Ловац тенкова Nashorn

Nashorn ловци тенкова на Источном фронту, 1944.

Немачка војска је током рата извршила велики број импровизација како би обезбедила потребан број употребљивих ловаца тенкова на бојишту. Неке од ових импровизација су се показале боље од других. Једна од ових брзоплетих мера је усвајање у наоружање специјалног самоходног оруђа које је првобитно произвођено ради вуче тешке пољске хаубице sFH 18 калибра 150 мм. Ознака новог возила је била Geschützwagen III/IV и конструкцијски је била заснована на шасији тенка PzKpfw IV, мада је користила и неке делове са претходног модела тенка, PzKpfw III. Упркос великим захтевима за овим возилом, одлучено је да се адаптирају за уградњу великог противтенковског топа Pak 43, калибра 88 мм – који добија ознаку 8.8-cm Pak 43/1 auf GW III/IV. Први примерци нових ловаца тенкова бивају испоручено током 1943, под два имена: званично име је било Nashorn (носорог), али је име које је било широко прихваћено гласило Hornisse (стршљен).

Nashorn је дефинитивно био конструкција која је дала данак брзини изласака на бојиште. Иако је са предње и бочних страна послуга топа била заштићена оклопом, тај оклоп је био превише танак да би пружао стварну заштиту. Топ је био уграђен превисоко, што је стварало високу силуету и самим тим стављало оруђе у незавидан положај на бојишту. Пошто није био баш покретан на бојишту (ипак је настао од артиљеријског трактора), угхлавном је коришћен у заседама. Ту је до изражаја долазила прецизност његовог топа, погађавши циљеве на даљинама од преко 2 000 метара. Већина ловаца тенкова тог времена је гађала циљеве на далеко мањим удаљеностима.

“Носорог” прелази водену препреку

Послуга Nashornа је бројала пет чланова, од којих је само возач био у потпуности заштићен оклопом. Преостали део посаде – послуга топа се налазила у отвореном борбеном одељењу, при чему их је од атмосферских прилика штитио само платнени кров. Већи део од 40 пројектила се налазио у сандуцима дуж страница борбеног одељења. Нишанџија је, поред нишанских справа за непосредно гађање, имао и класичне артиљеријске справе, тако да се Nashorn могао користити и као далекометно артиљеријско оруђе. Током касније фазе производње, топ Pak 43 је замењен сличним топом Pak 43/41 које је било једноставније за производњу. Што се тиче балистичких карактеристика, радило се о индентичном оруђу. Од секундарног наоружања, Nashorn је располагао митраљезом калибра 7,92 мм.

Током 1944, након произведених 473 примерака, престала је серијска производња Nashornа. Иако се у борбама показао као добро оруђе, ипак је био превисок и незграпан за улогу ловца тенкова. У серијској производњи га је одржало једино то што у том тренутку није било бољег решења- Наследио га је Jagdpanther.

ТТ карактеристике Nashorn
Маса 24 400 кг
Дужина са топом 8,44 мм (дужина трупа 5,80 м)
Ширина 2,86 м
Висина 2,65 м
Посада 5
Наоружање 1 х 88 мм
1 х 7,92 мм
Погон бензински мотор Maybach HL 120 снаге 265 КС
Аутономија 210 км
Брзина 40 км/ч

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *