Камион Opel Blitz

Прича о Опеловом камиону Blitz почиње средином тридесетих година, када је националсоцијалистичка влада Немачке подстакла програм модернизације земље, са јасно израженим милитаристичким смером. У то време, амерички концерн General Motors је већ посдовао компанију Опел, који је убрзо постао највећи произвођач моторних возила, са великом фамилијом различитих возила. Један од најуспешнијих производа био је управо камион Blitz, чија је серијска производња започета 1936.

У циљу стандардизације теретних возила, немачка копнена војска (која је крајем тридесетих година имала више од 100 различитих типова теретних возила у употреби) се определила да предратни комерцијални тип камиона фабрике Опел усвоји за своје стандардно теретно возило, званичне ознаке Kfz.305. Са врло мало измена комерцијални модел је „увојничен“ и спреман за употребу. Уобичајена конфигурација камиона била је она са равним товарним сандуком и платненом покривком. Остале верзије, укупно њих 140, су углавном биле верзије санитетског возила, покретне радионице и командног возила. Било је и „егзотичних“ варијанти камиона: покретна перионица веша, покретна штампарија и слично.

Камион је био погоњен шестоцилиндричним бензинским мотором од 3 600 ццм, снаге 73,5 КС. Кабина је била у целости метална, али се у каснијој фази рата, ради уштеде метала, прешло на израду каросерије и кабине од дрвета и пресованог картона. Носивост камиона је износила 3 000 кг, а могао је да вуче терет масе до 5 000 кг. Погон је био на задњој осовини, која је имала дупле точкове. Иако је био добро пројектован камион, то је у суштини ипак био комерцијални модел и самим тим – неприкладан за сурове услове Источног фронта. Ипак, имао је и једну добру страну када је реч о употреби на суровој територији Совјетског Савеза: бензински мотор није правио проблеме приликом стартовања зими. Био је једноставан за одржавање, имао је мало оптерећење на подлогу, а и користио је исто гориво као и тенкови.

Како би побољшали перформансе камиона, почевши од 1940, произведен је одређени број камиона са погоном на сва четири точка, ознаке Allrad. У периоду 1942-43, део камиона је конвертван у полугусеничаре, тзв. „муле“ (Maultier).

Од 1937. до 1944, када је производња прекинута, произведено је скоро 140 000 возила, међу којима 82 356 стандардних војних камиона ознаке Blitz S, 14 122 са већим међуосовинским растојањем и 8 363 са скраћеним међуосовинским одстојањем. Током 1942, у лиценцну производњу Опеловог камиона се укључила и компанија Daimler Benz AG. Ови камиони су визуелно били индентични камионима произведеним у Опеловој фабрици, али су имали своју ознаку – Mercedes L701.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *