Morane-Saulnier MS 406

Пут развоја ловачког авиона Morane-Saulnier MS 406 сличан је развоју Хокеровог Харикена и Месершмитовог Bf 109, али су га ратни догађаји омели да постигне славу као ова два ловца. Остао је запамћен у историји само као најбројнији француски ловачки авион Другог светског рата, ловац са добрим летним карактеристикама. MS 406 је био рањив на оштећења у борбеним дејствима, а резултати окршаја у ваздуху су били најгори међу француским ловачким авионима једноседима.

Спецификацијом из 1934. је тражен ловачки авион са знатно бољим летним карактеристикама од ловаца серије Dewoitine D 500. Израђени прототипови су били релативно модерне концепције. Компанија Morane-Saulnier је предложила пројекат MS 405, а на конкурсу су учествовали и Bloch 150, Dewoitine D 513, Loire 250 и Nieuport 161. Сам пројект авиона MS 406  био је готов већ почетком 1935, а сама производња прототипа је започета у тајности. Прототип, ознаке MS 405-01, први пут је полетео 8. августа 1935. По својој појави је био дежмекаст моноплан, нискокрилац, погоњен 12- цилиндричним линијским мотором Hispano Suiza 12Y, конструисаним тако да се између цилиндара може уградити топ калибра 20 мм. Авион је првих неколико летова обавио са спуштеним стајним трапом. Јануара 1936, након око 80 часова лета, авион је упућен на званична испитивања, где је достигао максималну брзину лета од 480 км/ч на висини од 4000 метара. Летна испитивања су за резултат имала мање промене на крилима.

MS 405 je на конкурсу победио све такмаце, тако да су се очекивале и прве наруџбине авиона. Планирана реформа француске авио индустрије је одложила наручивање авиона до марта 1937, али је пре тога компанији речено да ће се наручити предсерија од 15 примерака MS 405-02, који се нешто разликовао од претходног модела. Ове измене су се односиле на форму крила и погон елисе. MS 405-02 је упућен јуна 1937. на тестирање, а за то време је MS 405-01 био послат на бриселски ваздухопловни сајам. Два прототипа авиона су приказана 18. јула 1937. у Буржеу, али се други прототип једанаест дана касније срушио, када гине и пилот.

Наруџбина петнаест предсеријских авиона фабрике Morane-Saulnier, која није национализована, потврђена је марта 1937. Пре нго што је производња одмакла, одлучено је да се серијска верзија авиона измени, на основу чега авион добија нову ознаку – MS 406. У наредних неколико месеци је дошло до измене уговора, тако да је на крају произведено петнаест авиона верзије MS 405 и један авион MS 406. Авиони MS 405 су понели ознаке од један до петнаест, док је авион MS 406 понео ознаку 1061. Даља модификација првобитног уговора је резултовала модификацијом четвртог примерка авиона MS 405 у MS 406 (познатог и као MS 406-01), док је четрнаести примерак MS 405 конвертован у први авион верзије MS 407.

Као и MS 405-02, у предсеријске авионе су уграђивани мотори 12Y и структурално су били идентични другом прототипу, са изузетком авиона са бројем дванаест који је имао ново крило са смањеним бројем ребара чијом применом је смањена маса авиона за неких 22 кг. Први авион из серије је полетео 3. фебруара 1938, а сви авиони су били произведени до краја године. Међу модификацијама на четвртом авиону MS 405, да би се довео на стандард прототипа MS 406 били су уградња мотора Hispano Suiza 12Y 45, снаге 950 КС, док је тринаести примерак након модификација постао MS 408. MS 407LP (Lance Parachute) је настао модификацијом четрнаестог авиона MS 405, са циљем испитивања брзог падобрана, и оне су се односиле на уградњу падобрана уместо трупних резервоара горива. Након модификације је понео ознаку првог авиона верзије MS 407 и по први пут је полетео 7. децембра 1938, док су преостала два авиона MS 407 произведена под уговором 1937/8, мада су почетком 1940. сва три примерка реконвертована у стандард серијског авиона MS 406.

Први велика наруџба је дефинисана уговором број 327/7, који је потписан априла 1937, када је новоформирана Societe Nationale de Constructions Aeronautiques de l’Ouest (SNCAO) изабрана да у Нанту произведе 50 примерака авиона MS 406. Уговор је промењен како би покрио и производњу 50 авиона MS 406 (серијских бројева од 16 до 65) и додатних 80 примерака MS 406. Касније су уследиле наруџбе за још 825 авиона. Ова наруџба је била подељена између три национализована произвођача авиона: SNCAO – 325 комада, Societe Nationale de Constructions Aeronautiques du Midi (SNCAM) – 130 и Societe Nationale de Constructions Aeronautiques du Centre (SNCAC) -370 примерака. Упркос томе што није била национализована компанија и претпостављено неадекватна за војни уговор, компанија Morane-Saulnierје у лето 1938. добила уговор за производњу 90 авиона (серијских бројева од 971 до 1060).

Програм производње авиона у национализованим компанијама (905 авиона MS 406, серијских бројева од 66 до 970) је октобра 1938. ревидиран уговором број 1959/8. Као резултат тога, сви авиони су требали бити склапани у погонима SNCAO, који је производио и трупну секцију авиона; SNCAM је добила задатак да производи репне секције, док је SNCAC производио крила.

MS 406 са ознакама француског ратног ваздухопловства

Требало је доста времена за уходавање серијске производње, упркос очајничкој потреби француског ратног ваздухопловства за модерним ловачким авионима. Главни разлог за кашњење у производњи авиона била је слаба производња авионских мотора – у овом случају Hispano Suiza12Y 31, мада је недостајало и друге опреме.

Французи су у настојању да дођу до авионских мотора ушли у преговоре са Чехословачком Шкодом. Са Шкодом је потписан уговор о производњи мотора Hispano Suiza 12Y, али је реализацију уговора у целости осујетила Немачка својом акцијом; Француској је испоручено око 60 мотора. Ситуација је била тако озбиљна да су Французи маја 1939. новог произвођача мотора потражили у Совјетском Савезу. Од Совјета је затражена испорука 200 мотора M-100, који су били лиценцно произвођени мотори Hispano Suiza 12Y, али је овај подухват био без успеха. Касније исте године, Француска је потписала уговор са швајцарским произвођачима, али нема података да ли је и један мотор из овог уговора испоручен.

Последња наруџба авиона MS 406 дефинисана је уговором број 1052/9 и она се односила на производњу осам примереака, серијских бројева од 1062 до 1069. Литванији је средином 1939. испоручено тринаест авиона, чиме је број произведених авиона достигао цифру од 1098 комада.

Током процеса серијске производње авиона на основу искуства из употребе авиона је дошло до бројних модификација. Авиони произвођени од јануара 1939. су тако добили ојачани стајни трап, а од августа 1939. су, између осталог, добили и поклопце елеватора

Прелиминарни борбени извештаји у јесен 1939. су показали да је MS 406 патио од бројних недостатака. Укратко, ти недостаци су се односили на рањивост електро, хидрауличих и пнеуматских актуатора на стрељачку ватру, недовољну снагу мотора, неадекватно наоружање авиона које је патило од смрзавања при лету на већим висинама. У складу са овим извештајима, Французи су предузели мање модификације, као што је грејање кокпита и наоружања, уградња боље нишанске справе и ретровизора. Неки од авиона који су касније произведени модификовани су тако да могу да понесу поткрилне резервоаре горива.

Фебруара 1940. је одлучено да се на авионима изврше побољшања која нису захтевала велике конструкцијске захвате на авионима, конвертујући их тако на стандард модела MS 410. MS 410 се одликовао ојачаним наоружањем у крилима од четири редеником храњена митраљеза MAC 1934 M39 калибра 7,5 мм са борбеним комплетом од по 550 метака, грејањем у кокпиту и крилима, електропнеуматским актуаторима уместо пнеуматског система какав је био на моделу MS 406као и поткрилним подвесницима за допунске резервоаре горива. Предложена је и уградња неувлачивог хладњака, какав је био уграђен на швајцарском D-3801. Први MS 406 који је конвертован у MS 410, серијског броја 1028, добио је фиксни хладњак, док већ код другог авиона, серијског броја 1040, није био тај случај.

Швајцарски MS 406

Уговором 1022/0 је дефинисана конверзија прве серије од 500 авиона MS 406 у модел MS 410, са исказним приоритетом на ускладиштеним новим авионима, као и на авионима који су се налазили у јединицама а чије је стање оцењено као добро. У оба случаја, приоритет су имали авиони са Ratier елисом. За потребе конверзије је произведено 621 комплета крила. До маја 1940. је извршена коонверзија на свега четири авиона, док се око 20 авиона налазило у поступку конверзије. Рад на конверзији је готово одмах заустављен, пошто је требало послати авионе у борбу – француске јединице наоружане ловцима MS 406су биле под најжешћим ударом немачких снага. Ни један од конвертованих авиона није уведен у оперативну употребу.

Француска је на почетку Другог светског рата располагала са четири сквадрона, од којих су сви у свом саставу имали по три групе од по 25 авиона MS 406, док је неколико страних земаља наручило исте авиона. Литванија је тако наручила 12 авиона, који због избијања рата нису ни испоручени; Турска је наручила и испоручено јој је 45 авиона MS 406. Пољска је наручила 160 авиона; прва серија од педесет авиона је била произведена и укрцана на брод али није стигла на одредиште пре слома Пољске. Тринаест авиона MS 406, без топа 20 мм је послато у Кину, али их је по пристизању узела француска колонијална администрација и њима наоружала новоформирану 2. ловачку ескадрилу у Индокини.

Финска је наручила тридесет авиона и они су ушли у састав 28. сквадрона. Након пада Француске, Финска је од Немачке добила део заробљених авиона MS 406, док је у мањи број уграђен совјетски мотор Климов М-105П. Авиони са совјетским моторима су означени са „LaGG-Moranes“, пошто су овим моторима погоњени ловци Лавочкин ЛаГГ-3.

Део конвертованих MS 410 је завршио у НДХ.

ТТ карактеристике
Посада 1
Дужина 8,17 м
Распон крила 10,62 м
Висина 2,71 м
Површина крила 17,10 м2
Маса празног авиона 1893 кг
Погон Hispano-Suiza 12Y-31, снаге 860 КС
Максимална брзина 486 км/ч
Долет 1000 км
Брзина пењањa 13 м/с
Наоружање 1 х 20 мм Hispano Suiza Hs.404
2 х 7,5 мм MAC 1934

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *