Противтенковски топ 3,7-cm Pak 35/36

 

Противтенковски топ 37 mm Pak 35/36 у поставци Војног музеја у Београду

Порекло топа из кога ће касније настати топ 3,7-cm Pak 35/36 (Pak – Panzerabwehrkanone, противтенковски топ) се може пратити од 1925, када је компанија Rheinmetall активно почела рад на конструисању противтенковског топа за потребе немачких оружаних снага. Производња је започела 1928, а како су немачке снаге у то време још увек у великом степену користиле коњску вучу, топови су били опремљени точковима са пречкама. Сама конструкција топа била је модерна, са закривљеним штитом, цевастим крацима лафета и дугом, танком цеви. Производња је у почетку била релативно ограничена, али је знатно убрзана са доласком нациста на власт. Верзија са пнеуматицима се појавила 1934, прикладна за вучу моторним возилом. Две године касније добија ознаку 3,7-cm Pak 35/36

Овај топ своја прва борбена искуства стиче у Шпанском грађанском рату, где се мали топ показао као врло прикладан у борби против тада реалативно лако оклопљених возила. Показао се као успешан и 1939. против лако оклопљених Пољака. Међутим, 1940. посаде противтенковских топова се сусрећу са теже оклопљеним француским и британским тенковима, где имају прилику да виде како се пажљиво нациљани пројектили одбијају од оклопа тенкова у нападу. Истина је била та да су овим топовима 1940. одбројани дани у активној служби. Како више нису били довољно моћни да пробију оклоп непријатељских тенкова, морали су их заменити оруђа већег калибра. Они нису могли бити произведени тако брзо да спрече употребу топова калибра 37 мм у нападу на Совјетски Савез 1941. У борби против совјетских тенкова Т-34/76 су се показали као потпуно неупотребљиви. Учињени су неки покушаји да се променом муниције продужи животни век ових топова у наоружању немачких оружаних снага. Временом, ови топови су прешли у наоружање јединица другог ешалона, као и у јединицама за обуку, тако да је 1945. ово оруђе још увек имало своје место у строју.

Топови Pak 35/36 су у већим количинама извожени пре 1939, а конструкција је копирана у Јапану као Тип 97. Поред немачких, топ се налазио у наоружању италијанских (Cannone contracarro da 37/45), холандских (37-mm Rheinmetall) и совјетских (М30) оружаних снага. Совјети су топове М30 искористили као основу за развој читаве фамилије топова калибра 37 и 45 мм који су остали у наоружању и након 1945. Конструкција је такође копирана и у САД, где је настао противтенковски топ М3 (копиран је концепт топа, док су се многи делови конструкције разликовали од оригинала).

У Немачкој је произвођена и специјална верзија топа за употребу у падобранским јединицама.

ТТ карактеристике
Калибар 37 мм
Маса у маршевском положају 440 кг
у борбеном положају 328 кг
Дужина цеви 1,66 м
Поље дејства по правцу: 59°
по елевацији:-8° до +25°
Брзина пројектила панцирно пробојни 760 м/с
Маса пројектила панцирно пробојни 0,354 кг
тренутно фугасни 0,625 кг
Пробојност 38 мм на даљини од 365 м
Брзина паљбе 13 пројектила у минути
Ефикасни домет 300 м
Максимални домет 7 000 м

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *