CA, класа џепних подморница

CA класа џепних подморница је настала као приватни пројекат компаније Caproni, заснован на конструкцији подморница из доба Првог светског рата (класе А и В). Првобитно су биле наоружане са два торпеда калибра 450 мм. Прве две подморнице су испоручене морнарици током 1938. Била је намењена за одбрану лука и патролирање у обалском појасу. Њихово постојање држано је у тајности, тако да нису биле забележене у поморском регистру. Подморнице CA 1 и CA 2 су механички гледано биле врло осетљиве и нису имале добре маневарске способности у подводној вожњи.

Након увођења џепних подморница класе CB у оперативу, подморнице класе CA су пребачене у резерву. Из резерве су извучене након што су рониоци затражили превозно средство до рејона извођења диверзије. Првобитна намера је била да подморница тегли рониоце коришћењем подморница класе CB, али су уместо тога подморнице CA 1 и CA 2 конвертоване у диверзантске подморнице.

Приликом конверзије су уклоњени дизел мотор, командни торањ и перископ; торпеда су замењена са осам експлозивних пуњења масе по 100 кг. Уместо дизел мотора уграђен је електромотор и акумулаторске батерије, а у формацију је уграђен трећи члан посаде. Ронилачка комора је тестирана са посебном пажњом. Промене настале конверзијом подморница имале су за резултат повећање брзине и радијуса кретања подморнице, али су тестови показали и да је маневрабилност и даље неповољна. Код подморница CA 3 и CA 4 је побољшан приступ екплозивним пуњењима, а уградњом прамчаних хидроплана побољшана је и маневрабилност подморница.

Јака савезничка одбрана у Средоземљу је довела до другог предлога за напад на Њујорк, овај пут употребом џепних подморница које ће у рејон напада довести диверзанте. Према првобитној замисли, саме џепне подморнице би биле довежене ангажовањем по једне немачке и италијанске подморнице. Како се Немачка касније изјаснила да не може обезбедити подморницу – план је отказан. Тестови изведени 1942. код Бордоа, одакле је требало кренути у акцију, показали су да је могуће транспортовати и употребити џепну подморницу CA 2 са специјално модификоване подморнице Leonardo da Vinci (класе Marconi). Напад је тако померен за децембар 1943, али због капитулације никада није изведен.

Поред Њујорка, планирани су и удари на луке Фритаун, Сијера Леоне и Кејптаун.

Из прве серије подморница, изграђених у периоду 1938-39, CA 1 је потопљена у Ла Специји септембра 1943, док је CA 2 1943. транспортована у Немачку, да би 1944. била потопљена у Бордоу. Друга серија подморница (CA 3 и CA 4), грађена 1942, потопљена је 1943. у Ла Специји.

 

ТТ карактеристике*
Депласман 13,3 (12,6) т површински
16,1 (13,8) т подводни
Дужина преко свега 10 (10,47) м
Ширина 1,96 (1,90) м
Газ 1,6 (1,63) м
Погонска група дизел-електрични; дизел мотор МАН снаге 60 КС и електро мотор Marelli снаге 25 КС (код серије 1 је избачен дизел мотор, који се не појављује ни код друге серије подморница)
Брзина пловљења 7 чв површинска
6 чв подводна
Посада 2 – 3 члана
Наоружање 2 торпеда калибра 450 мм, касније 8 х 100 кг експлозивних пуњења и мина
* у заградама су ТТ к-ке за подморнице друге серије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *