Мицубиши A6M Зеро

A6M3 Модел 22 изнад Соломонових острва, 1943.

Развој ловца А6М Зеро (Mitsubishi A6M Zero) започет је маја 1937, убрзо након увођења ловачког авиона Мицубиши А5М. Радећи по захтевима јапанске морнарице, команије Мицубиши и Накађима су реализовале прелиминарне радове на конструисању новог ловачког авиона, чекајући да добију коначне тактичко техничке захтеве. Захтеви су издати у октобру и њима је тражен авион који задовољава следеће захтеве:
– максималну брзину од 500 км/ч;
– брзину пењања од 3000 м за 9 минута и 30 секунди;
– аутономију лета од 1,5 до 2 часа нормалним режимом лета,
– аутономију лета од 6 до 8 часова економском брзином и допунским танковима горива;
– наоружање од два топа калибра 20 мм и два митраљеза калибра 7,7 мм;
– могућност ношења две бомбе масе 60 кг;
– уградњу гониометра и радио уређаја;
– коришћење ПСС краће од 70 м при брзини ветра од 50 км/ч;
– маневрабилност минимум као код модела А5М.

Обесхрабрена захтевима, Накађима се убрзо повукла из трке. Мицубиши је израдио прототип ознаке А6М1, са увлачивим стајним трапом, у потпуности израђен од метала, нискокрилца, погоњеног Мицубишијевим мотором снаге 780 КС. За оплату је коришћен алуминијумски лим ознаке Т-7178, тако да је нови авион био лаган али без икакве оклопне заштите. Није имао ни самозаптивајуће танкове горива који су у то време постајали стандардна опрема авиона. Током летних испитивања, двокрака елиса променљивог корака замењена је новом трокраком елисом. Сем максималне брзине лета, сви остали захтеви су испуњени. Морнарица је одобрила производњу прве серије авиона А6М2 ради извршења трупних испитивања летелице. Током летних испитивања модела А6М1, нови мотор је прошао испитивања тако да је Накађимин мотор снаге 925 КС, ознаке  NK1C Sakae 12, нешто већих габарита од Мицубишијевог мотора, уграђен у трећи прототип. Почетна испитивања су завршена јула 1940, када морнарица наручује петнаест авиона које је планирала да пошаље на борбена испитивања у Кину. А6M je убрзо постао познат као „Зеро“, у складу са званичном ознаком „Тип 0“. У Кини стиче прву славу, доказавши се као одличан ловачки авион. Опремљен новим мотором, успео је да испуни и последњи тактичко технички захтев јапанскиих оружаних снага. Нова верзија са склопивим крилима, Модел 21, ушла је у серијску производњу.

У време напада на Перл Харбур, Јапанци су располагали са 420 авиона Зеро. Верзија за носач авиона, Модел 21, је била верзија са којом су се сусрели Американци. Његова велика аутономија лета дозвољавала му је да одмакне далеко од носача и удари где се не очекује. Зеро је ускоро стекао репутацију страшног противника. Захваљујући комбинацији одличне маневрабилности и ватрене моћи, успешно се носио са савезничким авионима који су се тада налазили на бојишту. Показао се као тежак противник и за Супермарин Спитфајер (Supermarine Spitfire). Савезниочки пилоти суморали да развијају посебне тактике да би се успешно супротставили јапанским Зероима.

Када су се на бојишту појавили модернији авиони, Локид П-38 Лајтнинг (Lockheed P-38 Lightning), Груман Ф6Ф Хелкет (Grumman F6F Hellcat) и Воугт Ф4У Корсер (Vought F4U Corsair) Зерои су почели да губе. Једина предност се огледала у искусним пилотима Зероа. Услед недостатка снажнијих мотора и проблема са планираним наследницима Зероа, Зеро се одржао у производњи све до 1945, са преко 11 000 произведених авиона. Према неким подацима, Зерои су оборили најмање 1550 америчких авиона током Другог светског рата.

ТТ карактеристике (A6M2 Type 0 Model 21)
Посада 1
Дужина 9,06 м
Распон крила 12 м
Површина крила 22,44 м2
Маса празног авиона 1 680 кг
Погон 1 × Nakajima Sakae 12 снаге 950 КС
Максимална брзина 533 км/ч
Долет 3 105 км
Плафон лета 10 000 м
Брзина пењања 15,7 м/с
Наоружање 2× 7,7 мм Type 97
2 × 20 мм Type 99
2 × 60 кг бомби
1 × 250 кг у варијанти камиказе

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *