Лако оклопљено возило SdKfz 250

SdKfz 250 (нем. Sonderkraftfahrzeug 250 – специјално моторно возило) је лако оклопљени полугусеничар, по изгледу врло сличан габаритнијем возилу – SdKfz 251. Највећи број варијанти возила био је са отвореним кровом, са вратима на задњој страни возила. У наоружање је усвојен 1939, као стандардно возило полугусеничар.

Возило је настало на основу потребе немачких оружаних снага за возилом које би пратило тенкове у нападу. Ову потребу је кроз захтеве формулисао немачки инспекторат за моторизоване јединице, а задатак за пројектовање потребног возила је поверен компанији Demag.

Први SdKfz 250 је произведен у Руру, у фабрици Demag AG, мада су касније у производњу овог возила укључени и други концерни. За основу возила је узет модел SdKfz 10 leichter Zugkraftwagen, коме је додата оклопна заштита (од 6 до 14,5 мм) са отвореним кровом. У возило се, поред возача, могло сместити још пет војника.

У поређењу са већим моделом, ознаке SdKfz 251, полугусеничар SdKfz 250 је произвођен и коришћен у мањем броју, али је број произведених примерака ипак импресиван; у периоду од 1942. до 1944. је произведено 5930 комада, у 14 званичних варијанти. Главним моделом ове серије возила се може назвати модел SdKfz 250/1, са шесточланом посадом, наоружан са два митраљеза. Након овог, произвођени су модели који су се међусобно разликовали по уграђеној радио станици (SdKfz 250/3), телефонским уређајима (SdKfz 250/2) и различитим комбинацијама наоружања. Возило је наоружавано широким спектром наоружања, од минобацача калибра 81 мм (SdKfz 250/7) до противавионског топа калибра 20 мм (SdKfz 250/9). Можда је најчудније наоружан био модел SdKfz 250/8, наоружан краткоцевним тенковским топом калибра 75 мм (са ране верзије тенка PzKpfw IV) и спрегнутим митраљезом калибра 7,92 мм.

SdKfz 250/7

Две верзије возила су се разликовале по ознаци од осталих. Једна верзија, ознаке SdKfz 252, је била транспортер муниције са приколицом и она се налазила у саставу батерија јуришних топова. Унутрашњост возила је била прилагођена задатку возила и израђено је свега неколико примерака пре него што су закључили да тај задатак могу извршавати и остале верзије овог возила, тако да је ускоро био замењен моделом SdKfz 250/6 који је крцао 70 граната калибра 75 мм. Друга специјална верзија је носила ознаку SdKfz 253 и она је, пошто је служила као осматрачница за потребе батерија јуришне артиљерије, имала сет радио уређаја који су је разликовали од осталих верзија. Од осталих верзија возила издвајале су се верзија SdKfz 250/9  – извиђачко возило са специјалном куполом, SdKfz 250/12 – артиљеријска осматрачница, лаки противоклопни модели наоружани пт топом 37 мм (SdKfz 250/10) или тешком пт пушком калибра 28 мм (SdKfz 250/11) и различити типови командних возила и возила везе.

SdKfz 252

Верзија SdKfz 250/9

Од незваничних верзија, издвајала се верзија наоружана противавионским топом калибра 20 мм и противтенковским топом калибра 50 мм.

Возила серије SdKfz 250 су била популарна возила и остала су у серијској производњи до самог краја рата. Били су скупи за производњу, али су употребљавани на свим ратиштима, где су се показали као поуздани.

ТТ карактеристике SdKfz 250
Маса 5380 кг
Дужина 4,56 м
Ширина 1,945 м
Висина 1,98 м
Посада 6
Погон 1 х бензински мотор Maybach HL 42 снаге 100 КС
Брзина 59,5 км/ч
Радијус кретања 299 км

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *