Минобацач-лопата

Совјетски минобацач калибра 37 мм, познат је и под именом „минобацач-лопата“ (рус. Миномёт-лопата). То је било средство двоструке намене, тако да је поред тога што се користио као минобацач – користио и као лопата.

Овај тип минобацача је настао крајем 1939. године. У маршевском положају, минобацач је служио као лопата и тада су се с њим могли копати ровови. У борбеном положају, лопата је добијала улогу минобацачке подлоге. Подлога је била израђена од челика, и као таква је била непробојна за пројектиле калибра 7,62 мм.

Минобацач није имао никаквих нишанских справа, те се гађало „од ока“. За овај минобацач је развијена распрскавајућа мина масе 500 грама. Мине, њих 15, су се носиле у нарочитом опасачу са фишеклијама, сличним опасачу за патроне ловачке миниције.

Опасач са фишеклијама за мине

Минобацач је употребљен у Зимском рату, 1940. године. Приликом ове употребе Совјети су увидели да је ефикасност мина 37 мм мала, нарочито приликом употребе на снегом покривеном земљишту. Домет мине је такође био мали, и он се кретао од 60 до 250 м. Могло се гађати и на даљинама мањим од 60 м, што није било препоручљиво јер је могло доћи до самоповређивања од фрагмената сопствене мине.

Пешадија није била нарочито задовољна овим оруђем, пошто је прецизност била мала, а мине слабе. Статус овог оруђа се поправио приликом борбених дејстава код Вјазме јануара-фебруара 1942, од стране војника 4. ваздушнодесантног корпуса.

Немци су овом минобацачу доделили своју ознаку, 3.7 cm Spatengranatwerfer 161(r), иако је совјетска ознака била далеко простија: „37-мм Миномет“. Иако је производња минобацача 37 мм прекинута крајем 1941, током 1942. је издато упутство за његову употребу.

ТТ карактеристике
Маса 1,5 кг
Калибар 37 мм
Максимални домет 250 м
Маса пројектила 500 г

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *