристике Type E (I модел) Type G (II модел)
Калибар 7,92×57 мм 7,92×57 мм
Дужина 940 мм 1060 мм
Дужина цеви 508 мм 525 мм
Маса празног оружја 4.38 кг 5.05 кг
Брзина гађања 900 мет/мин 600 мет/мин
Капацитет оквира 10 или 20 мет 10 или 20 мет

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *