ЛаГГ-3 (Лавочкин-Горбунов-Гудков ЛаГГ-3)

Совјетски авион ЛаГГ-3 је један од најмодернијих ловачких авиона које су Совјети имали на располагању у време немачког напада на СССР, настао даљим усавршавањем претходног модела авиона, ЛаГГ-1.

Прототип, ознаке И-301, конструисали су совјетски конструктори Семјон Лавочкин, Владимир Горбунов и Михаил Гудков. У серијској проиозводњи је добио и званичну ознаку ЛаГГ-3. Змај авиона је био израђен у потпуности од дрвета, са најважнијим деловима импрегнираним бакелитом. Овако конструисан змај био је много чрвшћи и био је отпоран на пожар и труљење. Ипак, био је много тежи и пилоти сузбијали шале са именом авиона, „прекрстивши“ акроним имена конструктора авиона у „Лакированный Гарантированный Гроб“ – лакирани, загарантовани гроб.

Иако је био претежак за уграђени мотор, ЛаГГ-3 је брзо заменио старији модел ЛаГГ-1. У ствари, Лавочкин, Горбунов и Гудков су у првобитни прототип уградили мотор Климов М-106, који се показао као непоуздан. Стога су били обавезани на уградњу релативно слабог мотора Климов М-105П. Као резултат тога, авион је био спорији, са максималном брзином лета од свега 474 км/ч, док је брзина пењања пала на 8,5 м/с. На командама је био прилично тежак, тако да га је било тешко извући из обрушавања, јер је нагињао преласку у ковит. Када је уграђен снажнији мотор, примећено је мање побољшање, тако да је једини лек био у смањњу масе змаја авиона. Конструкторски тим је поново испитао конструкцију и олакшао је колико год је то било могуће. Ипак, и са уградњом лакшег наоружања и конструкцијским изменама, мало се добило на управљивости и перформансама авиона, тако да је јула 1941, када је ушао у прве борбе, био потпуно декласиран од немачког Bf 109.

Касније, исте године, ЛаГГ-3 се појављује са новим опцијама наоружања, увлачивим стајним трапом у виду скија (зими), увлачивим репним точком и инсталацијом за одбациве танкове горива. Ни овај резултат није задовољио потребе. Чак и са лакшим змајем и мотором са турбо компресором – Лавочкину је недостајало снаге.

ЛаГГ-3 је врло брзо постао непопуларан међу пилотима. Неки од авиона испоручених у јединице прве линије били су и за 40 км/ч спорији од декларисане брзине. У борби, главни адут овог авиона био је чврсти змај авиона. Иако од ламинираног дрвета, није био склон запаљењу након погодака.

Лавочкин је током серијске производње претрпео пуно измена, тако да је на крају произведено 6 528 авиона у 66 варијанти. Експерименти са уградњом радијалног мотора Швецов М-82 су коначно решили проблем са погоном, што је довело до новог моела авиона, ознаке Лавочкин Ла-5. Пре него што је водећа фабрика за производњу авиона ЛаГГ-3 1942. прешла на производњу Ла-5, произвела је 3 583 апарата ЛаГГ-3. Сва даља производња овог модела била је преусмерена на фабрику бр. 31 у Таганрогу.

Ипак, чак и са ограничењима наметнутим самом конструкцијом авиона, неки совјетски пилоти су летећи на овом моделу авиона стекли титулу ваздушног аса.

ТТ карактеристике (ЛаГГ-3 серије 66)
Посада 1
Дужина 8,81 м
Распон крила 9,80 м
Висина 2,54 м
Површина крила 17,4 м²
Маса празног авиона 2 205 кг
Максимална полетна маса 3 190 кг
Погон 1 × Климов М-105ПФ снаге 1260 КС
Максимална брзина 575 км/ч
Долет 1 000 км
Плафон лета 9 700 м
Брзина пењања 14,9 м/с
Наоружање 2× 12,7 мм Березин БС
1× 20 мм ШВАК
6× ракета РС-82 или РС-132 укупне масе 200 кг

Совјетски ловац ЛаГГ-3 серије 29 са мотором М-105ПФ на опитовању у Ваздухопловном институту Црвене армије

Ловац ЛаГГ-3 серије 11 опремљен стајним трапом за слетање на снег, наоружан ракетама РС-82 и запаљивим авиобомбама РИК-6 монтираних на носачима бомби ДЗ-40

Фотографија, вероватно снимљена у пролеће 1942, приказује ловачки авион ЛаГГ-3 серије 11, наоружаног лансером ракета РС-82 и одбацивим резервоарима горива, подвешеним на носачима бомби ДЗ-40. На авиону су видљиви остаци зимске камуфлаже.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *