Лаки тенк амфибија T-37

Тридесет тенкова Т-37 је заробљено током Зимског рата

Совјетски Савез је 1931. од британске компаније Vickers Carden-Loyd купио одређени број лаких танкета. Међу купљеним танкетама нашао се и мали број амфибијских тенкова Carden-Loyd A4E11, који су тако импресионирали Совјете да су ови одлучили да крену у лиценцну производњу, како би њима испунили захтеве Црвене Армије за лаким извиђачким тенковима. Међутим, совјетски конструкторски тим је убрзо увидео да Carden-Loyd A4E11 не задовољава све постављене захтеве, и кренули су у самостални развој сопственог амфибијског тенка, базираног на британској конструкцији. Тако је настао Т-33, који се током интензивних тестова показао као незадовољавајући. Даљи радови на развоју су за резултат имали лаки амфибијски тенк Т-37.

До тренутка покретања производње, Т-37 је имао мало од оригиналне британске конструкције. Погонио га је бензински мотор ГАЗ, а вешање је било унапређена верзија вешања француског лаког тенка AMR. Тенк је подвргнут свеобухватном тестирању, након чега су уследиле измене на конструкцији тенка. Први тенк са производне траке силази крајем 1933 и почетком 1934. Серијски Т-34 је био мало возило, са два члана посаде – командиром у куполи помакнутој у десно и возачем у телу тенка, лево напред. Пловност су обезбеђивала два пловка на боковима оклопљеног тела, изнад гусеница. Ма задњем делу тенка се налазио пропелер и кормило. Т-37 је предвиђан за пловљење само по унутрашњим водама. Како је замишљен као лако извиђачко возило, био је и лако наоружан – митраљезом калибра 7,62 мм.

Производња тенкова Т-37 текла је до 1936. и за то време је произведено неколико варијанти. Један од њих била је позната под ознаком Т-37ТУ. Ова верзија се од осталих разликовала по радио антени. Радио уређај је коришћен за одржавање везе са вишом командом, док су се сигнали између тенкова преносили сигналним заставицама.

Тенк Т-37ТУ (видљива је радио антена која се пружа око куполе тенка)

Оклоп је био врло танак, свега 3 мм. Као такав, није могао издржати ни погодак лаког противоклопног пројектила. На крају крајева, то се од њега није ни очекивало, пошто није био намењен за улешће у борбама, већ искључиво за извиђање. Ипак, у очајничким данима 1941. и 1942, Совјети су свим снагама дали један једини задатак: зауставити немачко напредовање. Последњи тенкови Т-37 излазе из наоружања до краја 1942, сем неколико комада који су претворени у лаке тракторе.

ТТ карактеристике
Маса 3 200 кг
Дужина 3,75 м
Ширина 2,10 м
Висина 1,82 м
Посада 2 члана
Наоружање 1 х 7,62 мм ДТ
Погон бензински мотор ГАЗ AA снаге 40 КС
Аутономија 185 км
Брзина 56,3 км/ч

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *