Ловац тенкова M10

 

Ловац тенкова М10, званичне ознаке „3-inch Gun Motor Carriage, M10“, био је амерички ловац тенкова израђен на основу шасије тенка М4 Sherman. По бројности, овај модел је најважнији амерички ловац тенкова Другог светског рата. Упркос увођењу снажнијих модела у наоружање, овај ловац тенкова је остао у строју до завршетка рата. Британци су га називали Wolverine, али тај надимак није усвојен међу припадницима америчких оружаних снага.

Ловац тенкова М10, поставка у Абердину

Развој

Према америчкој доктрини, усвојеној пред Други светски рат, тенкови су требали бити развијани као средства за подршку пешадије и експлоатацију пробоја неприајтељских линија. Вођење противоклопне борбе је препуштено новом роду војске – ловцима тенкова. Јединице ловаца тенкова су замишљене као средство за супротстављање немачком блицкригу. Јединице овог типа су требале да стоје у резерви корпусног или армијског нивоа и да буду употребљене на местима пробијања сопствених снага, које би извеле немачке оклопне снаге. Такви ловци тенкова су морали бити брзо допремљени из резерви на места пробоја, што је само по себи наметнуло пожељне тактичко техничке карактеристике ловаца тенкова. Морали су бити брзи и добро наоружани. За разлику од осталих ловаца тенкова, који нису имали куполу, Американци су свом ловцу тенкова уградили једну. Типично амерички, ловац тенкова је био врло снажђно наоружан, али слабо оклопљен – што је ипак имало своју предност – када се посматра покретљивост возила.

Прототип ловца тенкова М10 носио је званичну ознаку „3-inch Gun Motor Carriage T35“. Био је наоружан топом калибра 76,2 мм у новој куполи са отвореним кровом, развијеној из куполе T1/M6, пројектоване за уградњу у средњи тенк М4А1.

Прототип је даље развијана закошењем оклопних плоча, користећи шасију М4А2, а кружна купола је замењена петоугаоном. Овај модел је добио ознаку „3-inch Gun Motor Carriage T35E1“. Јуна 1942, модел T35E1 добија и коначну ознаку, 3-inch Gun Motor Carriage M10 и улази у серијску производњу. У последњих 300 примерака М10 уграђиван је топ 76 мм М1, као и на тенкове M4 Sherman. Овај топ је пружао нешто боље карактеристике од претходног топа, модела М7.

Британска варијанта, ознаке „17pdr SP Achilles“, настала је уградњом успешног противтенковског топа 17-фунташа (калибра 76,2 мм) у модификовану куполу. 17-фунташ је имао далеко боље карактеристике када је у питању пробојност оклопа. Коришћен је у наоружању британских, канадских и пољских оружаних снага у Италији и северозападној Европи.

Производња

У фабрици Fisher Tank Arsenal, компаније Џенерал Моторс, у периоду од септембра 1942. до децембра 1943. произведено је 4 993 комада М10 и 375 возила М10А1. Компанија Форд је од октобра 1942. до септембра 1943. произвела 1 028 возила М10А1. У фабрици Fisher Tank Arsenal је произведено и 300 возила М10А1 без куполе, који ће касније бити конвертовани у ловце тенкова М36.

Наоружање

Ловац тенкова M10 користио је шасију средњег тенка М4А2 (за верзију М10А1 је коришћена шасија тенка М4А3) са куполом отвореног крова у којој се налазио топ калибра 76,2 мм М7. Овај топ је користећи пробојно зрно М79 могао да пробије оклоп дебљине 76,2 мм на даљини од 900 метара. Остале врсте муниције које је користио биле су пројектили APCBC (Armor Piercing Capped Ballistic Cap) М62, HVAP (High Velocity Armor Piercing) М93, APHE (Armor Piercing High Explosive)– укупно њих 54 у борбеном комплету. Задњи део куполе имао је карактеристичан изглед захваљујући уградњи два противтега. Главни недостатак топа калибра 76,2 мм били су високоексплозивни пројектили (APHE), које се највише употребљавало у противоклопној борби. Овај пројектил израђен је на основу пројектила какве су користили бродски топови – имали су мало експлозивно пуњење на задњој страни пројектила које је требало да експлодира по продору у унутрашњост непријатељског тенка. На несрећу, пројектил би експлодирао при самом удару или непосредно након удара, што је за последицу имало непробијање оклопа. Још увек је непознаница зашто овај проблем није решен бољим упаљачем или уклањањем експлозивног пуњења са задње стране пројектила. Овај проблем се јављао и код вучне верзије противтенковског топа калибра 76,2 мм М-5.

На задњојстрани куполе се могао монтирати митраљез калибра 12,7 мм, који је служио за борбу против пешадије, као и за гађање циљева у ваздушном простору. Борбени комплет митраљеза износио је 1000 метака.

