Blackburn Shark

Shark је последњи у дугој линији Blackburn-ових торпедних авиона. Релативно кратко је био у наоружању, али је и после изласка са прве линије обављао значајне задатке.

Британска морнаричка авијација је 1933. тражила нови торпедни бомбардер којим би заменила застареле авионе Blackburn Dart, Ripon и Baffin. Компанија Blackburn је на захтев одговорила прототипом који је првобитно био самостални пројекат компаније, ознаке M.1/30A. Прототип је први пут полетео 24. фебруара 1933. То је био двокрилац, неједнаких крила, са изрезом у крилу изнад кокпита. Крила су била металне конструкције, покривена платном, причвршћени карактеристичним стубовима „N“ типа. Крила су имала елероне који су се могли спустити као закрилца. Труп авиона је био израђен од метала, кружног попречног пресека, полу монокок структуре са водонепропусним преградама. Тестови на палуби носача HMS Courageous су се показали као задовољавајући и 1934. је 16 авиона, означених као Shark I, уведено у наоружање. Ови авиони су летели у саставу 820. ескадриле, замењујући до тада ангажоване авионе Fairey Seal.

Blackburn Shark Mk I

Годину дана касније, 1935, развијена је верзија Shark II, која се од прве верзије разликовала по уграђеним звездастим моторима Armstrong-Whitworth VI Tiger, снаге 750 КС. Британска краљевска морнарица је купила 123 авиона ове верзије, наоружавши њима 810. и 821. ескадрилу. Shark II је био ефикасан авион, али је 1938. замењен новијим, моделом Fairey Swordfish, након чега Shark II прелази у флоту школских авиона. Последња верзија авиона је носила ознаку Shark III и појавила се 1937. Разликовала се од претходних верзија по затвореном кокпиту и трокракој дрвеној елиси. За погон авиона је употребљен  звездасти мотор Bristol Pegasus снаге 800 КС. Морнарица је набавила 95 апарата ове верзије и они су остали у наоружању једно кратко време, након чега су обављали дужности школских авиона и авиона за тегљење мета. Неколико авиона Shark III се обрело у наоружању у време избијања Другог светског рата. Укупно је произведено 238 авиона. Авиони који су базирали у бази Селетар, где су коришћени као тегљачи мета, јануара 1942. су употребљени као патролни авиони, извиђајући али и бомбардујући јапанске јединице током напада на Малају. Поред Британаца, на овим авионима су летели и Канађани, и то све до августа 1944. године.

Blackburn Shark Mk IIa

Blackburn Shark Mk III

ТТ карактеристике (Shark Mk II)
Посада 3 члана
Дужина 10,75 м
Распон крила 14,02 м
Висина 3,68 м
Површина крила 45 м2
Маса празног авиона 1 836 кг
Максимална полетна маса
Погон 1 х Armstrong Siddeley Tiger VI, снаге 760 КС
Максимална брзина 242 км/ч
Долет 1 006 км
Плафон лета 4 760 м
Брзина пењања 4,55 м/с
Наоружање 2 х 7,7 мм
730 кг бомби или торпедо калибра 460 мм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *