Vultee A-31, -35 Vengeance

Иако су америчка морнарица и Марински корпус усвојили тактику бомбардовања из обрушавања још крајем двадесетих година, копнена војска то није учинила све до 1940, када су војни званичници имали прилику да се увере у употребну вредност тог типа авиона у Шпанији, а касније у Пољској и Француској. Британска комисија за набавке је средином 1940. наручила 700 америчких обрушавајућих бомбардера Vultee Model V-72, од којих је 500 требало бити произведено у фабрици Vultee, а још 200 лиценцно у компанији Northrop. Британци су у спецификацији тражили да авион буде наоружан са шетири митраљеза калибра 7,7 мм у крилима, два митраљеза у задњем кокпиту, као и носивост од 680 кг бомби.

Најистакнутија одлика авиона V-72 била је централна секција крила са знатном нападном ивицом крила која се спајала са спољним панелима који су имали оштре излазне ивице. Остале карактеристичне црте авиона су се односиле на стајни трап, који се увлачио уназад, као и решеткасте ваздушне кочнице које су се активирале приликом обрушавања тако што би се извлачиле из крила.

Конструкција кочница за обрушавање

Први предсеријски авион је полетео марта 1941, када добија ознаку Vengeance, коју ће касније усвојити и Британско краљевско ваздухопловство. Британци су првобитну наруџбу јуна 1941. проширили за још 600 авиона, који ће понети армијску ознаку А-31.

Током 1942, док је испорука РАФ-у још увек била у току, 122 „британских“ А-31 је пребачено у састав америчког армијског ратног ваздухопловства. Један XA-31A је јуна 1942. уведен у армијско ратно ваздухопловство као тест платформа за мотор, а још пет авиона А-31 је модификовано за потребе тестирања, при чему су понели ознаку YA-31C. Након евалуације која је извршена средином 1942, пилоти армијског ратног ваздухопловства препоручују повећање нападног угла крила, као и да се наоружање авиона прилагоди америчком стандарду наоружавања летелица. Након увођења предложених измена, авион добија ознаку А-35А. Након њега је убрзо уследио модел А-35B, са снажнијим мотором и већом носивошћу. Од септембра 1942. до јуна 1944, армијско ратно ваздухопловство је у наоружање својих јединица увело 99 авиона А-35А и 224 авиона модела А-35B.

Vultee A-31 Vengeance

Vultee A-35 Vengeance

Американци су током 1942. авионима А-31 прво наоружали три нове групе лаких бомбардера које су формирали ради извршења задатака бомбардовања из обрушавања, да би 1943. наоружали још четири групе, овог пута авионима А-35А и А-35B. Међутим, до краја 1943, док је још увек трајала обука јединица, америчка копнена војска је донела одлуку да се авиони А-31 и А-35 не користе у борби, већ да се за те задатке јединице наоружају једноседима, ловцима бомбардерима P-47 или обрушавајућим бомбардерима А-36. Након те одлуке, авиони А-31 и А-35 су повучени из јединица прве линије и коришћени за друге задатке.

Од 1205 авиона, колико је испоручено Британцима, ознака Vengeance I, IA , II (A-31), III (A-35A) и IV (A-35B), четири ескадриле су употребљене у борбеним дејствима у Бурми. 342 авиона Vengeance је пребачено у састав Краљевског аустралијског ратног ваздухопловства (RAAF), где су од јуна 1943. до маарта 1944. учествовали у нападима на јапанске положаје у југозападном Пацифику. Након повлачења из јединица прве линије, ови авиони су коришћени за вучу мета и остале, опште, задатке. Американци су крајем 1943. 29 авиона A-35B предали бразилском РВ, а око 50 авиона Слободној Француској.

ТТ карактеристике (Vengenace I)
Посада 2 члана
Дужина 12,2 м
Распон крила 14,63 м
Висина 4,67 м
Површина крила 30,84 м2
Маса празног авиона 4411 кг
Максимална полетна маса 6486 кг
Погон радијални ваздухом хлађени 14-цилиндрични мотор Wright R-2600-A5B-5 Twin Cyclone, снаге 1600 КС
Максимална брзина 443 км/ч
Крстарећа брзина 378 км/ч
Долет 2253 км
Плафон лета 6860 м
Наоружање 4 х 7,6 мм Browning у крилима
2 х 7,6 мм у задњем кокпиту
2 х 230 кг бомби у унутрашњем спремишту
2 х 110 кг бомби под крилима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *