Enigma, машина за шифровање

Машина „Енигма“ била је напредна електромеханичка машина за шифровање порука развијена у Немачкој након Првог светског рата. Коришћена је у свим родовима немачких оружаних снага као сигуран уређај за бежичну комуникацију све до краја Другог светског рата. Неколико модела „Енигме“ је развијено у времену непосредно пре и током Другог светског рата, свака комплекснија од претходне и тежа за „разбијање“. Најкомплекснија „Енигма“ коришћена је у морнарици.

Као додатак сложености шифарске машине, саме процедуре за рад на њој су додатно отежавале разбијање коришћене шифре.

Током рата, различити обавештајни подаци настали обавештајним радом Абвера, учинили су да немачка војска спроведе неколико истрага у циљу стварног откривања могућег разбијања шифре. У међусобној сарадњи Абвера и експерата за везу и телекомуникације немачке војске дошло се до закључка да је „Енигма“ сигурна од савезничких криптолога. Закључак је био погрешан…

Процедура за употребу уређаја била је једноставна. Да би послао шифровану поруку, оператер би подесио роторе машине на комбинацију познату њему и примаоцу. Потом би на тастатури откуцао отворени текст поруке. За сваки откуцан знак поруке, на горњој плочи би се појављивао неки други знак. По завршетку уноса поруке, оператер би преписао ознаке са горње табле. Тако добијена шифрована порука би била слата примаоцу отвореним текстом, уобичајеним начинима преноса.

Ротори Енигме

Оператор који је на пријему би по пријему поруке, подешавао своју Енигму, и укуцавао примљену поруку. Како су обе, и предајна и пријемна Енигма, подешене на исту комбинацију, порука би се врло брзо и тачно дешифровала.

У ери пре дигиталне електронике и рачунара, дешифровање порука шифрованих преко „Енигме“ било је готово немогуће, чак и када би кроптолози имали исправну копију саме „Енигме“, све док не би знали праву комбинацију подешавања електричних и механичких компоненти уређаја, које су периодично мењане у оквиру мера криптозаштите.

Додатне сигурносне процедуре, као што су дупла енкрипција и шифровање самоготвореног текста поруике приликом слања Морзеовом азбуком чинили су да разбијање кода буде још теже. Тако и не чуди што су немачки криптолози били превише сигурни у „Енигму“.

Пре и током рата, вршени су константни притисци на криптотлоге да појачају рад на разбијању кода, како би дешифроване поруке биле корисне за даљи рад. Често се дешавало да дешифрована порука буде толико стара да је безвредна и нема никакву обавештајну вредност за крајњег корисника откривене поруке.

Енигма са осам ротора

Криптолошка унапређивања машине које су Немци редовно и педантно спроводили, чиниле су да су се на другој страни појављивали „мрачни“ периоди у разбијању шифара. Један од ових периода, најдужи, трајао је читаве 4 године (од 1937. до 1941. године) и везан је за морнаричку варијанту „Енигме“.

Велики напори на разбијању шифре уложени су од стране врхунских математичара, криптолога, обавештајаца и експерата за везу, вичних немачком језику и менталитету. Значајну помоћ су им пружале машине зване „Бомбе“, чија се помоћ огледала у великој моћи рачунања и мењања комбинација што је скраћивало време трајања процеса дешифровања појединих порука.

Прву британску „Бомбу“ је конструисао Алан Туринг, генијални математичар који је развио теоријски модел рачунара. Током рата, Алан је службовао као разбијач шифри у Центру за разбијање шифара у Блечли парку (Bletchley Park). Велику помоћ у даљем развијању британске „Бомбе“ пружио је увид у конструкцију пољског уређаја.

Рад криптоаналитичара у Блечли Парку

Један од проблема са којима су се сусретали Британци јесте и балансирана употреба информација добијених овим путем. Наиме, морало се водити рачуна да се претераном употребом информација Немци не доведу на закључак да им је шифра разбијена. Тако је жртвован град Ковентри, за чије се предстојеће бомбардовање сазнало на време, али није спроведена евакуација становништва. Град је сравњен са земљом, уз велике губитке међу локалним становништвом, све зарад даљег искоришћавања информација.

Први корак, који је довео до првих сазнања о шифарској машини, резултат је издаје са немачке стране. Ханс Шмит (Hans Schmidt), службеник у одсеку за шифре немачке Владе, водио је „компликован“ приватни живот који га је навео да контактира француске обавештајце 1931. године и понуди им на продају тајна документа. Он им није продао само упутство за рад на Енигми, већ и таблице подешавања машине.

Пољаци су закључили да је за разбијање шифре потребно да направе уређај сличан „Енигми“, а уз помоћ добијене документације. За разлику од Британаца и Француза, Пољаци су постигли резултате 1932. године. Пољаци су откривали немачке поруке све до 1938. године, а да о томе ни реч нису рекли Французима.

У склопу припрема за предстојећи рат, Немци су направили пар побољшања на машини. Пољаци су се читаву годину сопственим снагама борили против нове машине, али без значајних успеха. Тада су одлучили да поделе тајну са Французима и Британцима. То су учинили само месец дана пред напад Хитлера на Пољску. Било је већ касно за Пољску, али је знање Пољака било драгоцено Британцима.

До средине 1940. године, захваљујући Пољацима и британској „Бомби“, британски криптолози су успевали да прочитајупоједине немачке поруке у року од 24 часа. Међутим, нису могли да прочитају поруке које су биле од скоро највећег значаја за њих – поруке које су се тицале немачких подморница. За њихово разбијање, криптолозима је било потребно више података о морнаричкој верзији „Енигме“, процедуре за њену употребу, као и њена подешавања. Команда немачке морнарице била је свесна опасности да се њихови пловни објекти могу освојити абордажом и тако запленити „Енигма“. Стога је на уређајима уграђеним на бродове и подморнице постојала могућност да се најважнији делови уређаја брзо и ефикасно униште уколико дође до потребе. Иако су се ове мере у појединим случајевима показале као ефикасне, нису се доказале до краја. Тако је једном приликом заплењен комплетан уређај, са књигом шифара. То је омогућило криптолозима да лако прочитају немачке поруке, готово у реалном времену.

Једно мишљење на „Enigma, машина за шифровање

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *