Comandante Cappellini, подморница

Comandante Cappellini, италијанска подморница класе Marcello, модерне класе подморница депласмана 1060 тона, наоружана са осам торпеда калибра 533мм, као и два топа калибра 100 мм и четири митраљеза Breda калибра 13,2 мм. У класи Marcello изграђено је девет подморница, да би касније биле изграђене још две које се такође сматрају подморницама ове класе, иако имају одређених разлика. Comandante Cappellini је изграђена у другој серији и разликовала се по томе што је имала уграђене дизел моторе Fiat.

Подморница је базирала у Бордоу и одатле је, захваљујући својој аутономији, извела неколико патролних вожњи на Атлантском океану, успевши да оштети или потопи пет савезничких бродова укупне тонаже 31 000 БРТ. Од њих пет, четири је потопила употребом топова. Интересантно је напоменути да је спасила четири посаде савезничких бродова које је потопила, односно све сем посаде петог брода, када је била приморана да зарони како не би ризиковала да је униште британски хидроавиони. Укрцане чланове псоаде теретних бродова је превозила на Азорска острва где их је ослобађала.

Септембра 1942. учествује у спашавању преживелих италијанских ратних заробљеника са RMS Laconia. Током 1943. године, након губитка четири подморнице ове класе, Италијани постају свесни да ова класа подморница није више прикладна за извршавање нападних операција. Стога, иницирају преговоре са Немцима о размени подморница класе Type VII за италијанске подморнице већих габарита које би се могле преуредити у теретне-транспортне подморнице. Пада и договор: Немци ће дати Италијанима седам нових подморница класе Type VIIС за седам италијанских подморница. Италијанске подморнице су једноставно биле габаритније и као такве прикладније за реконструкцију у теретне подморнице. Од седам италијанских подморница, на свега пет је извршена конверзија. Ова реконструкција се одвијала у потпуности под немачким руководством; подморице су добиле немачка имена, али су посаде остале италијанске. Подморнице су сада могле да укрцају 160 тона терета, што је пловност са 20-25 % смањило на свега 3,5 -6%; од наоружања је задржано само дефанзивно наоружање – митраљези.

Подморница Cappellini, сада Aquila III, испловила је 11. маја 1943. за Јапан, са товаром од око 95 тона, међу којим се налазила муниција, алуминијум у полугама, челик, резервни делови… Како је укрцала више дизел горива од прописаног, пловност јој је била врло мала. Приликом испловљења из луке, из воде јој је вирио само прамац и командни торањ. Успевши да избегне нападе из ваздуха, подморница 9. јула 1943. упловљава у Сабанг. Према доступним извештајима, подморница је у луку упловила са резервама горива на измаку. Наредног дана, подморница је пребазирала у Сингапур. За повратак у Европу била је спремна 25. августа, али је немачка команда одлучила да је задржи у Сингапуру, како би се вратила заједно са подморицом Giuliani. У јутро 9. септембра, стигле су новости о капитулацији Италије, након чега су Јапанци преузели команду над подморницом, чиме се завршава њена употреба под италијанском заставом. Посада ће завршити у заробљеничком логору. Касније ће добар део посаде одлучити да настаи да се бори на страни Немаца, тако да долази до формирања мешовите италијанско-немачке посаде. Подморница је 10. септембра уврштена у флотну листу немачке ратне морнарице, када добија ознаку UIT-24. Током пловидбе под немачком заставом, подморница је извршила шест вожњи, део као члан 12. подморничке флотиле (Бордо), а део у саставу 33. подморничке флотиле (Фленсбург).

Након капитулације Немачке, подморница улази у састав јапанске царске морнарице, где добија ознаку I-503. У саставу јапанске царске морнарице ће остати до краја рата. По капитулацији Јапана, подморница пада у руке Американаца, који је потапају 16. априла 1946. године код Кобеа.

ТТ карактеристике
Депласман 1060 т површински
1334 т подводни
Дужина преко свега 73 м
Ширина 7,19 м
Газ 5,1 м
Погонска група дизел-електрични
2 x FIAT дизелмотора, снаге 3600 КС
2 x CRDA електромотора, снаге 1100 КС
Брзина пловљења 17,4 чв у површинској вожњи
8 чв у подводној вожњи
Посада 58 чланова
Дубина роњења 100 м
Наоружање 8 х 533 мм (4 прамчане, 4 крмене торпедне цеви)
2 х 100 мм
4 х 13,2 мм
Аутономија 2500 М брзином од 17 чв у површинској вожњи
7500 М брзином од 8 чв у површинској вожњи
8 М брзином од 8 чв у подводној вожњи
20 М брзином од 3 чв у подводној вожњи

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *