Grumman F4F Wildcat

Током првих година Другог светског рата Груман Ф4Ф је био основни ловачки авион морнаричког и ваздухопловства Маринског корпуса. Развијен из Џенерал Моторсовог ФМ-2 (General Motors FM-2), остао је у наоружању до краја рата на Пацифику. Иако мали и здепаст Ф4Ф није могао да се мери по брзини и манврабилности са јапанским Зером, његова чврста конструкција упарена са добро обученим пилотима и добром тактиком, обезбедила је да буде од велике користи у кризним моментима 1942.

Авион Ф4Ф-1 је био двокрилац, који је доказао своју инфериорност у трци са Брустеровим авионом Ф2А-1, са ким се такмичио на конкурсу за нови ловачки авион америчке морнарице. Када је Брустеров модел изабран, Груманов прототип је морао бити реконструисан, са новим крилима, репом и мотором са турбокомпресором. Тестирање овог модела је довело до наруџбе авиона Ф4Ф-3. Први примерци су испоручени фебруара 1940. Француска је такође наручила ове авионе, са моторима Рајт Р-1820 Циклон (Wright R-1820 Cyclone). Ови авиони су завршили у британској морнарици, где добијају име Мартлет I (Martlet I). Авиони који су ушли у наоружање 1940. били су наоружани са четири митраљеза Браунинг калибра 12,7 мм.

До краја 1941, ловци Груман Ф4Ф-3 (и њему сличан Ф4Ф-3А), који су пар месеци раније добили надимак Вајлдкет (Wildcat), заменили су авионе Ф2А у већини ескадрила морнаричког ваздухопловства и ваздухопловства Маринског корпуса. Верзија са склопивим крилима полетела је априла 1941. и ушла у наоружање почетком 1942. као Ф4Ф-4. У складу са британксим концептом, имао је шест митраљеза али мањи борбени комплет муниције. Тежи Ф4Ф-4 није био тако брз као његов претходник Ф4Ф-3 али је по логици ратне производње остао у производњи, а верзија са склапајућим крилима омогућила је укрцавање више авиона на носаче авиона, који су били преко потребни. До битке за Мидвеј јуна 1942, сви носачи Пацифичке флоте су имали Ф4Ф-4 а пилоти су учили, некада на тежи начин, како да их најбоље употребе.

Крајем 1942. и почетком 1943, Груман је започоео процес прекида производње Ф4Ф-4, а Џенерал Моторс је преузео производњу под ознаком ФМ-1 (са два митраљеза мање).  Све у свему, ове две компаније су произвеле око 3000 Вајлдкета за потребе британских и америчких оружаних снага.

ТТ карактеристике
Посада 1
Дужина 8,8 м
Распон крила 11,6 м
Висина 2,8 м
Површина крила 24,2 м²
Маса празног авиона 2 674 кг
Максимална полетна маса 3 974 кг
Погон 1 × Pratt & Whitney R-1830-86 снаге 1 200 КС
Максимална брзина 515 км/ч
Долет 1 337 км
Плафон лета 10 363 м
Брзина пењања 11,17 м/с
Наоружање 6 × 12,7 мм AN/M2 Browning

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *