М3 противтенковски топ калибра 37 мм

Сачувајте страницу:

Американци су још пре почетка Другог светског рата, тачније средином тридесетих година, хтели да у наоружање својих оружаних снага уведу противтенковски топ. Тај противтенковски топ је требао да испуни следеће тактичко техничке захтеве: маса не већа од 450 кг, способност вучења теренским возилом (Jeep), и да његов пројектил може пробити оклоп било ког тенка који се тада налазио у наоружању. У циљу изналажења најбољег решења, Американци су купили примерак немачког противтенковског топа Pak 35/36, калибра 37 мм и употребили га као почетну тачку у пројектовању сопственог модела противтенковског топа истог калибра. Поред немачког топа, проучаван је и француски топ Hotchkiss калибра 25 мм. Као разлог одбијања усвајања рада на даљем развоју француског модела може се навести то да је калибар 37 мм био распрострањенији, односно да су га скоро све војске света увеле или уводиле као стандардни калибар противокопне артиљерије (шведски Bofors, чехословачки vz. 34 и vz.37, јапански Type 94 и Type 1)

Амерички модел топа се разликовао од немачког оригинала, али је чињеница да је конструисан под великим утицајем немачке технологије. Амерички топ је понео ознаку 37-mm AntitankGun M3. Веома брзо, након свега неколико произведених оруђа, топ добија гасну кочницу, а са њом и нову ознаку – M3A1. Кочница је уграђена ради смањења оптерећења која је приликом отварања ватре трпео лафет, а који је пак био лакши од лафета код немачког модела. Међутим, ускоро су открили да је кочница ипак непотребна и самим тим је уклоњена, мада су са производних трака наставили да силазе топови на које је било могуће монтирати кочницу.

Цев топа је била израђена ковањем, из једног дела, са дванаест жљебова. Затварач је био вертикални клизни. Лафет топа је био опремљен точковима са пнеуматицима. Непосредно иза осовине са точковима налазила се подлога коју је, ради стабилности при гађању, било могуће спустити. Телескопски нишан М6, као и команде за заузимање правца и елевације, налазили су се на левој страни, тако да је за нишањење топом био довољан само један члан послуге, која је иначе бројала од четири до шест чланова. Такође, било је могће ослободити цев у случајевима када је била потребна брза промена положаја цеви по азимуту.

М3А1 је застарео већ на самом почетку увођења у наоружање јединица америчке војске. Борбена дејства током 1941. су показала да је калибар од 37 мм преслаб за ефикасну противоклопну борбу. Овај топ на афричком ратишту није више имао шта да тражи, али је зато ситуација на пацифичком ратишту била другачија. Јапански тенкови су били лако ооклопљени и као такви су били рањиви на дејство противоклопних пројектила калибра 37 мм. Током ратовања за пацифичка острва развијени су HE (high explosive) и картечни пројектили, који су били неопходни у неутралисању јапанских бункера. Мале масе, топ М3А1 је био прикладан за десантне операције, тако да је производња настављена искључиво за потребе наоружавања јединица на Пацифику. До 1945. је произведено око 19 000 оружа овог типа. Развијена је и верзија за уградњу у лаке тенкове и оклопна возила.

Током Другог светског рата Американци су покушали да направе самоходно противоклопно оруђе на бази овог топа, али се свега пар комада нашло у наоружању. Разлог за то је једноставан: топ није имао ватрену моћ довољну за уништење тенкова на бојишту. Ипак, као оруђе за подршку пешадијских јединица био је и више него успешан.

Противтенковски топ М3 калибра 37 мм на једном од пацифичких острва

ТТ карактеристике
Маса 413,86 кг
Дужина оруђа 3,92 м
Дужина цеви целе цеви: 2,1 м
изолученог дела: 1,98 м
Калибар 37 мм
Пројектил 37×223 mm. R
Послуга 4 – 6 чланова
Поље дејства 60°
Елевација -10° до +15°
Максимални домет 6 900 м
Брзина гађања до 25 пр/мин

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *