Semovente M.41M da 90/53

Италијани су искористили шасију свог тенка М.13 као основу за бројна самоходна оруђа, међу њима и за оруђе јуришне артиљерије, тј. оруђа за блиску ватрену подршку пешадијских јединица. Једно време су ова оруђа могла бити употребљавана и за вођење противоклопне борбе, али то није била њихова основна функција; Италијани су имали само један тип наменски произведеног ловца тенкова. То је био Semovente M.41M da 90/53, који је настао на шасији тенка M. 14/41, који је пак био дериватив тенка М.13. Semovente M.4 IM da 90/53 је био наоружан снажним протвоклопним оруђем у форми противавионског топа, снажног оруђа дуге цеви, сличног чувеном немачком топу калибра 88 мм. Овим оруђем су коначно могли да одговоре на захтеве италијанских јединица које су се налазиле на Источном фронту, које су очајнички тражиле средство за борбу против совјетских тенкова. Средства којим су располагали, тенковима L6/40 и самоходним топовима Semovente 47/32, била су преслаба за оклоп совјетских Т-34 и КВ.

Како би уградили топ 90 мм, мотор возила је померен напред, а топ уграђен на задњем делу возила. Током дејства, два члана посаде су седела на лафету оруђа, иза заштитних плоча. Није било додатне оклопне заштите за послугу топа, пошто италијанска доктрина употребе оваквих оруђа није предвиђала њихову употребу на првој линији фронта, већ за уништавање непријатељских тенкова са већих удаљености (на даљинама од 2000-2200 метара). Од целог борбеног комплета оруђа, који је бројао 72 пројектила, на самоходном топу се налазило свега 6 пројектила, док је за транспорт остатка борбеног комплета развијено посебно возило са приколицом.

Након што су увидели моћ немачког топа калибра 88 мм, Италијани су ужурбано увели Semovente M.41M у серијску производњу. Први примерци су произведени 1941, али их је укупно направљено свега 48 комада. Главни разлог томе лежи у чињеници да италијанска индустрија није имала неки потенцијал, као и да је био велики притисак да се оруђа Cannone da 90/53 употребљавају у складу са својом основном наменом, тј. као противавионска оруђа.

Ни једно од произведених оруђа није се нашло на Источном фронту, иако се може рећи да су због тога пројектовани. Ова самоходна оруђа су се показала као ефикасна у борбеним дејствима у Африци, где је њихов домет долазио до изражаја на равном и отвореном пустињском терену. Током савезничког напада на Сицилију, Италијани су између осталог ангажовали и 24 самоходних оруђа Semovente M.41M. Након капитулације Италије, Немци су запленили неколико преосталих оруђа и уврстили их у своје наоружање, али се она због карактеристика терена северне Италије нису могла у потпуности искористити. Као резултат тога, коришћена су као оруђа далекометне артиљерије. Други светски рат је преживело само једно оруђе.

ТТ карактеристике Semovente M.4 IM da 90/53
Маса 17 000 кг
Дужина 5,205 м
Ширина 2,20 м
Висина 2,15 м
Посада 4 (возач, командир, нишанџија, пунилац)
Наоружање 1 х 90 мм
Погон бензински мотор, 145 КС
Аутономија 200 км
Брзина 35,5 км/ч

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *