Type 4 Ho-Ro, самоходна хаубица

Јапанци су током читавог Другог светског рата били инфериорни по питању развоја оклопних снага. Њихова борбена дејства у Кини и Манџурији су их навела на погрешан закључак да им нису потребна тешка оклопна возила, уместо који су се концентрисали на возила која су свуда сматрана лаким тенковима и танкетама. Узгред, јапанска индустрија још увек није била довољно развијена тако да им је овакав став јапанске војске, може се рећи, и одговарао. Немајући способности за масовну производњу, Јапанци су током рата произвели мали број самоходних оруђа, међу којима се нашла и самоходна хаубица Type 4 Ho-Ro.

Самоходна хаубица Type 4 Ho-Ro је представљала спој хаубице Type 38, калибра 150 мм, са шасијом средњег тенка Type 97. Конверзија вучног оруђа у самоходно била је једноставна, пошто је хаубица једноставно уграђена у штит који је обезбеђивао оклопну заштиту посаде са чела и бокова, док је остала незаштићена одозго и са задње стране, што се показало као велики недостатак током извођења борбених дејстава.

Само оруђе је потицало из 1905. године и било је изведено из Крупове хаубице. Пројектил масе 35,9 кг је испаљивала на даљину од 5 900 метара. Већи део ових хаубица био је избачен из наоружања до 1942. године. Конструкција затварача је условљавала малу брзину гађања, те је као таква оцењена непогодном за употребу као оруђе вучне артиљерије. Хаубица је имала поље дејства од по свега три степена лево и десно.

Шасија тенка Type 97 CHI-HA, која је употребљена у пројектовању самоходне хаубице, датирала је из 1937. године. Била је довољно покретљива, али је показивала одређене недостатке по питању оклопне заштите, пошто је тело било израђено од оклопних плоча дебљине 25 мм на чеоном делу тенка. Сам тенк је био на заласку своје каријере борбеног тенка, али су јапански војни кругови проценили да има будућност у виду шасије самоходне хаубице. Како је већ наведено, због проблема у јапанској индустрији оклопних возила, самоходна хаубица Type 4 HO-RO је произведена у малом броју примерака. Претпоставља се да је произведено око 25 примерака, које су биле расоређене у батерије са по четири оруђа. Нема података о некој масовнијој употреби ових оруђа у борбеним дејствима, нарочито не у већим формацијама. Често су коришћене у групама по два оруђа, посебно у одбрани острва.

ТТ карактеристике
Дужина 5,537 м
Ширина 2,286 м
Висина 1,549 м
Маса 13,3 т
Послуга 4 или 5 чланова
Оклопна заштита 12 – 25 мм
Наоружање хаубица калибра 150 мм
Погон дизел мотор Mitsubishi Type 100, снаге 170 КС
Однос снага/маса 12,8 КС/т
Аутономија 250 км
Брзина кретања 38 км/ч

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *