Fairey Albacore

Fairey Albacore, британски једномоторни палубни двокрилац, торпедни бомбардер, произвођен је у компанији Fairey Aviation у периоду од 1939. до 1943. за потребе британског морнаричког ваздухопловства. Авион је конструисан за извршавање задатака осматрања и извиђања, али је могао да обавља и задатке хоризонталног бомбардера, обрушавајућег бомбардера и торпедног бомбардера. Требао је да замени застареле авионе типа Fairey Swordfish, који су у наоружање ушли 1936. Међутим, Albacore је службовао раме уз раме са авионима Swordfish, чак је и он сам раније повучен од свог супарника, након што је замењен авионима типа Fairey Barracuda и Grumman Avenger.

Други прототип авиона, ознаке L7075, у лету

Пројекат и развој

Прототип авиона Albacore је произведен у складу са захтевима из Спецификације S.41/36, којима је дефинисан пројект авиона TSR (torpedo/spotter/reconnaissance), са три члана посаде. Albacore је означен као TBR (torpedo/bomber/reconnaissance) и за разлику од Swordfishа могао је да дејствује и као обрушавајући бомбардер. Имао је и снажнији мотор од свог претходника. Кокпит је био затворен и имао је могућност грејања. Као новина, у Albacore је уграђиван и аутоматски систем за одбацивање сплава за спашавање, који се активирао у случајевима слетања на воду.

Први прототип је полетео 12. децембра 1938, а производња прве серије од 98 авиона је уследила већ следеће године. Први примерци авиона су били погоњени мотором Bristol Taurus II, док је касније уграђиван снажнији мотор Taurus XII. Тестирања из фебруара 1940. су показала да авион лети максималном брзином од 258 км/ч на висини од 1 463 м, са оптерећењем од четири дубинске бомбе на поткрилним носачима, док је максимална брзина лета без оптеећења износила 277 км/ч.

Произведено је укупно 800 примерака овог авиона.

Оперативна употреба

Марта 1940, Британци су формирали 826. ескадрилу морнаричког ваздухопловства који су планирали да наоружају првим произведеним авионима Albacore. Ова ескадрила је до краја 1940. извршавала задатке напада на непријатељске бродове и луке у зони Ламанша, као и за пратњу конвоја. 826. и 829. ескадила, које су чиниле ваздухопловну групу носача авиона HMS Formidable, довеле су прве авионе Albacore на палубе носача авиона. Употреба са носача авиона је започела новембра 1940. У почетку, авиони су имали проблеме са мотором, али је то убрзо отклоњено, тако да број отказа није био већи него код других авиона. Ипак, био је мање популаран од авиона који је требао да наследи, јер је маневар извлачења након одбацивања торпеда, услед претешких команди, био мало тежи за извођење.

Fairey Albacore слеће на палубу носача HMS Victorious

Ипак, на крају је британско морнаричка авијација располагала са 15 ескадрила прве лније наоружаних авионима Albacore. Највише су употребљавани у Средоземљу, где су имали важну улогу у нападу на Киркенес и Петсамо јула 1941. Већи успех су имали у бици код Матапана, у борбама код Ел Аламејна, у подршци искрцавању на Сицилији и код Салерна. У периоду од септембра 1941. до краја јуна 1943, 828. ескадрила која је базирала на Малти, дејствовала је по италијанским бродовима и циљевима на обали у најсложнијим условима блокаде Малте.

Дванаест авиона Albacore је 9. марта 1942. упућено је са палубе носача авиона HMS Victorious у напад на немачки бојни брод Tirpitz, који се тада налазио код Нарвика.На основу података које су добили од једног раније упућеног авиона, опремљеног радаром, авиони из 817. и 832. ескадриле су одбацили своја торпеда. Немачки бојни брод је успео да избегне торпеда, а противавионска артиљерија је оборила 2 авиона.

Током 1943, Британци су почели да замењују авиона Albacore новијим, типа  Barracuda. Последња ескадрила која је била наоружана авионима Albacore, 841. ескадрила, целу своју каријеру је провела нападајући бродове у Ламаншу, расформирана је крајем 1943.

Поред морнаричког, авионе Albacore је у свом наоружању имали и британски РАФ (36. ескадрила, Сингапур) и канадско ваздухопловство (415. ескадрила). Јула 1944, канадска 415. ескадрила се преформирала у 119. ескадрилу, када је и пребазирала у Белгију. Почетком 1945, авиони Albacore су уступили место авионима Swordfish Mk.III (веерзија опремљена радаром).

Канађани су своје Albacore користили и током искрцавања на Нормандију. То је био и последњи двокрилац у наоружању канадског ратног ваздухопловства.

ТТ карактеристике
Посада 3 члана
Дужина 12,14 м
Распон крила 15,24 м
Висина 4,62 м
Површина крила 57,9 м2
Маса празног авиона 3 295 кг
Максимална полетна маса 5 727 кг
Погон 1 х Bristol Taurus II (Taurus XII) снаге 1065 КС (1130 КС)
Максимална брзина 259 км/ч
Долет 1 497 км
Плафон лета 6 310 м
Наоружање 1 х 7,7 мм у десном крилу
1 до 2 х 7,7 мм у задњем кокпиту
1 х торпедо масе 760 кг или бомба масе 907 кг

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *