Кертисов P-40 је у време уласка САД у Други светски рат био најбројнији ловачки авион прве линије. Знатан број ових авиона је кроз програм „Lend-Lease“ испоручен Великој Британији и земљама Комонвелта (4 309 примерака), као и у Совјетски Савез (2 430 примерака). Авиони који су се налазили у саставу ваздухопловних јединица америчког армијског ваздухопловства нису узели учешће у борбама на европском ратишту, јер је крајем 1944. почело повлачење овог типа авиона из наоружања. Заменили су их авиони који су увођени у наоружање 1943. и 1944. (P-38, P-47, P-51). Авиони P-40 су остали у наоружања јединица распоређених у Медитерану и Кини, где су извршавали ловачко-бомбардерске задатке. P-40N, последњи и најбројнији модел (до новембра 1944. испоручено 5 244 примерака) се сматра најбољим ловцем-бомбардером из ове серије, јер је имао ојачана крила и спољне пилоне за бомбе.
У јединицама британског ваздухопловства и ваздухопловстава земаља Комонвелта, као Tomahawk I (P-40), II-IIA (P-40B), and IIB (P-40C) и Kittyhawk I (P-40D), IA (P-40E), II (P- 40F/L), III (P-40K/M) и IV (P-40N), обилато су коришћени као авиони за ватрену подршку јединица копнене војске на свим ратиштима где су се Савезници борили – сем европског. У јединицама британског ваздухопловства у рејону Медитерана и аустралијског и новозеландског ваздухопловства у југозападном Пацифику, извршавали су ловачко-бомбардерске задатке све до прекида непријатељстава.

“Летећи тигрови” у лету изнад Кине
Првих 240 авиона P-40 које су Совјети добили преко програма „Lend-Lease“, међу њима и 170 преусмерених британских Tomahawk-a, дошло је у СССР морским путем крајем 1941. Међутим, већину авиона, коју су чинили модели P-40Е, P-40K, P-40M и P-40N допремили су у периоду од 1942. до 1944. путем руте Аљаска – Сибир. Након што су коришћени као ловачки авиони у одбрани Москве, Лењинграда и Стаљинграда, совјетски P-40 се углавном користе у ватреној подршци. У улози јуришника, совјетски пилоти су више ценили P-39, тврдећи да P-40 има слабо наоружање и да је врло рањив на дејства непријатеља. Поред Британије и СССР-а, 74 авиона P-40 (верзије „F“ и „L“) је испоручено снагама Слободне Француске, 33 авиона P-40 (модели „K“, „M“ „N“) Кини (као додатак авионима претходно испорученој Америчкој добровољачкој групи), 83 авиона модела „K“, „M“ и „N“ Бразилу и 59 авиона модела „N“ Холандској источној Индији.
ТТ карактеристике | P-40E |
Посада | 1 |
Дужина | 9,66 м |
Распон крила | 11,38 м |
Површина крила | 21,92 м² |
Висина | 3,76 м |
Маса празног авиона | 2 753 кг |
Максимална полетна маса | 4 000 кг |
Погон | 1 × Allison V-1710-39 снаге 1 150 КС |
Максимална брзина | 580 км/ч |
Долет | 1 100 км |
Плафон лета | 8 800 м |
Брзина пењања | 11 м/с |
Наоружање | 6 × 12,7 мм M2 Browning 907 кг бомби на три подвесне тачке (1 подтрупна и 2 поткрилне) |