Борбена употреба

Ловац тенкова М10 је дебитовао 1943. у Тунису, током Северноафричке кампање, где је могао да уништи готово сваки тип немачких тенкова који се тада налазио у наоружању јединица Сила осовине. Тешка шасија није била у складу са доктрином употребе јединица ловаца тенкова, по којој су ловци тенкова врло лака и брза возила, тако да је средином 1944. започело пренаоружавање јединица новим ловцем тенкова – М18 Hellcat, наоружаним топом калибра 76 мм.  Током битке за Нормандију, М10 се показао као неефикасан у пробијању фронталног оклопа немачких тенкова типа Tiger и Panther, сем у случајевима када је користио HVAP муницију. Ипак, био је ефикасан против свих осталих тенкова, као што су средњи тенк Panzer IV и остала лака возила и самоходна артиљеријска оруђа. Јединице ловаца тенкова су добиле и вучне топове калибра 90 мм, како би имали могућност да се ефикасно боре против тежих немачких тенкова. Ипак, недостатак окретљивости код ових топова стварао је додатне проблеме. До јесени 1944, у Европу стиже нова верзија ловца тенкова – М36, наоружан топом калибра 90 мм. У борбама на Пацифику, ловци тенкова М10 су служили за пружање ватрене подршке јединицама пешадије, али су због отворене куполе били врло непопуларни у блиској борби са јапанском пешадијом.

Око 54 ловаца тенкова типа М10 испоручено је Совјетском Савезу, али је њихова употреба у неком већем обиму од стране Црвене Армије незабележена. М10 је своје место пронашао и у снагама Слободне Француске, као и Британије, где добиуја ознаку  „3in SP“ (SP – Self Propelled) или „M10 3 in SP“. Употребљавани су у Итаији и Француској, при чему је у многе од њих уграђиван ефикаснији топ – британски 17-фунташ (модел 17pdr SP Achilles), почевши од 1944. године.

Отворена купола је теоретски остављала посаду рањивом на артиљеријску и минобацачку ватру, посебно у борбама у урбаним условима и на пошумљеном земљишту. Ипак, то није сматрано великим недостатком у САД јер је америчка пешадија добила знатну ватрену подршку у борбама. Штавише, отворена купола је пружала одличне могућности за осматрање бојишта. Није занемарљива ни боља комуникација са пешадијом која је пратила возило, као ни могућност бржег напуштања возила у случају потребе. Ипак, у сваком случају, посада је могла да „набаци“ неку врсту импровизованог оклопа у случају потребе (као што се и дешавало у Нормандији). Познат је М10 из састава британских снага, који је три пута враћан из борбе јер му је посада куполе три пута гинула. Остајао је само возач који је враћао возило из борбе. Возач је, када је са четвртом посадом кретао у борбу добио надимак „лоша срећа“, што је за последицу имало одбијање четврте посаде да крене у борбу са њим. На крају, возач је пребачен у другу јединицу, са саветом да не говори о својој историји.

Модели

  • 3-inch Gun Motor Carriage T35 (прототип): на шасији првих серија средњег тенка M4A2.
  • 3-inch Gun Motor Carriage T35E1 / 3-inch Gun Motor Carriage M10 (3in SP, Wolverine у британским ОС): дизел мотор (~5000 возила)
  • 3-inch Gun Motor Carriage M10A1: шасија M4A3, бензински мотор Ford GAA (~1700 возила)
  • 17pdr SP Achilles: M10 наоружан топом Ordnance QF 17 pounder Mark V који је коришћен на британским тенковима и код тенка Sherman Firefly. Идентификују се по гасној кочници на устима цеви и противтегом иза кочнице.
  • M10 са дизел мотором постаје 17pdr SP Achilles IC,
  • M10A1 са бензинским мотором постаје 17pdr SP Achilles IIC
  • артиљеријски трактор гусеничар M35: M10A1 без куполе
  • 3in SP Wolverine: предложена канадска верзија на шасији тенка Ram— један прототип је произведен 1942.
  • M10 самоходна хаубица: раније демилитаризовани М10 пребачен у Кину, који га 1949. наоружавају бившим јапанским хаубицама калибра 105 мм. Произвден је један прототип и 16 „серијских“ возила.

ТТ карактеристике 3-inch Gun Motor Carriage M10
Маса 29,6 т
Дужина 6,83 м (са топом)
5,97 м (дужина тела)
Ширина 3,05 м
Висина 2,57 м
Посада 5 чланова
Наоружање топ М7 са 54 пројектила у б/к
митраљез 12,7 мм са 1000 метака у б/к
Оклопна заштита 9 до 57,2 мм оклопа
Погон дизел мотор General Motors 6046 Twin Diesel 6-71 снаге 375 КС
Аутономија 300 км
Брзина 51 км/ч

Ловац тенкова М10 из састава 98. батерије канадских оружаних снага, 27. фебруар 1944.

Ловац тенкова М10 фотографисан током пружања ватрене подршке јединица пешадије, Нормандија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *