Arado Ar-196

Ar-196 ознака је морнаричког патролног хидроавиона који је конструисала и произвела немачка фирма Arado. Радови на овом авиону започели су 1936. године. 1937. године је проглашен за победника на конкурсу за авион овог типа и тако постао стандардни авион немачке морнарице кроз цео Други светски рат.

Конструкција и развој

Немачка је 1933. године започела трагање за стандардизованим морнаричким извиђачким авионом којим би наоружали своје капиталне бродове. Након кратке селекције, немачко Министарство  изабира двокрилац Хенкел He-60. Испорука ових авиона је започела кроз пар месеци.То је била стандардна конструкција двокрилца која је са малим изменама „покривала“ више области авијације (хидроавион, школски авион… чак и ловац у верзији He-51).

Прототип ознаке V-3

Убрзо је постало јасно да овај авион нема потребне перформансе, тако да је исто Министарство замолило Хенкела да конструише његовог наследника. Тако је конструисан Хе 114. У зависности из ког угла га посматрате, могао је да буде двокрилац, али и једнокрилац са ослањањем на доњем „закржљалом“ крилу. Први прототипови погоњени су мотором Daimler-Benz DB 600, али је због ограничења у испоруци ових мотора, исти замењен са радијалним мотором BMW 132.

Наследник је имао једва боље летне карактеристике од свог претходника, али му је држање на мору било и више него лоше. Убрзане модификације нису давале очекујуће резултате, иако је направљено 9 различитих прототипова. Морнарица је дигла руке од овог модела, тако да су авиони продати Румунији, Шпанији и Шведској.

Веч октобра 1936. године Немци расписују конкурс за нови авион који че заменити Хе 114. Једини услов конкурса био је тај да авион мора да користи моторе BMW 132, као и да у обзир долазе хидроавиони са једним или са два пловка. На конкурс су се пријавиле компаније Dornier, Gotha, Arado и Focke-Wulf. Хенкел је одбио да учествује, јер је сматрао да He-114 још увек може да „ради“.

Сви модели сем Арада били су двокрилци. То је аутоматски значило да је Arado модел имао боље перформансе, тако да су од њега наручена четири прототипа. По самој својој природи, Немци су били конзервативни, тако да су и од другопласираног на конкурсу, компаније Фоке Вулф наручили 2 прототипа Fw 62 као својеврсно осигурање. Убрзо је постало јасно да је Aradoв модел квалитетан, тајко да је Fw 62 остао на нивоу два прототипа са ознакама V1 и V2.

Прототипови Ар 196 испоручени су у лето 1937. године и то V1 и V2 са два пловка (модел А) и V3 и V4 са једним пловком (модел B). Обе верзије су показале изванредно држање на води и само су нијансе одлучивале у избору модела. Касније је изграђен још један прототип, са ознаком V5, на коме су биле примењене све модификације и који је служио за финална испитивања авиона.

10 авиона А-0 испоручена су у новембру и децембру 1938. године, наоружани са по једним митраљезом МГ 15 у задњем делу кокпита. 5 слично опремљених авиона модела B-0 испоручено је ескадрилама које су базирале на земљи. Након ових испорука стартовала је испорука 20 модела А-1, почевши од јуна 1939. године, што је било довољно за опремање целе немачке флоте.

У новембру је започела производња тежих модела, којима су опремане ескадриле на копну. Носили су ознаку А-2, а били су наоружани са по две бомбе од по 50 кг, два топа 20 мм у крилима и митраљез 7.92 мм у поклопцу мотора. Овај модел је децембра 1940. године замењен моделом А-4, који је имао јачу конструкцију. Модел А-3 (који је прескочен у означавању модела) заменио је модел А-4. Дo финалне верзије, верзије А-5, дошло се 1943. године. Модел А-5 одликовао се другачијим летним инструментима, другим радио уређајем, а задњи митраљез је замењен напреднијим моделом МГ 81З.

Укупно је произведено 541 авиона Аr-196. Производња је завршена августа 1944. године, с тим да је око 100 авиона произведено у фабрикама SNCA и Fokker.

Оперативна употреба

Arado Ар 196 био је омиљен од стране пилота који су убрзо увидели да је авион лако управљив и у ваздуху и на води. Након губитка капиталних бродова у чијем се наоружању налазио овај авион, Arado Аr-196 се додељује обалским ескадрилама где извршавају задатке извиђања и лова на подморнице све до 1944. године. Две значајне операције у којима су учествовали ови авиони јесте заробљавање британске подморнице HMS Seal и пресретање британских бомбардера типа Armstrong-Whitworth Whitley.

Лансирање авиона са катапулта

Како је имао добра маритимна својства, у Финској је служио за снабдевање сопствених јединица иза линија непријатеља, слећући на мала језера. Могао је да понесе неколико војника са пуном ратном опремом.

У свом наоружању су га имали Бугарска, Финска, Немачка, Норвешка и Румунија. Рат су „преживела“ 3 примерка и налазе се у поставкама музеја, један у Бугарској и два у САД. У норвешком музеју се налази труп који је подигнут са дна мора, на месту потапања немачке крстарице Blucher.

ТТ карактеристике (Аr-196 А-2)
Посада два (пилот и осматрач)
Дужина 11,7 м
Распон крила 15,1 м
Висина 5 м
Површина крила 37,9 м²
Маса празног авиона 2 980 кг
Максимална полетна маса 3 720 кг
Погон 1× Bramo 323, 830 КС
Максимална брзина 311 км/ч
Долет 1 080 км
Плафон лета 7 010 м
Брзина пењања 300 м/с
Наоружање 2 x 7,92 мм (МГ 15 и МГ 17), 2 x 20 мм
и 2 x 50 кг бомби

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *