Armstrong-Whitworth Whitley

Робустни Whitley је био главни британски бомбардер првих дана Другог светског рата. То је био први британски авион који је избацио бомбе на немачку територију након 1918. године.

Министарство ваздухопловства је у циљу замене старих бомбардера типа Handley Page Heyford издало спецификацију 1935. Компанија Armstrong-Whitworth је на основу спецификације израдила прототип онога што ће годинама касније бити најбројнији британски бомбардер. Whitley је био средњекрилац, моноплан, чија је конструкција била негде између савремених и оних конструисаних током Другог светског рата. Израђен од метала, имао је двоструко кормило и увлачиви стајни трап. Труп равних бочних страна је био превучен металом, док су дебела крила била пресвучена платном. Whitley се добро показао на летним испитивањима. Краљевско ратно ваздухопловство 1936. одлучује да поручи авионе, тако да је већ наредне године први нови бомбардери пристигли у летачке јединице. Наредне подверзије авиона су се разликовале од основне по уграђеним снажнијим моторима, уграђеним радаром итд. Произведено је 1184 примерака.

Прототип авиона

Након избијања Другог светског рата, бомбардери Whitley су чинили окосницу Бомбардерске команде РАФ. Био је незнатно застарео и у сенци модернијих бомбардера типа Wellington и Hampden. Након што је провео прву годину дана рата у бомбардовању Немачке лецима, Whitley августа 1940. постаје први британски авион који ће извршити бомбардовање Берлина. Фебруара наредне године, бомбардери Whitley бомбардују италијански вијадукт Трагино. Бројни бомбардери су потом били пребачени на задатке десантирања падобранаца. У оквиру овог задатака учествују у операцији напада на немачки радаски положај код Бруневала. Овом типу бомбардера се приписује и потапање немачке подморнице у Бскајском заливу 30. новембра 1941. Ови неатрактивни, груби авиони су до краја рата, након пренаоружавања РАФ-а модернијим бомбардерима,  вршили задатке обуке и патролирања.

Верзије

Mk I – верзија погоњена моторима Armstrong Siddeley Tiger IX, снаге по 795 КС; произведено 34 примерака
Mk II – верзија погоњена моторима Tiger VIII, са двостепеним компресорима, снаге по 920 КС; произведено 46 примерака
Mk III – верзија погоњена моторима Tiger VIII, са увлачивом вентралном турелом уграђеном иза корена крила, наоружаном са два митраљеза калибра 7,7 мм, хидраулично покретаним поклопцем спремишта за бомбе и могућношћу ношења већих бомби; произведено 80 примерака
Mk IV – верзија погоњена линијским моторима Rolls-Royce Merlin IV, снаге 1030 КС, са повећаним капацитетом резервоара горива; произведено 33 примерака
Mk IVA – верзија погоњена моторима Merlin X, снаге по 1145 КС; произведено седам примерака.
Mk V – главна ратна верзија авиона заснована на верзији Mk IV, одликовала се модификованим вертикалцима, системом за одлеђивање нападне ивице крила, увлачивом вентралном турелом замењеном турелом Nash & Thompson наоружаном са четири митраљеза калибра 7,7 мм и продуженим репом авиона ради бољег поља дејства митраљеза. Први пут је полетео децембра 1938, а серијска производња је прекинута јуна 1943; произведено 1 466 примерака.
Mk VI – предложена верзија са погоном моторима Pratt & Whitney или Merlin XX; није прихваћена за серијску производњу
Mk VII – верзија за употребу у Обалској команди; имала је шесточлану посаду, уградњом додатних резервоара горива оспособљена за дуге летове од 3 700 км; од опреме се издваја радар ASV за поморске патроле; произведено 146 примерака

ТТ карактеристике (Whitley Mk V)
Посада 5 чланова
Дужина 21,49 м
Распон крила 25,60 м
Висина 4,57 м
Површина крила 106 м2
Маса празног авиона 8 768 кг
Максимална полетна маса 15 196 кг
Погон 2 х Rolls-Royce Merlin X снаге по 1145 КС
Максимална брзина 370 км/ч
Долет 2650 км
Плафон лета 7900 м
Брзина пењања 4,1 м/с
Наоружање 1 х 7,7 мм Vickers K у носној турели
4 х 7,7 мм Browning у репној турели
до 3 175 кг бомби

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *