Ловац тенкова Panzerjäger I

Када су 1934. произведени први лаки тенкови типа PzKpfw I (Panzerkampfwagen I), Немци су намеравали да их користе искључиво у обуци тенкиста. Ипак, развој догађаја, као и недостатак већих и тежиш тенкова за попуну борбених јединица, условило је и употребу ових лаких тенкова на првој линији фронта. Ови тенкови ни у најлуђим сновима нису могли бити сматрани правим тенковима. Наоружани су били митраљезом, оклоп је био преслаб. Стога је већина њих повучена са фронта до краја 1940. Настављена је њихова употреба у виду средтва за обуку.  Ипак, Немци су сада располагали са великим бројем тенкова који се нису могли употребљавати као тенкови, те су стога почели да размишљају о конверзијама у нека друга борбена средства, међу њима и у самоходно артиљеријско оруђе.

У немачким војним круговима владало је мишљење да су немачким противоклопним јединицама потребни самоходни противтенковски топови. Тако је први примерак конверзије настао уградњом топа Pak 35/36 калибра 37 мм на тело тенка PzKpfw I. Иако је ова конверзија била обећавајућа, није заживела јер је калибар 37 мм постао преслаб за борбу против модерних тенкова на бојишту. Уместо њега је монтиран чехословачки топ калибра 47 мм. Овако добијено самоходно противтенковско оруђе бива усвојено у наоружање немачких оружаних снага под ознаком Panzerjäger I für 4.7-cm Pak(t).

Чехословачки топ је био снажан, способан да пробије оклоп већине тенкова са којима се немачка војска сусретала на бојишту, тако да је извршена конверзија на 132 возила. Извршење конверзије је захтевало уклањање куполе и прављење мале радне платформе за посаду топа.  Топ је уграђен у малом штиту, који је са горње и задње стране био потпуно отворен. Посаду су сачињавали возач, који се налазио на позицији возача тенка, и два послужиоца топа. Борбени комплет је бројао 74 граната. За конверзију је коришћена углавном шасија PzKpfw I Ausf B.

Возила Panzerjäger I су формирала чете са по девет возила, док су батаљони имали по три чете.  Само је  у нападу на Француску 521. противтенковски батаљон имао чете са по шест возила. Са два изузетка, током рата су коришћени искључиво у саставу самосталних противтенковских батаљона. Међутим, након освајања Балкана, једна чета је додељена СС бригади Leibstandarte der SS Adolf Hitler, а друга 900. противтенковском батаљону 900. лаке бригаде – а у оквиру припрема за напад на Совјетски Савез.

Са 99 возила су наоружани 521, 616, 643. и 670. противтенковски батаљон у нападу на Француску. Са 27 возила је наоружан 605. птб који је био ангажован у северној Африци.  Ова возила су се у првој фази рата показала као довољно снажна за борбу против непријатељских тенкова. Ипак, недостајала им је заштита посаде. Како је боља опрема бивала доступнија, тако су ова возила постепено повлачена из јединица прве линије. Са прве линије су пребацивана у посадне јединице где су обављала полицијске задатке. Тако су се нашле и на територији бивше Југославије, где су учествовала у борбама против партизана.  Возила која су се налазила на Источном фронту су крајем 1942. преуређена у возила за снабдевање, док су на неким примерцима чехословачки топ 47 мм мењали заробљеним француским топовима калибра 47 мм. Неколико возила је остало у употреби све до средине 1944. године.

ТТ карактеристике Panzerjäger I
Маса 6000 кг
Дужина 4,14 м
Ширина 2,013 м
Висина 2,1 м
Посада 3
Наоружање 1 х 47 мм
Погон бензински мотор Maybach NL 38 снаге 100 КС
Аутономија 140 км
Брзина 40 км/ч

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *