Лаки тегљач Sd.Kfz. 11

Сачувајте страницу:

Лаки тегљач Sd.Kfz. 11 се по први пут појавио почетком 1934, као производ двеју фирми: Hansa-Lloyd и Goliath, чијим ће спајањем касније настати компанија Borgward AG. Развој овог возила ће касније, из више разлога, бити поверен компанији Hanomag, а само возило ће 1939. ући у серијску производњу.

Основни модел Sd.Kfz.11 је требао да буде артиљеријски трактор, али је по увођење у наоружање постао прво стандардни трактор у хаубичким батеријама наоружаним пољским хаубицама leFH 18 калибра 105 мм, а касније је коришћен и за вучу противтенковских топова Pak 40 калибра 75 мм. Само возило је било толико успеле конструкције да је тегљач који је раније био планиран за вучу хаубица 105 мм, Sd.Kfz. 6, постепено избачен из наоружања. Касније ће се Sd.Kfz.11 наћи и у батеријама ракетних бацача Nebelwerfer. Возила Sd.Kfz.11 не само да су вукла лансере, већ су служила и за транспорт муниције, послуге итд. Нека возила су добила и опрему за генерисање димне завесе, која се једноставно могла демонтирати када би возило извршавало друге задатке у оковиру батерије. Опрема се морала демонтирати из простог разлога што је возило са опремом за генерисање димне завесе могло укрцати свега два војника, а без те опреме девет.

Тегљаче Sd.Kfz. 11 је користило и немачко ратно ваздухопловство, где је служило за вучу лаких противавионских артиљеријских оруђа Flak 36 и Flak 37.

Током рата су извршене одређене измене у процесу производње, како би се сама производња поједноставила али и учинила јефтинијом. Фабрика Borgward у Бремену је била оштећена у савезничком бомбардовању, тако да је сва производња пребачена у фабрику Auto-Union, док је Borgward израђивао компоненте возила. Метално надграђе возила је замењено дрвеним, а ради повећања радијуса кретања, возило је добило већи резервоар горива. Крајем рата, возила ће бити коришћена и за вучу тежих оруђа него што су првобитно били намењена.

Разликују се две врсте надграђа возила: „артиљеријско“ и „инжињеријско“ надграђе. Артиљеријско надграђе је имало одељак за крцање муниције одвојено од дела за смештај послуге оруђа. Одељак за смештај мунисије је имао врата на бочним странама и она су се могла прилагодити различитом типу муниције. Клупе за седење су се налазиле уз бочне странице возила и испод њих се налазио смештајни простор. У возило се могло сместити шест војника, који су у возило улазили кроз врата на задњој страни возила. Ветробранско стакло се могло преклопити ка напред, а могло се и потпуно уклонити. Склапајући платнени кров се налазио изнад одељка са муницијом.

Инжињеријско надграђе је имало три клупе за смештај људства и склапајући платнени кров изнад задњег дела возила. У задњем делу возила, а испод седишта, се налазио товарни простор. Фотографије из периода Другог светског рата показују да су се оба модела налазила у наоружању артиљеријских јединица.

Верзије возила

Sd.Kfz. 11/1

Верзија возила за задатке транспорта муниције у батеријама ракетних лансера калибра 350/400 мм. Муницијско одељење је било опремљено полицама за смештај пројектила и горива. Возило је имало бочна врата.

Sd.Kfz. 11/1

Sd.Kfz. 11/2

Возило за деконтамцинацију, опремљено распршивачем капацитета 70 л и местом за осам буради са хемикалијама за деконтаминацију. Поред ове опреме, возило је могло да укрца још три војника. Бурад се налазила на платформама изнад гусеница, са склопивим спољним шинама.

Sd.Kfz. 11/2

Sd.Kfz. 11/3

Верзија возила, опремљена са резервоаром капацитета 500 литара и системом распршивача за полагање баријере бојним отровима. Произведено је 125 возила овог типа.

Sd.Kfz. 11/3

Sd.Kfz. 11/4

Возило за транспорт муниције у јединиама наоружаним ракетним лансерима Nebelwerfer 41. Возило је крцало 36 ракета калибра 150 мм или десет ракета калибра 210 мм, као и шесточлану послугу лансера.

Sd.Kfz. 11/4

Sd.Kfz.11/5

Возило за транспорт муниције у јединицама наоружаним вишецевним ракетним лансерима Nebelwerfer. За разлику од ранијих верзија возила за транспорт муниције, ова верзија је имала два одељења у товарном простору. Предњи теретни простор је био отвореног крова и није имао шине као ранији модели. Задње одељење, за крцање послуге, имало је клупу окренуту ка задњој страни возила.

Sd.Kfz. 11/5

ТТ карактеристике SdKfz 11
Маса 7200 кг
Дужина 5,55 м
Ширина 2 м
Висина 2,15 м
Посада 2+6
Погон 1 х бензински мотор Maybach HL 42 снаге 100 КС
Брзина 52,5 км/ч
Радијус кретања 140-240 км

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *